FELJTON - RUSKE I AMERIČKE SLUŽBE OBIGRAVAJU OKO MASONA: Vrhunski obaveštajac završio je u Petrovoj rupi na Golom otoku

Brašić je neka svoja saznanja i neposredna iskustva iz vremena od 1932. do 1954. godine izneo na traženje Vladimira Dedijera, koji je u to vreme, 1982. godine, pripremao za objavljivanje treći tom "Novih priloga za biografiju Josipa broza Tita", knjigu posvećenu sukobu Jugoslavije i Kominforma između 1948. i 1956. godine.

U toj prepisci Brašić je posvedočo kako je, kao pouzdani sovjetski obaveštajac, dobio radio-stanicu, kako bi u Beogradu osnovao novi sovjetski obaveštajni punkt, pored centra koji je delovao u Zagrebu.

OVA RADIO-STANICA je 1941. došla do Tita koji ju je koristio sve do početka nemačkog desanta na Drvar u maju 1944. godine. Kada je reč o istoriografskim rekonstrukcijama, niz autora je za ovu radio-stanicu vezivao ime čuvenog naučnika Pavla Savića, a Brašić nije pominjan. U svedočenju Vladimiru Dedijeru, Brašić je opisao kako je počeo da radi za sovjetsku obaveštajnu službu 1932. godine. Dogodilo se to u Beču, pošto je uspeo da preko granice prebaci svog kuma Stevu Lilića, koji ga je potom upoznao s neimenovanim delegatom Kominterne, s kojim je imao "duže razgovore". Posle tih susreta, Brašić je u konačnici prihvatio da radi za sovjetsku obaveštajnu službu NKVD, preko veze u Sofiji. Njegov kum Steva Lilić poginuo je kasnije u Španiji kao dobrovoljac.

"Takvom mom opredeljenju", svedoči Brašić, "naročito je doprinela okolnost što sam, kao profesionalni novinar i docnije politički urednik dnevnika 'Vreme', imao prilike da, do tančina, upoznam političku i ekonomsku strukturu Jugoslavije, zatim njen monarho-vojni i upravno-policijski kompleks, kao i spoljne i unutrašnje tajne uticaje, planove i tendencije diplomatskih inostranih predstavnika, verskih konfesija, masona i naših odlučujućih faktora u državnoj upravi."

NEPREKIDNO izložen različitim iskušenjima i najvećim rizicima tokom rata, uključujući hapšenje i neko vreme provedeno u zatvoru Gestapoa u Kraljevu, polovinom 1944. sklonio se u Rumuniju, u okolinu Temišvara, da bi se u Krajovi priključio jednoj jedinici Crvene armije i zatim vratio u Beograd.

"Po povratku u zemlju", svedoči Brašić, "odmah me je primio Slobodan Penezić Krcun, koji me je, kad sam se odmorio, posetio i kod kuće. Njegovo mišljenje bilo je da sam za NOB doprineo koliko i jedna aktivna borbena jedinica, pa je to mišljenje češće iznosio i pred pukovnikom Svetom Lazarevićem."

Otuda i ne čudi što je Miša Brašić zatim radio "na specijalnim poslovima u Ozni Srbije sve do odlaska sovjetskih stručnjaka iz zemlje".

"Posle Rezolucije Informbiroa, 1948. uhapšen sam i, kada su završena uobičajena saslušanja, sproveden na Goli otok, objekat R 101. Ukupno skoro pet godina ostao sam izolovan iz društva. Posle mene bila je uhapšena i moja starija kćerka, maturantkinja, koja je u Požarevcu i na Golom otoku zadržana 13 meseci", navodi Miša Brašić staloženim tonom u dokumentu koji je uputio Vladimiru Dedijeru 17. septembra 1982. iz Vrnjačke Banje.

GOTOVO trideset godina pre toga, 29. jula 1953, u pomenutom objektu R 101 na Golom otoku, poznatijem pod nazivom "Petrova rupa", stavio je tačku na svoj tekst o masonima. U tom dokumentu Miša Brašić je izneo i niz ličnih svedočanstva, uz ostala, i kako je dobio nalog NKVD-a da veću pažnju posveti delovanju srpskih i jugoslovenskih masona.

U ovom feljtonu ekskluzivno, prvi put u domaćoj javnosti, objavljujemo kraće navode iz Brašićevog svedočenja. "U Prvom svetskom ratu" - piše naš autor, "za čije su izazivanje optuživani, masoni, igrali su zamašnu ulogu, naročito prilikom redigovanja Versajskog ugovora. To je uočio i tadašnji srpski državnik Nikola Pašić, koji se za pomoć u ostvarenju jugoslovenskih zahteva obratio na masone, čija je intervencija preko Vilsona i drugih slobodnih zidara bila efikasna, što je Pašić više puta isticao.

Tendencije masona izražavale su se pred Drugi svetski rat, za vreme njegovog trajanja i posle kapitulacije Nemačke, pa je interesantno navesti o tome neke podatke iz izvora sovjetske obaveštajne slžbe; koja im je je očevidno pridavala osobitu važnost.

Kao bivšem obaveštajcu sovjetske obaveštajne službe, odnosnoNKVD-a, poznato mi je da su se još pre rata Rusi znatno interesovali za stanje masonske organizacije kod nas, za potencijal njenog političko-ekonomskog uticaja i za njen politički stav.

PRED 27. mart 1941. godine, pukovnik Donovan, šef američkog Sikret servisa, već je bio proputovao kroz Beograd i napustio Balkan. Tada, jedne večeri, sedeo sam kod Grigorijeva u beogradskom dopisništvu TASS-a, u Đordža Vašingtona ulici, kada je došao šofer sovjetskog poslanstva i dao Grigorijevu neku cedulju. On je pročitao, dodao meni i napomenuo da se njena sadržina na mene odnosi. Na ceduljici bilo je samo nekoliko reči, i, po prilici, pisalo je ovako: 'Neka Džin odmah proveri da li se Donovan sastao i razgovarao s jugoslovenskim masonima. Samohin'.

Pod imenom 'Džin' ja sam vođen u sovjetskoj obaveštajnoj službi i pod tim imenom, posle kapitulacije Jugoslavije, primio od sovjetskog vojnog atašea generala Samohina, radio-stanicu poslanstva, sa nalogom da obrazujem obaveštajni centar 'Pavlodar' i održavam stalnu vezu sa Moskvom."

"U SMISLU ovih instrukcija generala Samohina" - nastavlja svoje svedočenje Miša Brašić - "otišao sam odmah kod svog prijatelja, masona, dr Miše Božića, lekara, no on o tome nije znao ništa da mi kaže. Obratio sam se majoru Žiki Kneževiću, s kojim sam preko njegovog brata Nikole bio kum, da se raspita kod Radoja Kneževića ili kako mu je zgodnije, pošto se patrijarh Srpske pravoslavne crkve lično zainteresovao za tačne podatke o toj stvari (Miša Brašić je dugo obavljao i dužnost sekretara za štampu srpske Patrijaršije). Izabrao sam ovakav izgovor jer se u to vreme mnogo polagalo na držanje pravoslavnog episkopata. Žika me je obavestio da je Donovan imao kontakt s nekim od masona... U daljem proveravanju ove informacije, dr Miša Simović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kazao mi je da mogu da obavestim partijarha da su masoni imali mogućnost da Donovanu uruče svoje pismeno gledište u odnosu na stanje u Jugoslaviji, ističući da masoni na ugrožavanje samostalnosti i slobode zemlje gledaju isto tako kao i pravoslavna crkva i čine sve što je moguće. Sve ovo saopštio sam generalu Samohinu", navodi Miloš Brašić.

JAKA MREŽA INFORMATORA

ZAHVALjUJUĆI položaju političkog urednika provladinog lista
"Vreme", ranije uspostavljenim poznanstvima i bliskost "sa pojedinim predsednicima vlada, ministrima, vojnim komandantima, članovima vođstava građanskih stranaka i izvesnim masonima", Miloš Brašić je razvio svoju obaveštajnu mrežu, koja je pružala "nenadmašne i neprocenjive mogućnosti". Utoliko pre što je njegova mreža informatora "pokrivala sve ključne tačke, protežući se od Sofije, preko Vršca, sve do Temišvara i Arada".

SUTRA: MASONI PRED SUDOM NEDIĆEVIH VLASTI