FELJTON - NI SRBIJANSKI PATENT : Isti odnos prema nacionalizmima je bila veštačka simetrija na štetu Srbije

Njegov nastup  je ličio na političko predavanje o kosovskom pitanju i krizi jugoslovenske federacije. U njemu se prepoznavalo nezadovoljstvo Srbije položajem posle Ustava iz 1974, posebno stanjem u SAP Kosovo i držanjem pokrajinskih rukovodilaca pre albanskih demonstracija. Za Srbiju su dve teme bile ključne: odgovornost za politiku u pokrajini, koja je podgrevala albanski nacionalizam pre nereda, i sprovođenje nove politike, koja je podrazumevala uspostavljanje jedinstva republike. Odnos prema kosovskom pitanju, prvenstveno prema pitanju odgovornosti za politiku koja je vođena do albanskog nasilja 1981, za Galovića je bilo mnogo važnije pitanje od briga koje su imali predstavnici BiH.

Govorio je o potrebi sagledavanja uzroka za „kontrarevoluciju" na Kosovu, smatrao je op- ravdanim to što su se tim pitanjem najviše bavili mediji i političari u Srbiji, iako je ono bilo problem cele Jugoslavije.

Uzroke za stanje u pokrajini je tražio u činiocima unutrašnje politike, smatrajući da je eskalacija krize obeležila krah pogrešne politike, pre svega rukovodstva Kosova, u ekonomiji, kulturi, obrazovanju i nacionalnim odnosima. Suština njegovog stava, kojim je branio pisanje štampe o pokrajini, bilo je uverenje da se ne može izaći iz krize bez kritičke analize pogrešne politike, što je podrazumevalo odgovornost pokrajinskog rukovodstva. Stav Srbije je bio da je kritika te politike bila od suštinskog značaja („ne može se samo okrenuti list" i poći ispravnim putem). Insistirao je na tome da su brojni dokazi pokazivali da je pokrajinsko rukovodstvo znalo za jačanje albanskog nacionalizma i pripreme nasilja i da su te podatke skrivali od SKS i SKJ.

GALOVIĆ je podsetio je da je bilo potrebno dva meseca političkih napora da bi se dobila saglasnost za objavljivanje tekstova o odgovornosti Mahmuta Bakalija. Verovao je da politika koja je vođena u pokrajini posle albanskog nasilja neće biti delotvorna, jer se bazirala na represivnim merama i akciji protiv onih koji rasturaju parole, dok je izostajala borba na ideološkom frontu, pa su zagovornici albanskog nacionalizma iz javnog života ostajali pošteđeni kritike. Iz reči: „Godinama smo izbegavali svaki kritički osvrt na politiku kosovskog rukovodstva i ta je uzdržanost prešla svaku meru" videlo se njegovo razumevanje za to što je štampa intenzivno javljala o kosovskim temama.

Opominjao je da su i one promene koje su se u pokrajini desile izvršene tek pod pritiskom, da niko od smenjenih rukovodilaca nije partijski saslušan, te da iz pokrajine ne stiže čak ni inicijativa da šef državne bezbednosti, pod čijim je rukovodstvom služba skoro razbijena, bude isključen iz CK SKS.

ODBACIVAO je Galović pokušaje da se ponovo uspostavi veštačka simetrija na štetu Srbije pod vidom izjednačavanja svih nacionalizama. Jasno je pravio razliku između zahteva za odgovornošću za događaje na Kosovu, sa jedne, i srpskog nacionalizma, sa druge strane. Nije želeo da se umesto diskusije o odgovornosti razvije diskusija o pisanju štampe u Beogradu, da se stvori uverenje da su Srbi i Srbija ostavljeni na cedilu od nekih republika, da su se Srbi prepustili revanšizmu i da više nije osnovni problem kako prevladati albanski nacionalizam već kako zaštititi Kosovo od opasnosti vraćanja na politiku neravnopravnosti. Galović je bio spreman na borbu protiv srpskog nacionalizma, ali je odbijao da opasnost od njega bude podignuta na nivo opasnosti od albanskog nacionalizma. Osuđivao je tendencije da se „živ, dejstvujući, eruptivno is- poljen nacionalizam" (albanski) stavi na istu ravan sa srpskim. Upozorio je da se ne mogu izjednačiti nacionalizam koji je uzdrmao celu zemlju i doveo do teške društvene krize (albanski) i onaj koji je „onemogućen u svojim osnovnim aspiracijama i uveliko proteran sa javne scene" (srpski).

Nije negirao stari komunistički postulat da su svi nacionalizmi opasni, ali je u datim okolnostima za njega najopasniji bio albanski, jer je doveo do društvene krize. Srpski nacionalizam je video kao odgovor na albanski, pomenuo da se on manifestovao revanšizmom posle albanskih demonstracija u vidu petnaestak nasrtaja na integritet Albanaca u Srbiji (razbijanje izloga), ali je podvukao da je srpsko rukovodstvo reagovalo političkom akcijom i represivnim merama i da su skoro svi slučajevi rasvetljeni. Dok je za bosansko-hercegovačke političare ključni problem bilo pisanje štampe, za Galovića je to bio položaj Srba u SAP Kosovo.

OPOMINjAO je da je iseljavanje bilo i dalje u porastu, dok su albanski nacionalisti podgrevali diskusiju da li je bilo pritisaka na Srbe ili ne i tako samo pojačavali osećaj nesigurnosti kod njih. ( „Ljudima nije teško samo to što im stoka upada u njive, što im seku voćnjak, pale seno, skrnave groblje, a svega toga ima, ima i gorih stvari, teško im je što ne vide odlučnost na najvišim mestima koja bi mogla da ih ohrabri u uverenju da će se tome stati na put".)

Iz Galovićevog izlaganja bila je vidljiva želja da se sa Srbije konačno skine hipoteka centralizma i unitarizma. Naveo je da je SKS bio protiv žalopojki o rascepljenosti republike i sužavanju na beogradski pašaluk, ali i protiv tendencija koje su stvarno značile rascepkanost na tri odvojena dela i svođenja jedinstva Srbije na formalno i spoljašnje obeležje. Progovorio je rečnikom netipičnim za srpske komuniste osudivši to što je opasnost od centralizma vezivana za Srbe i Srbiju umesto za određene društvene snage i naglasivši da posleratni centralizam nije bio „ni srpski ni srbijanski patent", već sistem posle revolucionarnog preuzimanja vlasti koji nije bio u interesu ove više nego drugih republika.

ODVAJANjE KOSMETA

ŠPIRI  Galoviću su od pisanja štampe bili važniji odnosi u federaciji, položaj Srbije i odnos sa pokrajinama. Govorio je o tendencijama potpunog odvajanja pokrajina od Srbije.

Parola „Kosovo republika" za njega nije bila folklornog već birokratskog porekla.

Smatrao je da nije tek tako izbačena u uličnim demonstracijama i da je njome bila opsednuta birokratska struktura u pokrajini. Zato je za srpsko rukovodstvo državno-pravni momenat bio bitan da bi se suzbilo pretvaranje pokrajina u države.

SUTRA: RAZLIKE U PRISTUPU KOSOVSKOM PITANjU