FELJTON - TERITORIJALNE ODBRANE PORAZILE MOĆNU JNA: Đilas je stavljao zaprške u razgraničavanju republika po ukusu Broza

Prva od njih je bila policija, unutrašnja državna bezbednost, UDB-a, oličena u Rankoviću i druga – slavna JNA sa generalom armije Ivanom Gošnjakom na čelu. UDB-a se već bila umešala u sve, Armija čuvar svega. Obe su bile prožete duhom jugoslovenstva. A obe prepreke su bile i dodatno cementirane. Predvodnica su im bili vršnjaci, idejno bliski i o jugoslovenskom putu saglasni. Ranković i Gošnjak su javno zastupali tezu da sudbina Jugoslavije zavisi od osovine Beograd-Zagreb, od Srbije i Hrvatske.

Koju prepreku – da Jugoslavija stekne „amortizere“, da može da „federira“ – prvo ukloniti? Radovi su počeli na uklanjanju obeju, ali sa različitim intenzitetom. Udar na UDB-u i Rankovića bio je intenzivniji i za savlađivanje lakši. Ranković je prvo proglašen za „srpskog nacionalistu“ čime je unapred lišen opšte podrške, pridodato mu je i „zavereništvo“, afera „prisluškivanja“. A policija, kao i svaka njena sestra, imala je toliko grehova da je nije bilo teško kompromitovati.

E, druga prepreka je bila ozbiljnija, pa su i pripreme bile opsežnije. A započele su: Po povratku iz Velike Britanije, gde je bio vojni ataše, Bogdan Oreščanin (1916–1978), kordunaški ratni heroj i Titov general objavio je studiju – „Vojni aspekt borbe za svetski mir, nacionalnu nezavisnost i socijalizam“. U njoj je izneo tezu – da vojna sila, armija jedne države nije „neprikosnovena“ i nije dovoljan garant da će ispuniti zadatak, bez obzira kako je organizovana, brojna i opremljena. Započeo je sa pitanjem: Zašto Hitler nije izvršio invaziju na britanska ostrva, iako mu je to bio glavni cilj za koji se dugo pripremao?

NIJE, u najkraćem, zaključio je Oreščanin, jer nije bilo uslova za regrutovanje „Pete kolone“ – odlučila je „opšta spremnost naroda“ na otpor agresoru. Presudnu ulogu pripisao je Oreščanin ruskom narodu u ratovima sa Napoleonom i Hitlerom. I partizanski pokret u nas je naveden kao „eklatantni primer“ svestranog angažovanja naroda. I tu je Oreščanin ukazao na brojne greške i propuste, upirući prst i na samog vrhovnog komandanta. Pale su brojne nepotrebne žrtve...

Šta je (i ko je?) mogao podstaći ovog vojnika-diplomatu da tako kritički istupi i ko mu je dozvolio da se to i – objavi? Oreščanin je u toj studiji poentirao: i slavnoj JNA je potrebna „rezervna armija“, nije „neprikosnovena“, i njoj je neophodna podrška u „naoružanom narodu“!

Nije pao sneg da pokrije breg...Novi duh činio je svoje. U prvi mah Oreščaninova ideja je dočekana na nož, posebno u vrhu JNA. Uzbudili su se u obaveštajnim strukturama kao i u političkim. Najoštrije kritike ideja je doživela na zatvorenim sastancima. Direktna meta bio je, znalo se, prvi vojnik do maršala Ivan Gošnjak. A vojna koncepcija Jugoslavije ovog moskovskog đaka i španskog dobrovoljca se znala: Jugoslavija mora imati jednu i jedinstvenu vojnu silu, Armiju koja neće biti slabija od njenih najopasnijih suseda. Za tu svoju koncepciju imao je političku saglasnost u Rankoviću, a i apsolutnu većinu u JNA, od redova do generala.

MEĐUTIM, nije važno ko „ima većinu“  bila je Titova logika koja je i ovde došla do punog izražaja. Sledio je i prvi potez u partiji čiji se ishod unapred nazirao. Broz je pozvao generala Jevtu Šašića (1917–1998) na čašicu razgovora. Šašić je bio višegodišnji rukovodilac Vojne obaveštajne službe, KOS-a, i „zamolio“ ga da odstupi korak-
-dva sa funkcije, da se odmori, a on već ima za njega ono šta će uspešno dalje raditi.

Čudno je bilo da o ovoj smeni nije bio obavešten Gošnjak. Još čudnije je bilo da je na Šašićevo mesto doveden general Ivan Mišković, koga je ranije isti udaljio?

Zaljuljao se tronožac Gošnjak-Ranković-Šašić, jedna noga mu je izvučena. Karte su se otvorile. Slavna JNA mora imati svoju pouzdanu rezervu, a to je – naoružani narod.

Shvativši Brozovu novu odbrambenu koncepciju, Gošnjak je izašao sa predlogom da on i drug Marko žele da idu u penziju! Polako, o tome odlučuje Partija, a ne slobodna volja. Penzije se moraju odraditi i zaslužiti.

A ONO najvažnije bilo je: U Jugoslaviji je stvorena rezervna armija – Teritorijalna odbrana (TO)! Njeni nosioci bile su federalne jedinice, republike. Da li je to bio i uvod u stvaranje republičkih armija, ideja koja nije realizovana (tražili Makedonci) iz 1945. godine.

A, ne! Kakve republičke armije? „...Radnička klasa organizuje opštenarodnu odbranu kao svoju sopstvenu silu. U daljem razvoju koncepcije opštenarodne odbrane u centru pažnje mora biti radni čovek...“

To je bio Brozov odgovor svim nevernim Tomama, zaplašenim od formiranja nove oružane sile. Ove reči nisu bile namenjene kao uteha ucveljenim generalima i političarima – Broz ih je izrekao pred studentima Ljubljanskog univerziteta, gde je bio promovisan u doktora nauka.

Teritorijalna odbrana (TO) je započela da maršira...A kako su okončali njeni oponenti?

Za Rankovića se znalo da je bio odaniji Brozu nego apostol Petar Isusu. Ali, to mu nije pomoglo; uklonjen je sa političke scene na ružan način i sve do smrti živeo je u potpunoj izolaciji;

GOŠNjAK  je morao svoju penziju odraditi, godinu dana je samo figurirao kao prvi vojnik do maršala; Od Brozovog obećanja, datog Šašiću, nije bilo ništa. Miljković, sa ostalima koji su pripremali Rankovića za predsednika Republike poživeo je kao grešnik.

Oreščanin je bio viđen, gotova stvar, kao Gošnjakova zamena. Umesto Srbina iz Hrvatske, Broz se odlučio za Užičanina Nikolu Ljubičića. Nije pogrešio. I svoju poslednju želju Broz je poverio vernom generalu, da ga čuva od „zle žene“ i da ga sahrani.

Novi duh starog Broza učinio je svoje...Tito je umro (1980. godine), a kako je okončala Teritorijalna odbrana? Nakon što su ubili 39, ranili 163 i zarobili 2.405 pripadnika svoje JNA, Slovenci su istupili iz Jugoslavije, omeđili se, proglasili samostalnost i stekli međunarodno priznanje. To su ostvarili preko svoje TO, na neustavan način.

Dogodilo se da TO jedne federalne jedinice porazi moćnu JNA (četvrta armija u Evropi), da je liši njenog ustavnog prava i da je ponizi. Po ugledu na Slovence krenuli su i u Hrvatskoj i BiH. I ove TO su krenule u rat sa JNA, ali zato proizvele i građanski rat u svojim sredinama.

I posle svega? „Teritorijalna odbrana, takva kakva je stvorena... je bila velika podvala.

Ona je od samog početka izgrađivana ne kao izraz socijalističkog samoupravljanja već kao baza i okosnica republičkih armija...“, ocenio je Veljko Kadijević (1991. godine), čelnik propale JNA.

ROĐENI POLITIČAR

U NEGOVANjU  Titovog kulta bilo je mnogo skupocenih ordena, doktorskih diploma...

Proizvođene su i razne priče, od one klasne – da je pravi virtuoz za drebangom, preko toga da je strelac sa okom sokola, a tek mačevalac... Da, ali je Broz svirao klavir, igrao tenis (kakav je on samo imao servis?)... Koje sve i kakve veštine su krasile Broza može se nagađati, ali da je bio – rođeni političar  – to je neosporno.

PREKO FUDBALA PLASIRA SE VELIKA POLITIČKA IGRA