FELJTON - NIKOLA TESLA IZUČAVA FENOMEN SPIRITIZMA: Naučni autoriteti Evrope izučavali su nepoznate fenomene

Pokrenut je talas uznošenja prirode i okretanja neposrednoj ljudskoj čulnosti, koju treba osloboditi prolaska kroz retortu racionalnog. Naročito će pijetizam uzneti veru da je čuvstvom i srcem moguće opštiti neposredno s Bogom, a mističko osećanje romantičara videće u svemu konačnom beskonačno, što je samo potvrda čuvstva o sveprisutnosti Boga u svetu. Posebno čvrsto uporište ova vera u moć čulnosti naći će u nemačkoj kulturi, dostižući svoj vrh u delu Getea (1749-1832).

Odjeke ovih ideja nailazimo i kod Alberta Pajka koji o Mesmerovom otkriću piše: "Ova sila, koju je delimično i slučajno otkrio učenik Mesmer, upravo je ono što su Sledbenici u Srednjem veku nazivali elementarnom materijom velikog reda. Gnostici su smatrali da ona sačinjava celo telo svetog duha i da je obožavana u tajnim obredima Šabata ili Hrama, pod hijeroglihskim figurama Bafometa ili hermafroditske koze iz Mendesa (...) S ovim elektromagnetskim eterom, tom životnom i sjajnom toplinom, i drevni i alhemičari su bili upoznati. O ovoj prirodnoj sili, ta faza modernog neznanja nazvana fizičkom naukom, govori veoma nepovezano, ne znajući ništa o njoj, a kamo li o njenim efektima. I teologija je mogla da joj doda sve svoje tobožnje definicije duha. U stanju mirovanja, ona se ne može osetiti ni jednim ljudskim čulom, pomeranjem ili u pokretu, niko ne može da objasni njen način delovanja i, da bi bila nazvana fluidom i da bi se govorilo o njenim tokovima, samo je prekrivanje velom dubokog neznanja pod oblakom reči."

NIKOLA Tesla je samo desetak godina pošto je Pajk objavio ove redove, počeo da prodire u te tajne, u tajne elektriciteta, elektromagnetizma. Zato i ne čudi što su, kao što smo videli, masoni u Americi dovodili u vezu Pajka i Teslu. Po svemu sudeći nije reč jedino o tome, nego je uspostavljanje te linije povezivanja bilo diktirano i činjenicom da se sam Tesla u jednom tenutku posvetio izučavanju spiritističkih fenomena. Poprimivši i sve karakteristike modnog talasa, spiritizam se uselio na evropske dvorove, u svakojake mističke kružoke, u slobodnozidarske krugove, ali i u svet nauke.

Neki od vodećih naučnih autoriteta Evrope u drugoj polovini 19. stoleća, posvetili su se izčavanju tih zagonetnih, nepoznatih fenomena, uz čvrst oslonac na naučni metod, niz eksperimentalnih provera i merenja postojećih fizičkih sila i pojava, prisutnih u spiritističkim seansama, pogotovo prizivanja "duhova".

U RED najupečatljivijih primera u tom pogledu spada iskustvo ser Vilijama Kruksa (1832-1919), jednog od najvećih fizičara i hemičara 19. veka, člana Kraljevskog naučnog društva u Londonu, čiji je predsednik bio u nekoliko navrata, člana Hemijskog društva, kao i Britanskog udruženja i Društva za psihička istraživanja. Kruks je otkrio hemijski elemenat talijum, konstruisao je radiometar, spintarskop, aparat za brojanje nuklearnih čestica kao i "Kruksove", vakuumske cevi, a bio je i urednik poznatog "Naučnog magazina".

Već posle prvih saznanja i prvih iskustava sa spiritizmom, saopštenih u naučnim publikacijama, a stečenih 1869-1870. godine, Kruks je odlučio da se uveliko posveti ovom fenomenu, pristupajući mu s pozicija racionalne nauke, a to znači strogo zasnovane, naučno kontrolisane metode istraživanja i naučno dokazivih rezultata tih istraživanja.

ČVRSTO utemeljen u takvom stanovištu, opremeljen i odgovarajućim kontrolnim instrumentima konstruisanim po svim tada znanim principima koji treba da obezvrede ili ukažu na "zrno" naučnih razloga koji će opravdati dalja ispitivanja, Kruks je 1871. istraživao sposobnosti medijuma Danijela Daglasa Houma, o čemu je podneo izveštaj Kraljevskom društvu 15. juna 1871. godine. Izvršni sekretar, profesor Džordž Gabrijel Stouks, odbio je da taj rad objavi u bilo kom od izdanja Društva. Kruks je zato rezultate svog istraživanja u kome je primenio naučno kontrolisane metode ubrzo štampao u drugom časopisu.

Polazeći od toga da se "fenomeni koji se dešavaju snagom (neke) nepoznate sile, pod određenim okolnostima" ne mogu razjasniti "nijednim poznatim prirodnim zakonom", Kruks odmah upoznaje čitaoca da je ispitujuću Houma "došao do nekih preciznih rezultata za koje smatram da ih treba objaviti". Upravo zato, on je izrazio uverenje da će ti dokazi "verovatno, dovesti do priznavanja jedne nove sile, koja leži uspavana u čovečjem organizmu i koju, radi lakšeg razumevanja možemo nazvati Psihičkom silom".

OVDE ćemo navesti manifestacije delovanja te sile, kako ih je Kruks sistematizovao: prva grupa, pokretanje teških predmeta dodirom (ali bez primene mehaničke sile); druga grupa, udarci i drugi zvuci iste prirode; treća grupa, promena težine tela; četvrta grupa, kretanje teških predmeta na određenoj udaljenosti od medijumapeta grupa, lebdenje stolica i stolova u vazduhu (bez dodirivanja); šesta grupa, podizanje ljudskih tela; sedma grupa, kretanje različitih sitnijih predmeta bez kontakta; osma grupa, svetlosne pojave; deveta grupa, pojave ruku koje istovremeno svetlucaju (i onih koje su vidljive i na običnoj svetlosti); deseta grupa, direktan rukopis; jedanaesta grupa, oblici i figure fantome; dvanaesta grupa, posebni slučajevi koji će ukazivati na dejstvo neke spoljašnje inteligencije i trinaesta grupa, različite pojave kombinovanog karaktera.

U ISTOM članku, Vilijem Kruks je naveo i osam teorija koje bi mogle objasniti posmatrane natprirodne, X-fenomene, ali sve ovo navodimo iz drugog razloga - Nikola Tesla je ostvario bliskost, potom i prijateljstvo s Kruksom, o čemu je napisao sledeće:

"Bio sam skeptičan - piše Tesla - prema pričama spiritualista, iako sam i sam imao određenih neobičnih iskustava. Ali u jednom društvu ozbiljnih naučnika gde se o tome raspravljalo, čuo sam i argumente Vilijama Kruksa, čoveka od časti, kojima sam podlegao.

Najzad, Kruks je bio taj čije me je otkriće radijantne materije još kao gimnazijalca podstaklo da razmišljam o svom pozivu izumitelja."

Iz sijaset razloga nije poznato ni na kakav se, stvarni način, Tesla ophodio prema X-fenomenima, prema paranormalnim pojavama. O tome se može zaključivati tek posredno, na osnovu nekih njegovih naučnih i istraživačkih zaključaka.

PREDSKAZANjE MAJČINE SMRTI

NIKOLA Tesla je upoznao Vilijem Kruksa boraveći u Londonu 1892-1893. godine gde je u Kraljevskom društvu, na njihov poziv, održao predavanje "Svetlost i drugi viokofrekfentni fenomeni". Godinama potom, Tesla i Kruks biće u prepisci dodirujući i X-fenomene, kakav je bio i Teslino predskazanje majčine smrti, o čemu je odmah pismom obavestio svoga prijatelja u Londonu. Nažalost, Teslina pisma Kruksu nisu sačuvana, kao ni bilo šta od Kruksove naučne zaostavštine. Ona je, navodno, propala (!).

SUTRA: MASONERIJA U JAVANOM POLITIČKOM ŽIVOTU