FELJTON - PARTIJA KONTROLIŠE UREĐIVAČKU POLITIKU: Beogradska glasila nisu prestajala da kritikuju funkcionere

Posle te sednice partija je nastojala da kontrolu nad "Dugom" preuzme preko Osnovne organizacije SK "Duga".

Komunisti iz ovog lista su morali da prihvate optužbe CK SKS da su u tekstove objavljene u listu prodrli nacionalistički stavovi. Osuđen je način na koji je list pisao o Kosovu, kritikovan je intervju sa Nikolom Miloševićem, a kao "krupan ideološko-politički promašaj" ocenjen je intervju sa Antonijem Isakovićem. Pritiskom vlasti izdejstvovana je saglasnost BIGZ-a i SSRN Srbije da se osnivačka prava nad listom "Duga" prenesu s BIGZ-a na Republičku konferenciju Socijalističkog Saveza, kako bi bila obezbeđena politička kontrola nad listom. U "Zum reporteru" su vršene kadrovske promene, smenjen je Zoran Bogavac, glavni i odgovorni urednik, kako bi bila izmenjena uređivačka politika.

Predsedništvo CK SKS je 26. aprila 1983. zaključilo da su promene bile spore. Iz konstatacija Radiše Gačića da nisu postignute očekivane pozitivne promene u sredstvima informisanja, da su kadrovske promene u "Politici" i "Dugi" sprovođene sporo, da je u "Književnim novinama" "eskalacija negativnih pojava u daleko većoj meri nego što je ranije bio slučaj" i njegovih upozorenja da SK gubi uticaj u kulturi, te Čkrebićeve opaske da je rastao nacionalizam, bilo je vidljivo da je SKS želeo još veću kontrolu nad pisanjem listova.

IVAN Stambolić je bio izričit - "Književne novine" i "Politika" bile su tačke na kojima se "proba snaga Saveza komunista". Bio je veoma nezadovoljan partijskom nemoći da preko komunista u "Politici" u potpunosti ovlada pisanjem lista: "Teško je priznati da mi nemamo većinu u toj redakciji od 250 novinara", koju je ocenio kao "najmoćniju redakciju u zemlji". Stambolićeva definicija uloge štampe bila je sledeća: "Mi se moramo izboriti za štampu koja će pomagati, a da ne budemo zadovoljni time što je neutralna. Ona ne može biti neutralna, nezavisna, građanska štampa. Ona mora biti društveno-odgovorna u socijalističkom društvu." Dušan Čkrebić je tražio radikalniji pristup prema "Politici". Konačno, SKS je za glavnog urednika "Politike" izabrao Aleksandra Bakočevića.

Do jeseni 1983. veliki politički napori CK SKS da se štampa disciplinuje dali su opipljivije rezultate. Jovan Lakićević je krajem septembra 1983. obavestio Predsedništvo CK SKS da je uspeh postignut posebno u informativnim glasilima, ali i u nekim revijama koje su počele da se oslobađaju "od senzacionalizma i jeftine politizacije". Međutim, svaki novinski tekst koji je u uslovima opšte krize izmicao partijskom nadzoru nailazio je na osudu. U revijama su opstajali sadržaji "subkulture i potrošačkog mentaliteta kojima se prave kompromisi s vrednostima tuđim našem čoveku i našem društvu". Primetna je bila "oseka destruktivne, rušilačke kritike", ali je i dalje bilo sadržaja kojima su osporavane vrednosti revolucije, uloge i mesta SK i sistema samoupravljanja.

ŠTAMPA nije prestajala da kritikuje funkcionere i to na način koji je Lakićević smatrao "kritizerstvom" koje je u novinske tekstove stizalo iz "čaršije" u vidu "paušalnih napada" na rukovodioce. Da bi štampa bila sasvim stavljena pod kontrolu, Lakićević je ocenio da je partiji, kao retko kada, bila potrebna veća "ofanzivnost u propagandi sopstvenih vrednosti". Iz Lakićevićevog preciziranja da informacije o socijalnoj politici nisu smele biti samo predmet redakcijskih već i partijskih rasprava, i da nijedan tekst o idejno neprihvatljivim idejama nije smeo biti objavljen bez jasnih političkih ocena, videlo se šta je vlastima najviše smetalo i u kojim segmentima su želele punu potčinjenost štampe - ekonomska kriza, posebno njena socijalna dimenzija, i političko-idejna neprijateljska strujanja (nacionalizam, ugrožavanje Titovog lika, revolucije, samoupravljanja).

Zato su u partijskom vrhu napadali tekstove u "Borbi" i "Dugi", u kojima je pisano o suspenziji samoupravljanja, funkcionerskim frazama i privilegijama funkcionera, jer su takvi tekstovi iz ugla vlasti značili dizanje socijalne tenzije i političke napetosti. Svaki tekst u štampi o idejno nepoželjnim pojavama koji nije sadržao jasnu kritiku tih pojava, bio je za CK SKS izraz "neutralizma i ćutološkog odnosa" prema negativnim pojavama u društvu, kulturi, književnosti, publicistici...

TO ŠTO je "Politika ekspres" objavljivala pisma čitalaca o tome da je atmosfera u partiji kao u čekaonici i da SK gubi poverenje radnika, a nije se od njih ograđivala, značilo je da vlast još nije sasvim ovladala tim listom. Vlast je znala da je nemoguće da spreči štampu da piše o negativnim pojavama u društvu, jer je devijacija bilo na svakom koraku međutim, kada su tekstovi o korupciji sugerisali postojanje nereda, haosa, neodgovornosti i bezizlaza, bili su neprihvatljivi. Jedan važan cilj kontrole nad štampom CK SKS je postigao tokom 1983. - u Srbiji je smanjen broj tekstova "svađalica" o drugim republikama.

Partijskom akcijom je na čelo "Politike" doveden Aleksandar Bakočević. Prevladana je "kriza partijskog delovanja" i došlo je do "političkog i idejnog pregrupisavanja", što je u partijskom rečniku značilo da su komunisti preuzeli odlučujući uticaj na uređivačku politiku. List je počeo angažovanije da se bavi ekonomskom stabilizacijom, uključio se u borbu protiv nacionalizma, objavio je politički podoban feljton o književnoj desnici, na stranicama "Politike" su apostrofirani pozitivni primeri iz ekonomije. U "Politici ekspres" je bila uočljiva veća "autorska angažovanost, konstruktivnost i dokumentovanost", redakcija se trudila da podržava partijsku liniju u oblasti ekonomske stabilizacije. List je podržavao partijsku akciju u kulturi (odnos prema Udruženju književnika Srbije, ukidanje Zapisa). Međutim, redakcija je napravila ozbiljan politički prekršaj odstupanjem od dogovora da se izveštavanje sa sahrane Rankovića zasniva samo na službenim Tanjugovim informacijama.

PROMENA IMENA I KONCEPCIJE

U "POLITIKINOM" izdanju " Auto svet" nije promenjeno samo ime u "Svet" već je i koncepcija lista upodobljena partijskim uzusima. Intervencija u "Ilustrovanoj politici" je dovela do napuštanja "negativne politizacije" u pisanju o kulturnoistorijskim i nacionalnim temama. U "Intervjuu" su promene bile manje izražene, jer se časopis nije oslobađao "aferaštva i destruktivnosti" u "kritici svega postojećeg" i nacionalističkih tonova. NIN je partijsku liniju sledio tekstovima o pojavama iz sfere kulture (o Ćosićevoj knjizi "Stvarno i moguće", o Simovićevim "Istočnicama" , knjizi Čavoškog i Koštunice). "Duga" i "Zum reporter" su i posle partijskih intervencija zalazili u ozbiljne društvene teme, ali bez "usiljene politizacije".

SUTRA: NAPADI IZ SARAJEVA I ZAGREBA NA SRBIJU