FELJTON - NOVI POHOD PROTIV SLOBODNIH ZIDARA: Masonstvo nastupa kao kaleidoskop sa hiljadama nijansi

Слободан Кљакић 23. 08. 2022. u 18:00

POČETKOM 1933. godine u Cirihu, Lajpcigu i Beču, objavljena je knjiga "Slobodni zidari" eminentnog evropskog masona Eugena Lanhofa iz Beča, namenjena najširoj publici. Njen podnaslov glasi "Istorija, suština, delovanje i tajne Kraljevske umetnosti".

Hram Vrhovnog Saveta Srbije, kasnije, Velike lože "Jugoslavija", Foto "Vikipedija"

Mada nesumnjivo apologetska, zavređuje da iz nje navedemo neke naglaske, pošto je bila čitana i među srpskim i jugoslovenskim masonima i nesumnjivo uticajna u njihovom krugu.

Navode dajemo prema prikazu nastalom u gotovo nestvarnim okolnostima, tokom opskurnog robijanja prevodioca na Golom otoku u leto 1953. godine. Reč je o Milošu Miši Brašiću, profesionalnom novinaru i političkom uredniku predratnog poluslužbenog lista "Vreme", koji je od 1932. godine počeo da radi za sovjetsku obaveštajnu službu.

Dopavši Golog otoka gde je bio zatočen pet godina, Brašić je na traženje UDB-e napisao studiju o masonima koja se i danas, treba se nadati zajedno s drugim njegovim spisima iz tog vremena, nalazi u zatvorenim arhivima tajne službe. Ovde donosimo kako je u svom spisu o masonima, s kojim se prvi put upoznaje javnost, predstavio knjigu Lanhofa.

OKO MASONSTVA vodi se od kraja Prvog svetskog rata opet neobično žestoka borba. Izgleda, kao da "građanski mir", koji je vladao po ovoj tačci u godinama velike katastrofe, treba da bude "kompenzovan" naročitom žestinom napadaja.

Ovaj novi pohod protiv Saveza masona, čije je geslo "humanost", razbuktao se na mnogo široj osnovici nego ikad ranije. Dok je pre rata u prvom redu katolička crkva anatemisala masonstvo, to je posle 1918. godine protiv njega ustao čitav niz drugih sila i grupa. U Mađarskoj bio je masonski rad posle obaranja sovjetske vladavine zabranjen od strane države, u Italiji je Musolini na osnovu fašističkog antimasonskog zakona načisto istrebio lože, u Nemačkoj su desno-nacionalistički krugovi, naročito oko Ludendorfa objavili masonstvu rat do uništenja, u Francuskoj šovinističke, antimasonske grupe vojuju protiv saveza, a i moskovski sovjeti su više puta saopštavali da će se energično oboriti na masonstvo ako bi se ono osmelilo da prodre u Rusiju.

Raznovrsne su, kao što je i četa protivnika, metode kojima se služe i bore protiv masona. Jedni - osobito vojinstveni jezuiti - bore se protiv masonstva kao protiv opasne ateističke "protivcrkve", "sinagoge sotone", drugi tvrde da je mason zakleti neprijatelj svakog nacionalnog osećanja, a lože da su tajno ognjište svetske revolucije, boljševičkog prevrata. Treći pak obeležavaju masonstvo kao organizaciju koja je u savezu sa - jezuitima, sa ciljem da uspostavi kapitalističko-jevrejsko svetsko gospodstvo. Da i ne govorimo o onima koji kleveću masonske hramove kao mesta divljeg nemorala gde se vrši kult falusa i provode orgije crnih misa.

NEMA zaista zločina kojim ne bi teretili masonstvo i kada bismo verovali tvrđenjima drugih protivnika masona mogli bismo poći da otvorimo širom vrata robijašnica čitavog sveta i da njihove stanare pustimo na slobodu, jer šta je ubistvo i pljačka pojedinaca prema masovnim nedelima, koja masoni navodno svakodnevno čine?! Ti isti masoni koji se u mnogim spisima takođe optužuju da su bili izvršioci ili bar potstrekači svih ubistava careva i kraljeva u poslednja dva veka.

Bezbrojni su pamfleti u kojima "upućeni" objavljuju kako su neki tajni nastojnici neumorno zaposleni, da svetska zbivanja usmere po svojim tajnim planovima i da je svo zlo što se od pamtiveka sručilo na čovečanstvo - delo masonskih ruku. Dokazuje se to na vrlo jednostavan način: svakog koji je kod kojegod grupe na zlu glasu, žigošu kao masona! I viču tako dugo "mason", "zlotvor"! doglegod budale ne poveruju.

I u širokim slojevima, koji se inače ravnodušno odnose prema masonima, ukorenjena je vera da ono pretstavlja ogromnu silu, rukovođenu od nevidljive centrale i da, ako zažele te nepoznate drmadžije, obavijene u plašt tajnosti, mogu da se raspire pokreti džinovskih razmera. I mada svi ne veruju da masoni samo na tome rade da poruše sve državne granice i stvore svetsku republiku pod njihovim rukovodstvom i da unište religije, ipak su uvereni bar u to da masonski savez pretstavlja veliko društvo za uzajamnu protekciju i osiguranje, koje tajnim putevima pribavlja svojim članovima položaje i dobre poslove.

SVE TE bajke o masonima prepričavaju se da se o tome ništa i ne misli. Ko mari za to da vapijuće protivrečnosti u samim optužbama pokazuju njihovu neodrživost, ko vodi o tome računa da masonstvo ne može u isto vreme da služi ili čak da zapoveda monarsima i kraljevima, krupnom kapitalu i socijalnim revolucionarima, da ne može u isto vreme biti utočište i ortodoksnog protestantizma i ekstremnog slobodoumlja? Njih je vrlo, vrlo malo! Slepo se sve prima i dosta se često dešava da ustanove koje masoni podupiru i koje se priznaju kao dobre, iznenada postaju rđave kad im jednog dana protivnik prikači plavu zastavu lože.

Na sve ove napade masoni često uopšte ne odgovaraju. Ima, doduše, sijaset masonskih publikacija, veliki umovi davali su divna svedočanstva za "Kraljevsku umetnost" kako nazivaju masonstvo, ali ipak nema suviše dela koja bi mogla da prosvećuju. A ako je poslednjih godina bujica protivničke literature izazvala i jak porast odbrambenih spisa, to ovi velikim delom posmatraju stvari sa jednostavnog gledišta - jednostranog. Jednostrano, manje u odnosu na tretiranje protivničkih argumenata nego u pogledu stava prema samim masonskim problemima. To nije nova pojava.

ONAJ koji bi se ozbiljno potrudio da ispita masonsku literaturu, utvrdio bi takvo jednostrano posmatranje skoro za čitava dva veka. On bi na svoje bezgranično čuđenje otkrio da se sve što se govori o svetskoj zaveri, svetskoj organizaciji i slično već zbog toga mora nazvati legendarnim, što masonstvo nikada ne oličava grandiozno jedinstvo nego naprotiv pruža sliku rasparčanosti.

Masonima u 28.000 loža, u stotinama velikih loža - zajednička je samo ideja, ili bolje rečeno simvolika, koja okružuje ovu ideju i koja se neguje u naročitoj formi, što podseća na stare misterijske saveze. Ali njeno tumačenje, njeno ostvarivanje bilo je različito u pojedinim zemljama od samog početka masonstva. O nekoj centralnoj "vladi", o zajedničkom delovanju nema ni govora. Više nego to: neke vodeće organizacije, obedience masonstva, toliko su različite i razdvojene kao crkve. Dok poneki savez koji je nastao po uzoru masonstva predstavlja internacionalu sa jedinstvenim obeležjem, samo masonstvo istupa kao kaleidoskop sa hiljadama nijansi.

KRALjEVI NA ČELU LOŽA

BILO je i ima velikih loža čiji su rukovodioci kraljevi, ili bar članovi kraljevskih kuća, dok se druge naročito ponose odbranom demokratskih gledanja. U nekim zemljama, naročito u Americi, masonstvo je stvar najširih krugova, a u Evropi je brižljivo čuvano delovanje tankog intelektualnog sloja. Ko traži definiciju masonstva dobiće ih bezbroj. I nije lako izvući iz njih ono što je od opšteg značaja.

SUTRA:TAJNA SARADNjA MASONA I KOMUNISTA

Pogledajte više