FELJTON: Rešenje granica pod velom tajni

JEDNOG nedeljnog popodneva, na Ilindan 1971. godine, u porti pravoslavne crkve u Torontu (Kanada), nuđena je na prodaju ‘originalna’ mapa Jugoslavije sa spoljnim (s Trstom) i unutrašnjim – republičkim granicama. Prodavac se hvalio da je mapa njegov ‘ratni plen’, da ju je zarobio u oružanom okršaju s partizanima na Zelengori (1943. godine), kad se domogao jedne kožne (komesarske) torbice.

Posle toga nije se više oglasio ni prodavac, ali ni eventualni kupac. Mapa je bila urađena u crno-beloj tehnici, crtana je mastilom i amaterskom rukom. A taj dokument i predmet našeg interesovanja: ko je, kada i gde bio nalogodavac i autor dokumenta, na kome se temeljila buduća jugoslovenska federacija?

Ne postoji ‘nikakav pisani dokument ili drugi vid dokumenta’, koji bi mogao poslužiti kao istorijski izvor da je pitanje međurepubličkih granica rešavano i utvrđeno od bilo kojeg državnog ili partijskog organa. Ovo, u svojoj publikovanoj studiji, tvrde profesor Miodrag Zečević i kolega mu Bogdan Lekić.

PRVI od autora je i višegodišnji politički aktivista (u vreme ovog istraživanja bio je i direktor Arhiva Jugoslavije) što pretpostavlja da mu je sva bitna arhivska građa bila nadohvat ruke. Autori su, posle svega, konstatovali: ‘Rešavanje međurepubličkih granica obavijeno je velom tajni, kako po načinu rešavanja, tako i po sastavu aktera. Prave ciljeve znao je samo najuži krug najvišeg državnog i partijskog rukovodstva, ali oni iz njima znanih razloga nisu o tome ostavili nikakav pisani trag niti su želeli pravno legalizovati uspostavljeno stanje.’

A to divlje i u ratu ‘uspostavljeno stanje’ pravno je legalizovala Evropska zajednica (1992) preko svoje Komisije, koja je prozvana po imenu francuskog pravnog eksperta – Badintera.

Ko je mogao nositi pomenutu torbicu i mapu u njoj? Za pretpostaviti je da je to bio neko iz Titovog okruženja. Autori studije kažu da su prevrnuli svu Brozovu zaostavštinu i da im je trud bio uzaludan. Slažu se da je njegova uloga bila važna, najvažnija, ali ne i u svemu odlučujuća.

KADA se prvi put pojavila i javnosti predočena karta Jugoslavije sa međurepubličkim granicama?

Primerak prve (te) karte otisnut je tek 1945. godine i on je sačuvan, nalazi se u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Na njoj su označene teritorije republika, ali bez topografskih naziva. Karta iz 1947. već nosi republičke grbove i topografske nazive.

Pojavu mape nove države, sa spoljnim i unutrašnjim njenim granicama, nisu pratile ni osnovne informacije; ko ju je naručio, a ko odštampao u milionskom tiražu.

Mapa je podmetnuta! Spustila ju je i ostavila nevidljiva ruka nekog Jovana Krstitelja?

Povlačenje unutrašnjih granica obavljeno je u tajnosti, a tajna nije otkrivena do današnjih dana.

Zagreb, 21. 05. 1945. godine. Govori Josip Broz:

„Braćo i sestre, građani i građanke. Srećan sam što mogu da vas pozdravim i da vam čestitam oslobođenje na ovom svetom mestu, gde je nekad poginuo slavni sin hrvatskog naroda Matija Gubec...I eto, Hrvatska je slobodna, i ona je, kao i ostale federalne jedinice Jugoslavije, oslobođena krvlju i životima sinova svih jugoslovenskih naroda...Mnogi još ne shvataju šta to znači federativna Jugoslavija, federalna Hrvatska, federalna Srbija itd. To ne znači povući granicu između ove i one federalne jedinice, pa ti s one strane radi šta znaš i šta možeš, a ja ću ovdje kako znam. Ne! Te granice, da ih tako prikažem, treba da budu nešto kao one bjele crte na jednom mermernom stubu. Granice federalnih jedinica u federativnoj Jugoslaviji nisu granice razdvajanja, nego granice spajanja...“

BOSNA i Hercegovina proglašena je republikom-državom, članicom jugoslovenske federacije, mimo proklamovanog principa – da će federaciju činiti pet naroda i njihovih pet federalnih jedinica.

Državnost je bila (iznuđena) nagrada narodu koji je živeo na tim prostorima, za njegov doprinos NOR-u i pobedi komunista. (U pozadini je stajao i politički motiv: ako je BiH nedeljiva i ravnopravna, onda Srbija i Hrvatska neće imati razloga da se međusobno glože, zbog opstanka BiH čuvaće i opstanak Jugoslavije?)

Kad je već tako, zašto i prestonica nove države ne bi bila u „mini Jugoslaviji“, u Jajcu gde je i rođena?

Ideja se začela u Sarajevu, ali Tito i njegovi već su bili odabrali vile na beogradskom Dedinju; većnici AVNOJ-a zaseli su u komforno skupštinsko zdanje kraljevine... Jajce je ostalo kao ukrasni simbol.

ZAŠTO se za Beograd ne kaže da je prestolni grad federacije, priupitali su pojedini poslanici Mošu Pijade, jednog od glavnih kreatora prvog Ustava. U srpskom jeziku kaže se "prestonica", a ne "prestolnica". Danas, međutim, nema smisla nazivati Beograd "prestolnicom", a ni "prestonicom". U našem jeziku ne možemo naći bolji, zgodniji izraz od - "glavni grad", imao je Moša spreman odgovor.

Što "prestolni grad" ne bi bio Zagreb, gde se i začelo (Štrosmajerovo) jugoslovenstvo?

- Ima kritičara koji nisu pismeno oformili svoje predloge, ali koji se često pojavljuju na raznim ćoškovima i u kafanama, govoreći da ovakvo federalno uređenje ne omogućuje Hrvatskoj pune nacionalne slobode, jer je opet sva vlast u Beogradu, oglasio se u raspravi i Mika Špiljak.

- Beograd, kao glavni grad, treba da postane stecište jugoslovenskih ideja i da se u njemu afirmišu one najprogresivnije, govorio je Vladimir Nazor, pisac i visoki rukovodilac u posleratnim godinama.

Ova reagovanja dvojice Hrvata upućuju na zaključak da se Zagreb nije kandidovao. Jer, nije bilo realno da Broz stoluje u odajama, koje je napustio Ante Pavelić?

U NOVOJ državi graditeljski duh bio je opšti trend, pravilo življenja. Skupštini je čak bio podnet i predlog - da onaj ko ne radi, nema pravo da jede!

Izgradnja Novog Beograda trebalo je da izrazi i prave domete svega novog. Predviđeno je bilo da se prvo ukaže zdanje, tvrđava - zgrada KPJ. Na obavljenom konkursu rad arhitekte Branka Bona iz Zagreba činio se pravim i njemu je bilo naloženo da se odmah doseli u Beograd, da otpočnu radovi. Bon je bio jedan od autora najviše zgrade u Beogradu, čuvene Palate albanije. Osnova partijskog zdanja zaista je podsećala na tvrđavu, sa dva ogromna krila, koja obuhvataju (grle) narod, a iznad njih kula (neboder), visine 108 metara..

Pre nego što su omladinci krenuli da udaraju temelje, sastao se i partijski vrh da proceni i da znak za start. Neočekivano, projekat se nije dopao Moši Pijadi, jer ga je zaplašila grandioznost. Kako je, uz ostalo, bio i slikar, Moša je pokolebao i one oko sebe, kojima estetika nije bila partijsko zaduženje. Starter se nije oglasio.

"ŠARE" MOĆNIJE OD STUBA

JUGOSLAVIJA se razdružila, ali se nije do kraja razgraničila. Za republičke (i pokrajinske) granice dugo se govorilo i verovalo da su "samo ukrasne šare" na mermernom jugoslovenskom stubu. A "šare" su se pokazale kao moćnije od stuba.

SUTRA: HRVATSKA I SLOVENIJA PROTIV NOVOG BEOGRADA