FELJTON - SPASAVANJE PREZADUŽENIH ZEMALJA MIMO ZAKONA: U budžetu za 2014. ne postoje tragovi za sedam i po milijardi evra

Ali, Evrostatu je teško verovati, ta agencija je takođe deo lanca korupcije.  Generalno, gaje se ozbiljne sumnje u sve što Evrostat objavljuje i malo ko veruje u njegove izveštaje.

To je deo dominantne kulture laži i obmana briselske birokratske mašinerije.

Ali, Evrostat uživa moćnu zaštitu. Kada je Dankinja Dorte Šmit-Braun (Dörte Schmidt-Braun), službenica Evropske komisije, 2002. otkrila nepravilnosti u radu Evrostata, počev od lažiranja podataka do protivzakonitih ugovora sa podizvođačima koji za novac EU vrše istraživanja i dostavljaju netačne podatke, njen život se promenio za sva vremena. Umesto da EK sledi njena otkrića i reši taj deo korupcije u vrhu institucija EU, Šmit-Braunova je došla pod udar mašinerije EK i doživela nervni slom. Sa trideset sedam godina života otišla je u invalidsku penziju.  Potom, kada je belgijski novinar Hans-Martin Tilak (Tillack), kao jedini, o svemu tome napisao tekst za nemački magazin Štern, belgijska policija  je upala u njegov stan i zaplenila mu sve beleške i sakupljenu građu, sa objašnjenjem da ti papiri pripadaju EK. Tilak se žalio Evropskom sudu pravde, najvećem sudskom organu EU i presudnom maču integracije, ali je sud odlučio da je belgijska policija bila u pravu.

TAKO posluje agencija EU na osnovu čijih „podataka" se donose veoma ozbiljne odluke, počev od toga koliko novca će biti dodeljeno za regionalni razvoj, pa do kriterijuma za EMU planove stabilizacije i rasta. U kasnijim formalnim istragama utvrđen je i niz drugih nepravilnosti, praktično pljački izvedenih preko Evrostata i raznih kompanija koje je ta agencija osnivala. Ali, na kraju se ništa nije desilo, sve je ostalo kao i ranije.  Sve se dešava pod zaštitom članova EK i to, po pravilu, onih koji su u medijima širom Evrope najglasniji zagovornici EU i evropske integracije.

U stvari, Evrostat i njegova mreža samo su deo izvorišta korupcije jer prikrivaju podatke i zamagljuju stvarnu sliku. Tako je veoma teško utvrditi koji su podaci tačni.

Zamagljivanja uglavnom potiču od lobističkih organizacija koje finansira EU, njihovi netačni podaci posle se koriste u zvaničnim dokumentima i javno ponavljaju na zvaničnom ministarskom nivou. Same laži i manipulacije.

O korupciji i raskalašnom trošenju novca građana EU postoje i zvanični izveštaji ali decenijama se ništa ne čini da se to promeni. Sud revizora, zvanična institucija EU za kontrolu finansija, već dvadeset sedam godinu odbija da potpiše budžetski izveštaj EU i EK. Revizori od svog osnivanja, u stvari, nikada nisu potpisali godišnji obračun budžeta.

Oni to odbijaju jer se svake godine pojavljuju velike svote novca o čijem trošenju ne postoje dokumenti, ne zna se gde je otišao i za šta je upotrebljen. Marta Andreasen, šef računovodstva EK, u novembru 2012. godine upozorila je da je „računovodstveni sistem sklon pljački i nije bio kreiran da kontroliše troškove".

CRNE rupe u budžetu se u jeziku evrobirokrata zovu „greške". Te „greške" su svake godine sve veće i veće. U budžetu za 2014, ne primer, ne postoje tragovi za sedam i po milijardi evra. Za skoro pet milijardi se veruje da su naprosto opljačkane, dok bi se za ostalo možda i mogla pronaći evidencija.  Sud revizora priznaje da i za onih ostalih sto pedeset milijardi budžeta EU priložena dokumentacija nije baš sasvim opravdana.  Najveće i najčešće su pljačke u subvencijama za poljoprivredu i regionalni razvoj. Te subvencije, posebno za regionalni razvoj, jedan su od najjačih političkih instrumenata ucene zemalja članica i prostor za trgovinu u sistemu glasanja na nivou integracije.

Na poljoprivredne subvencije se troši nešto ispod 40% budžeta iako poljoprivreda u ukupnom BDP-u EU učestvuje sa samo tri odsto.

Pored plaćanja nepostojećeg zemljišta, ima i neobičnih finansiranja koja su u osnovi protiv javnih opredeljenja EU. Tako EU, prema podacima za 2014, godišnje daje Španiji sto četrdeset miliona evra za uzgajanje bikova za koridu, dakle životinja koje će ubiti toreadori. To je protiv EU konvencije o životinjama, zbog čijeg nepoštovanja Brisel kažnjava druge, mahom male zemlje i uslovljava one koje su kandidati.

BRISELSKA korupcija se širi po svim zemljama EU, to je postao jedan od osnovnih principa. I sama Evropska komisija je priznala da je širom EU korupcija uzela velikog maha i da ona košta privrede zemalja Unije sto dvadeset milijardi evra godišnje.  To je ono što se zna. Prema tom izveštaju EK, tri četvrtine građana EU smatra da je korupcija rasprostranjena u njihovim zemljama.

Tako je na svim nivoima strukture EU, u širokoj mreži raznih agencija i misija, ne samo u Briselu. Poznat je slučaj tužiteljke Marije Bami, koja je kao britanski pravnik radila u Euleksu, EU misiji na Kosovu i Metohiji. Ona je novembra 2014. javno progovorila o masovnoj korupciji u Euleksu, kao i među onima koji sede u Briselu. Funkcioneri Euleksa, rekla je, uzimali su novac od kosovskih Albanaca i prikrivali njihove zločine i kriminal. Među primerima korupcije navela je bivšeg predsednika Sudskog veća Euleksa u Prištini, Frančeska Florija, koji je od jednog Albanca uzeo trista sedamdeset hiljada evra. Istraga o tom mitu je obustavljena ali je zato Euleks pokrenuo istragu protiv Marije Bami. Bamijeva je obećala da će objaviti informacije o korupciji koji će uzdrmati EU. To se, međutim, još nije dogodilo a Marija Bami je prvo suspendovana i potom otpuštena.

KORUPCIJA ima i na najvišem nivou. Tako je otkriveno da je porodica Kvant- -Klater, koja je sa 46,7% akcija većinski vlasnik nemačkog proizvođača automobi- la BMW, oktobra 2013. uplatila donaciju od šeststo devedeset hiljada evra Hrišćansko-demokratskoj uniji kancelarke Angele Merkel. To je legalno ali je neobično što je odmah posle uplate usledila brza intervencije nemačke vlade da se blokiraju nova ograničenja izduvnih automobilskih gasova u EU.

U glomaznoj infrastrukturi EU i njenom načinu rada zaista je teško pratiti tokove novca, što je idealno tlo za korupciju. Jer, niko zaista ne zna koliko novca EU troši i u koje namene, jer veliki deo troškova nije pod kontrolom.

Korupcija je, međutim, samo deo kršenja zakona u EU koje je postalo gotovo normalno. I najveći projekat spasavanja posrnulih i prezaduženih zemalja (bail-out) takođe je ilegalan. Prema čl. 122 Lisabonskog sporazuma, EU može finansijski da pomogne državama članicama samo u slučaju prirodne katastrofe. Dugovi zemalja, međutim, nisu prirodna katastrofa. Isto tako, kupovanje obveznica od strane ECB takođe je protivzakonito u Evropskoj uniji. EU, ECB i MMF nameću stroge finansijske uslove zemljama članicama koje su u problemu dugova, ali, prema čl. 125, EU nema pravo da nameće takve restrikcije.

MILIONI EVRA ZA DRONOVE

EVROPSKA unija  je do početka 2014. potrošila trista sedamdeset miliona evra na dronove, bespilotne letilice, za navodnu pomoć policiji. Ali, kojoj policiji? Nije bilo nikakve rasprave ni na nivou država članica, niti pak Eevropskog parlamenta. Sumnja se da je reč o korupciji i vezama proizvođača dronova i članova Evropske komisije.  I nikom ništa! Do sada nije bilo ni istrage niti reakcije.

SUTRA: MIT O EVROPSKOJ UNIJI POSTAO NEVIDLjIVA SILA