FELJTON - MASONERIJA U JAVNOM POLITIČKOM ŽIVOTU: Cilj slobodnih zidara je vaspitanje i stvaranje uzornih ljudi

Otuda je sve što postoji, organsko ili neorgansko, pokrenuto ili inertno, prijemčivo na spoljašnje draži. Između nema jaza, prekida kontinuiteta, nekog posebnog i odvojenog pokretača života. Isti zakoni vladaju svom materijom, sva vasiona je živa. (...) Protivno najvažnijoj postavci kartezijanske filozofije da su opažanja svesti varljiva, oko prenosi svesti istinitu i tačnu sliku spoljašnjih stvari. To stoga jer se svetlost širi u pravim linijama i lik ocrtan na retini tačna je reprodukcija spoljašnjeg oblika i onoga što, zahvaljujući mehanizmu optičkog nerva, ne može da bude izobličeno u prenosu ka mozgu. Šta više, proces mora da bude povratan, što će reći da oblik koji je došao do svesti može, refleksnim činom, reprodukovati izvorni lik na retini, baš kao što jeka može ponoviti izvornu pobudu".

ISTRAŽIVANjA u optici, biologiji i fiziologiji koja će uslediti, uveliko će tokom celog 20. veka osnaživati ovaj Teslin uvid, a potvrda fundamentalne važnosti funkcija i uloge ljudskog oka, uključujući i njegovu ulogu u okultnom poimanju Vaseljene i čoveka, istorije Vaseljene i istorije čoveka.

Na neki način, Teslina tumačenja sposobnosti ljudskog oka, dodiruju se s masonskim "svevidećim okom", o kome je toliko tumačenja, baš kao što je ono prisutno i u različitim religijskim i ezoterijskim tradicijama. Eto još jednog razlog zbog koga su u spekulativnom masonstvu pridavana pažnja Teslinim teorija i izumima, kao što smo videli iz teksta Edvarda Esterlinga, u kome ovaj autor navodi upravo Tesline tvrdnje o sposobnostima ljudskog oka.

U VREME kada je taj tekst preveden i kod nas, srpski i jugoslovenski masoni suočili su se sa zanimljivim fenomenom - odnosom pripadnika Velike lože SHS "Jugoslavija", prema pitanjima politike.

Svedoči o tome predavanje Đure Bajalovića, održano u beogradskoj loži "Istina" krajem 1926. godine. Svoj rad, naslovljen sa "Masonerija i politika", on započinje sledećim rečima:

"Pitanje o mešanju Masonerije u politiku mnogo je raspravljano u svima Masonerijama i pored svega toga može se reći, da je ostalo otvoreno.

Kao što je poznato, još u Andersonovoj Konstituciji iz god. 1723, a u glavi o 'Vladanju u Loži', kaže se: '... preporučuje se uzdržavanje od raspravljanja po pitanjima verskim i političkim, kao i izbegavanje svega što bi mutilo slogu i ljubav među braćom'."

"Ova Konstitucija - nastavlja Bajalović - ili kako se obično naziva "stare dužnosti", bila je osnova, na kojoj su izgrađene sve Masonerije, a Masoni, koji su protivnici politiziranja u Masoneriji, najviše se pozvaju na gore citirani stav iz Andresonove Konstitucije".

RAZUME se, da pored ove starije struje - koja se drži striktno Konstitucije - postoji u svakoj Masoneriji i mlađa struja, koja negde manje negde više, uspeva da i Masoneriju zainteresuje politikom.

Pošto je ovo pitanje "vrlo važno i neprestano aktuelno", radi "bolje studije" tog problema, autor je svoj rad podelio u tri dela:

"1. Mešanje Masonerije, kao organizacije, u javan politički život;
2. Mešanje pojedinih masona u politički život, ne angažujući ni u čem Masoneriju;
3. Pretresanja političkih tema u Ložama."

Kada je reč o prvom pitanju, Bajalović iznosi sledeće stavove:

"Ima mnogo masona, naročito mlađih i onih, koji nisu dovoljno prodrli u smisao naše organizacije, kojima se rad Masonerije čini potpuno sterilan u odnosu na spoljno društvo. Oni se često pitaju: gde su praktični rezultati poslova koje vršimo u radionici? Postoji li neka društvena reforma za koju možemo reći, da smo je mi pronašli ili izveli? Ne mogavši da odgovore na ova pitanja oni zahtevaju učešće Masonerije u javnom političkom životu, oni traže njeno angažovanje za izvesne političke ideje i sisteme."

POŠTO je podsetio da se protiv takvih zahteva i težnji masonerija u većini zemalja "s uspehom borila", onda i jugoslovenska masonerija "trebalo bi da se čuva takvih saveta i predloga", opominje Bajalović i postavlja retoričko pitanje: "Zašto je to potrebno?"

"Iz vrlo mnogih i vrlo važnih razloga, na prvom mestu, što Masonerija nema potrebe da se u cilju uticanja na politički život pojavi na političkoj areni. Masonerija dobro zna, da profano društvo ne pati od nedostatka praktičnih reforama ili političkih sistema, nego da pati od toga, što nema pravih ljudi; ljudi visokog morala i svetlog karaktera, koji bi reforme sprovodili."

Govornik poziva braću u loži da "prelistaju našu političku istoriju", i iznosi stav da će se ... lako uveriti" da smo "mi imali vrlo hrđavih režima, pod vrlo dobrim zakonima i sistemima i obratno; vrlo dobrih režima pod hrđavim zakonima i sistemima". Otuda "nije do ideja i sistema nego do ljudi koji sisteme primenjuju".

ETO RAZLOGA zbog čega se masonerija "ne zalaže ni za jedan sistem ili doktrinu, jer ona radi nešto mnogo bolje: ona stvara od svojih radionica mesto za odgajivanje ljudi prema svojim uzvišenim principima i načelima".

"Masonerija se stara da od njenog Hrama stvori mesto za inkubaciju ideja i stvaranje uzoritih ljudi, koji će posle u profanom društvu raditi po svome političkome uverenju ali unoseći u političku borbu masonski moral i masonsku toleranciju, koja javnoj političkoj borbi toliko nedostaje. Eto to je uloga Masonerije i način na koji ona utiče na profano društvo. Uticaj, koji Masonerija na ovaj način vrši preko pojedinih ljudi na profano društvo, mnogo je veći, nego kada bi se direktno zainteresovala i javno angažovala za izvesno gledište."

Otuda masonerija "nema potrebe da se javlja na političkoj areni kao organizacija niti da menja svoj dosadašnji način rada iz gore pomenutih razloga a već i zato, što bi njeno aktivno učešće u politici po mišljenju mnogih iskusnih masona predstavljalo pravu opasnost. Ti Masoni, koji dobro poznaju istoriju i prepreke koje je Masonerija prebrodila, baš i tvrde: da je Masonerija kao organizacija mogla da se održi već 200 godina (dok su druge veće organizacije iščezle) baš zato: što se apstinirala od javnog korporativnog učešća u političkom životu".

IZBEĆI VRTLOG POLITIČKE BORBE

U PREDAVANjU "Masonerija i politika", održanom u beogradskoj loži "Istina", Đuro Bajalović upozorava: "Ako bi se mi upustili u vrtlog političke borbe i počeli javnom rečju da se borimo za naša načela i principe, mi bi verovatno stekli pristalica ali svakako i neprijatelja. Nastavljajući sitnu političku boru, koja se sastoji u povlađivanju svojim prijateljima i u napadanju svojih neprijatelja, mi bi svakako dosadašnji unutrašnji rad zanemarili i u onoj sitnoj svakidašnjoj borbi trošili bi se, dok se sa nama ne bi desilo ono što se desilo sa tolikim političkim partijama, tj. izgubili bi svoju načelnost, jer je to u neprekidnoj javnoj borbi neminovno."

SUTRA: STRANAČKA LjUTA BORBA REALNOST KRALjEVINE SHS