FELJTON - KO JE I KAKO KROJIO REPUBLIČKE GRANICE: Još u Jajcu Srbiji skrojena "uska košulja"

Među prisutnima (Makedonci nisu ni došli), jedino je Srbija imala samo vojne delegate, borce Prve i Druge proleterske brigade. Gde su se zagubili političari, oni bez oružja?

Da li oni nisu zvani ili su zvani, a nisu smeli krenuti prema Jajcu? Ili tom većanju možda nisu pridavali značaj jer se ratni pobednik još nije znao...?
Brojni su se upinjali da to pitanje (sudbonosno?) istraže i otkriju zašto Srbija nije bila adekvatno zastupljena, ali im je trud bio uzaludan.

Treba imati na umu da su srpski komunisti, odreda, vojevali sa kompleksom krivca. Strategija KPJ bila je usmerena na rušenje monarhije i buržoazije. Politički protivnik, kralj odnosno dinastija - srpski. Tačno je bio fiksiran i klasni neprijatelj - "velikosrpska buržoazija". Srpski komunisti su priznavali kolegama iz drugih naroda da su "grešnici" i, znajući partijska pravila, bili predvodnici u zatiranju dinastije i buržoazije koja se nalazila u začetku.

PRETPOSTAVKA je, zbog toga, da su upravo srpski komunisti, koji su se nalazili u šumi, imali zadatak da potraže i političare, ali da ih u Jajce ne dovedu. Pričalo se, recimo, da su tragali za Dragoljubom Jovanovićem (1898-1977), ali on kao da je u zemlju propao...

A ko je bio taj Jovanović?

Slovio je za "večitog opozicionara" (što je i bio), školovao se u Francuskoj i po struci je bio pravnik. Imao je besednički dar, a kao polemičar koristio je argumente i malo je onih koji su mu bili ravni. Jovanović pred komunistima nije imao "srpski kompleks" i da je prispeo u Jajce, sigurno tamo ne bi bio samo tapšač.

Za Srbiju je sašivena "tesna košulja", upozoravao je Jovanović u skupštinskim raspravama oko prvog ustava nove države, a opisujući svoj susret sa Brozom (kad mu je bilo ponuđeno ambasadorsko mesto u Moskvi) posebno ga je interesovalo - zašto je Crna Gora proglašena za republiku čime je bio "pocepan" srpski korpus?

U odgovoru, Broz se "vadio" da je to drugovima Crnogorcima obećano još pre rata i da se to nije moglo izbeći. A upitan - da li bi bio protivan, ako se oni još jednom izjasne za ujedinjenje sa Srbijom - odgovorio je: Ne!

JOVANOVIĆ je opstajao kao srpski građanski političar među komunistima poslanicima. Kako je dobro poznavao društvene prilike, Jovanović im je zagorčavao život. Kad je u raspravi o prvom Petogodišnjem planu Jovanović "nokautirao" druga Đilasa ("gvozdenu pesnicu" komunista), stigla (ga) je i osveta: zatvor i sedam godina robije!

Drugovi, imate li dušu?

Jedan od neoborivih dokaza da se Jovanović bavi špijunažom (hoće da vrati kralja?) bio je i francuski list "Mond", koji mu je pronađen prilikom pretresa stana. Suđenje je bilo "fer" i on je dobro prošao.
Jovanović je posedovao sve, od znanja do poštenja, ali ne i "žicu" koja obezbeđuje opstanak u politici. Komunisti-čobani su ga iskoristili: trpeli su ga dok im je bio potreban za pridobijanje masa, a kad su osvojili sve poluge vlasti bio im je suvišan.

SKUPŠTINSKE polemike Dragoljuba Jovanovićeva ostale su da se pamte kao stilski i politički biseri, posebno one vođene sa Kidričom, Kardeljom, Đilasom, Brozom...

Upozoravao je Jovanović:

- Srbiji je, teritorijalno, sašivena "uska košulja";

- Ne mogu Srbi pod jednu kapu i u jednu partiju;

- Jugoslavija neće imati prosperitet na samo državnoj svojini, mora imati ravnopravne - državnu, mešovitu i privatnu svojinu;

- Stvaranje Seljačkih zadruga prisilom, vodi poljoprivredu u propast.

- Prva Jugoslavija je propala zbog jednog naroda, a druga će propasti zbog jedne partije... Šta vredi govoriti gluvim i slepim?
To što komunisti nisu uspeli "pronaći" Dragoljuba Jovanovića, unapred znajući kakav je nije čudno, ali je čudno da nisu obezbedili svog sekretara, dr Blagoja Neškovića (1907-1984). Gde se zagubio Nešković?

NEŠKOVIĆ je rukovodio partijom, opstajao je u Beogradu, a 1943. godine izvukao se na slobodnu teritoriju (Toplica). Ovaj Kragujevčanin je bio posvećen nauci, doktorirao je medicinske nauke, a "hobi" mu je bio ilegalni rad među komunistima. Koliko je bio opsednut idejom, dokaz je i njegov odlazak u građanski rat u Španiju. Iako je KPJ prevashodno bila radnička partija, ovaj visoki intelektualac se morao tolerisati, birati na visoke funkcije. Po povratku iz Španije postao je prvi čovek KP za Srbiju.

Zašto Neškovića nije bilo u Jajcu?

Upućeni u pravila partije su govorili da on nije bio puki poslušnik Broza i partijskog vrha, da je više verovao sebi. Takav kakav je bio, počinio je i greh. U pružanju otpora okupatoru i fašizmu, Nešković se držao koncepta: otpor pružati u gradovima i sredinama gde je stacioniran okupator i gde obezbeđuje podršku frontu...

IDEJE, oko unutrašnjih granica, Blagoja Neškovića, takođe se nisu uklapale u većinsku. Tako je navođen i slučaj KiM. On je bio da se tamo formira srpski okrug u kome bi bili najvrednija srpska istorijska i kulturna dobra, a da se ostalo prepusti Albaniji. Nešković se zamerio mnogim drugovima i u vreme prisilnog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Zalagao se, govorilo se, da se otkupom prvo podmire potrebe Srbije, a tek ako bude viška da se ustupi i drugima. Pripisano mu je bilo i da nije mogao prikriti simpatije prema Sovjetima i kad se lomilo između Staljina i Tita, da je razmišljao "ibeovski".

Svi gresi Neškoviću su bili predočeni tek 1952. godine. Primoran je bio da se povuče, iako je obavljao najviše funkcije: bio je član Politbiroa i predsednik Savezne kontrolne komisije. Okrenuo se Nešković svojoj nauci i tu je ostavio zapažen trag.

U Jajcu, kad se malo verovalo da će postati i istorijski, Srbija je ostala bez glasa. Srbiju, onu iz 1912. godine i ojačanu 1918. godine nije imao ko da brani. Ona je bila raskomadana, kao Austrougarska posle Prvog svetskog rata. Na njenoj teritoriji stvorene su dve nove države (i nacije!), Makedonija i Crna Gora. Komunistički vrh ju je tretirao kao gubitničku iako je u partizanskim redovima koje su predvodili marširalo osamdeset od sto Srba.