FELJTON - LOBISTI SASTAVNI DEO BRISELSKE BIROKRATIJE: U Evropskoj Uniji od 2011. lobiranje je postalo legalno

U Briselu obitava oko dvadeset pet hiljada lobista raznih boja, a tačan broj onih koji se u zemljama članicama bave zagovaranjem kako bi glasali za njima poželjne odluke niko i ne zna.  Glavno mesto njihovog rada je takozvana komitologija, brojni komiteti EU u kojima se u stvari kroji kapa, gde birokrate donose predloge koji se mahom usvajaju. Tu lobisti iza zatvorenih vrata, i za novac, određuju sudbinu građana EU. Prema dostupnim podacima, u prvoj polovini 2015. godine najviše novca za lobiranje u EU dala je korporacija Majkrosoft (Microsoft), naftne kompanije britansko-holandski Šel (Shell) i američki Eksonmobil (ExxonMobil), svaka po četiri i po miliona evra. Potom dolazi Dojče banka sa 3,962 miliona evra, američki Dau Evropa (Dow Europe) sa 3,750 miliona, Gugl (Google) sa tri i po miliona, američki Dženeral elektrik (General Electric) sa 3,25 miliona, Simens (Siemens) sa 3,23 miliona, kineski Huavej (Huawei) sa tri i britanski BP (nekadašnji The British Petroleum Company) sa dva i po miliona evra.

Iako to niko ne želi da prizna, široka mreža lobista deo je strukture briselske birokratije i, na kraju, EU. U stvari, i sama EU je postala lobistička organizacija koja zastupa interese elite i krupnog kapitala.

OD  2011. godine, lobiranje je u EU postalo legalno i od tada je registrovano oko šest hiljada kompanija koje se bave zagovaranjem. Pretpostavlja se, međutim, da najmanje dve hiljade lobističkih kancelarija uopšte nije registrovano i da koriste u osnovi veoma labavu regulativu jer registracija, u stvari, nije obavezna. Tačan broj niko ne zna, postoje samo procene.

Tako da se ne zna pouzdano ko za koga radi i ko kakav uticaj ima. Brisel je pravi raj za lobiste jer zbog nejasne i labave zakonske regulative svi bivši političari i funkcioneri EU mogu odmah da budu angažovani na lobističkim poslovima. Preko njihovih veza i za veliki novac lako se obezbeđuje da poslovni interesi lobističkih klijenata postanu i zakonska rešenja u EU. Tako je bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, nekadašnji premijer Portugalije i vozač autobusa, postao visoki savetnik za međunarodne poslove američke banke Goldman Saks. Velike korporacije plaćaju lobistima u Briselu, i po hiljadu evra za sat rada.

Taj unosan posao posebno je privukao lobističke kompanije iz Amerike, koje su praktično okupirale Brisel. S obzirom na duže iskustvo, mnogo su veštije od evropskih. U tom svetlu može se zaključiti da u EU u stvari odlučuju američki lobisti.

JEDAN  od neobičnijih primera sprege lobista, država i EU jeste regulativa koja se tiče automobilskih motora. Naime, zašto je EU donela standarde koji favorizuju automobile sa dizel-motorima? Sve je počelo kada je nemački Folksvagen (VW) lansirao nove TDI, dizel-motore. I tada je počelo lobiranje prema EK. Osnovno polje lobiranja bila je  (zlo)upotreba mita o zaštiti životne sredine, koji je usmeren na ugljen-dioksid, CO2, kako bi se, navodno, sprečile klimatske promene. Pošto dizel-motori izbacuju 15% manje ugljen-dioksida od benzinskih motora, onda je, da bi se, navodno, sačuvala planeta, pokrenuto lobiranje da se u interesu poštovanja klimatskog sporazuma iz Kjota favorizuju dizel-motori.

I to je EU.

NASUPROT javnim saopštenjima i deklarativnoj odlučnosti u borbi protiv korupcije, ona je i dalje jedno od obeležja EU i Brisela. Neuspeh iskorenjivanja korupcije nije iznenađujući. To je lepak, veza koja spaja evropske birokrate iz različitih zemalja.

Korupcija je u srcu procesa koji vodi ka centralizaciji EU.  Korupcija je postala veoma prisutna u mehanizmima EU i na neki način jedan od osnovnih instrumenata politike Brisela i evropske elite. Kako su se krize ređale jedna za drugom, postajući sve ozbiljnije, tako je sve češće korišćen mehanizam korupcije kako bi se u javnosti održao privid uspeha i koristi.

Brojni su primeri, ali ništa se ne rešava i uglavnom se svodi na nečiju zaveru i sve ide po starom. Još se pamti slučaj iz 1999, kada je bivša francuska premijerka, tada komesar za istraživanje, nauku i tehnologiju Edit Kreson uhvaćena u velikom manjku novca u njenom komesarijatu dok je formalno, za visoku platu, zaposlila svog zubara, kao „gostujućeg naučnika". Za taj posao on niti je bio kvalifikovan niti je bilo šta uradio za EK, a kamoli da se pojavio na „poslu". Nikome se, međutim, ništa nije desilo, a Kresonova je jednostavno podnela ostavku. Od tada su stalno pokretane akcije reformi trošenja novca i iskorenjivanja korupcije, ali ništa se nije desilo. EU čak ima i svoj Sud revizora (Court of Auditors), ali ni oni ništa ne mogu da učine. Jedino što mogu je da ne potpišu završni račun, i oni tako i postupaju, ali za to nikoga nije briga. Ako se neko od revizora osmeli da postavi pitanje ili javno nešto kaže, odmah biva smenjen i sve se nastavlja po starom. Na primer, za finansijsku 2011. godinu, prema zvaničnim izveštajima revizora, samo 56% EU budžeta ima dokumentaciju o troškovima, bez materijalne greške, a ostalo je sve deo korupcije i krađe. Jednostavno, ili nema valjane ili pak nikakve dokumentacije o tim troškovima. U kasnijim izveštajima se ukazuje da je 86% troškova u budžetu EU samo delimično poznato.

Prvi javni skandal sa razotkrivanjem korupcije desio se 1992. godine, sa šefom EK odeljenja za Evropski monetarni sistem (EMS) i monetarnu politiku Bernardom Konolijem. On je otkrio skandale u EK i o tome 1995. objavio knjigu. Pre nego što je knjiga izašla, EK je pokrenula kampanju protiv njega, zabranila mu pristup zgradi EK, postavila njegovu fotografiju na ulazu kao da je terorista i kriminalac, naredila mu da ne napušta Brisel i slala mu u noćne posete malo poznate službe bezbednosti EK. Na kraju, januara 1996, Konoli je otpušten.  Nemački kancelar Helmut Kol je, prema svedočenju autora, lično zabranio objavljivanje Konolijeve knjige na nemačkom jeziku. Konoli je posebno kritikovao sveti projekat evropske elite, Evropsku monetarnu uniju (EMU)  koja je kasnije izrodila evro i upozoravao da je to skandalozna odluka koja će uništiti evropski projekat. Jer, EMU nije bio interes EU nego samo Francuske i Nemačke. Da bi se održala forma EMU, aktivirana je široka mreža korupcije.

FAVORIZOVANjE DIZEL-MOTORA

EVROPSKA komisija je sačinila regulative koje stimulišu i daju razne olakšice za dizel-automobile i vozila i tako je od sredine devedesetih godina počeo masovni prelazak na dizel-automobile, iako su oni daleko štetniji za zdravlje. Tačno je da dizel-motori izbacuju manje ugljen-dioksida od benzinskih, ali istovremeno oslobađaju ogromnu količinu opasnih otrova kojih nema kod benzinaca. Dizel-motor izbacuje četiri puta više nitrogen-oksida NO 2, nego benzinski motor i dvadeset dva puta više otrovnih čestica koje ulaze u pluća, mozak i srce. Među lobistima je bila i nemačka vlada.

SUTRA: SPASAVANjE PREZADUŽENIH ZEMALjA MIMO ZAKONA