FELJTON - TESLINA FILOZOFIJA SAGLASNA SA MASONIMA: Devetnaesti vek je uistinu bio i stoleće okultnog

"On poseduje nedostižno savršenu duševnu mašineriju; i dok on uporno tvrdi da smo mi samo automati kojima potpuno kontrolišu i vladaju okolina i prisutna priroda oko nas, on ipak odvažno i bez posrtanja istupa i izdvaja se novim ideama, bez imalo sujeverja i bezbroj drugih inhibicija koje vladaju ljudstvom, i smatrajući sebe jednim mehanizmom prirode, on se bezodvlačno sav baca u najnapredniju studiju i posmatranje te iste prirode, i od sebe pravi jedinstveno oruđe za postignuće onog idealnog zadatka koji je postavljen čoveku: za progres, usavršavanje i stvaralačko poboljšanje (saglasno temeljnim slobodnozidarskim načelima - prim. aut.)".

"Molim vas", pojašnjava Esterling čitaocima, "nemojte uzeti kao da ja hoću da reklamiram Teslu. Sa izuzetkom njegovih uspeha ja ne znam o njemu ništa nego njegove kratke opise o njegovim izumima i uz to prikaz njegovog unutrašnjeg bića koje se manifestovalo u njegovim delima. Uzimajući njegovu filozofiju o životu, on je produkat prirode koja se afirmirala na način da je proizvela jednog čoveka koji je tako konstruisan da je njegov mehanizam vrlo mnogo naklonjen radoznalosti - kao obeležju genijalnih ljudi - i to radoznalosti koja impresionira njihovom duhovnom kreacijom u jednoj konkretnoj, materijalnoj formi, i koja je rodila naše naučne i industrijske uspehe koje danas imamo."

POZIVAJUĆI se još jednom na najviši autoritet spekulativne masonerije, Alberta Pajka koji je svojom posvećenošću zamislio univerzum u kome je upoznao "najjaču silu" i koji govori o "najvišem zakonu" i "ekvilibrijumu", Esterling piše: "Dok se Pajk zanima generalijama i zakonima, dotle Tesla tretira specifične slučajeve, a naročito dejstvo zakona o ekvilibrijumu (ravnoteži, harmoniji - prim. aut.). Na taj način se Pajkove tvrdnje potrđuju od strane jednoga koji radi na sasvim drugom polju - sa izuzetkom da obojica obuhvataju universalne ili kosmičke stvarnosti. Tako mi nalazimo da se Pajkova teoretska razmatranja potkrepljuju praktičnim faktima i tako fakat postaje samo još jasnijim da priroda krije za čovečanstvo još mnogo drugih sila jače ili slabije potencije, kojima bismo mogli zavladati, i ako bismo se koristili 'otponcem' (okidačem - prim. aut.), upregnuti našim svrhama jednu ili više strana te 'najjače sile'."

Eto razloga zbog koga Esterling završava svoj tekst sledećom porukom: "Mi kao masoni, posvećeni slobodi uma i napretku, moramo da potpuno shvatimo i uvažimo dubinu Tesline izjave" da će "najveće dobro doći od tehničkih usavršavanja koja idu za unifikacijom i harmonijom", pri čemu Tesla misli na svoj pojačavajući transformator, te da pomoću "jedne najjače sile" koju njegov izum proizvodi, ona posluži "za boljitak, a ne za destrukciju svih".

U SVAKOM slučaju, zaista fascinira saglasnost stavova Alberta Pajka, o "jednoj najjačoj sili" u prirodi, kojom bi čovek uspeo, ako je stavi pod sopstvenu kontrolu, "da izmeni red godišnjih doba, da se noći proizvedu fenomeni dana, da se u trenu oka pošalje jedna misao oko celog sveta, da se leči ili ubija na razdaljinama, da se našim rečima dade univesalni uspeh i da ih se pusti da odjekuju".

Tesla će tridesetak godina docnije, pošto je obelodanio mogućnosti njegovog pojačavajućeg transformatora, pisati na sličan način o onome što može da se postigne njegovim uređajem.

Albert Pajk je pomenutu "najjaču silu" prepoznao u otkriću nemačkog masona Franca Mesmera, lekara koji je prvi koristio hipnozu u lečenju posle 1780. godine, koristeći se "animalnim magnetizmom", svojstvom svih živih bića, veštinom poznatom drevnim ljudima, ali zaboravljenoj u huku milenijuma. Usmeravanjem magnetene sile Mesmer je svoje pacijente dovodio u stanje hipnoze i i onda uspevao da ih bar delimično oslobodi psiholoških, reklo bi se kasnije podsvesnih pritisaka i tegoba, često na granici teško odgonetljive bolesti. Ovaj tip lečenja je nazvan mesmerizam, s vrhuncima posle sredine 19. veka. Podudarilo se to sa pravom pomamom okultizma i spiritizma u Americi i Evropi onog vremena.

DEVETNAESTI vek je uistinu bio i stoleće okultnog. Parne mašine, industrijski rad, fabrike, železnice, bankarski novac, jad i znoj proletarizovanog rada s jedne strane. A sa druge - svakako i kao govor pobune protiv mašinizovanog sveta u nastajanju - oživljavanje magijskog, okultnog. Racionalističko saznanje svoje vrhunce dostiže u materijalističkim koncepcijama filosofije i socijalnih nauka, baš kao i u prirodnim naukama, iz čijih nedara su proizašle istinski prevratničke teorije. Spektakularna otkrića onog vremena u biologiji, fizici, hemiji, astronomiji i medicini, tehnički pronalasci i snažan uticaj socijalnih nauka koje istoriju i čoveka u istoriji poimaju u materijalističkom ključu, učinili su da ogromno poverenje bude poklonjeno snazi ljudskog razuma. Trijumf razuma je i trijumf ljudske slobode.

Da li, međutim, razum može da dostigne konačne granice saznanja, da li je razumu dato da se vine ka svim sferama nespoznatog, da li se jedino u razumu, u racionalističkom, materijalističkom tipu saznanja, iscrpljuje ljudska sloboda?

ODREČAN odgovor na ova pitanja značio je i okretanje okultnom, kao jednoj od putanja za sticanje, osvajanje slobode. "Biti slobodan ne znači ništa; postati slobodan je božanstveno", tvrdio je veliki nemački filozof, takođe slobodni zidar, Johan Gotlib Fihte, što je bilo u saglasnosti sa nekom vrstom ekstatičnosti romantičarske revolucije, koja je, uz ostalo i nesumnjiv, stvaralački izraz misticizma, u čijem je temelju stajalo delo Kloda de Sen-Martena.

Evropski talas okultnog pokrenut je u Francuskoj, iz dubina nad kojima je stajao duh prosvećenosti, ali i u okolnostima nepomirljivog sudara revolucije i kontrarevolucije.

Kao da je spajao nespojivo, u jezgru filozofije religioznog mistika Sen-Martena stajala je vera u važnost čoveka, u stvari u čovekovo najbitnije, kako je on smatrao, najživotnije svojstvo - imaginaciju. Sen-Marten je u ljudskoj pasivnosti, nekoj vrsti hipnotičke nespremnosti čoveka da se okrene sposobnosti imaginacije, video veliku nevolju. Čovek je, naime, slobodniji nego što pomišlja, iz hipnotičke pasivnosti može da izađe kada se okrene blescima unutrašnje, sputane slobode. A sposobnost imaginacije skida stege, oslobađa bleske slobode u vremenima krize, baš kao i u trenucima iznenadne ekstaze.

OBELEŽAVANjE GODIŠNjICE

U SVOM tekstu Emerson Esterling nijednom rečju nije označio Nikolu Teslu kao pripadnika masonskog bratstva, mada bi verovatno, zbog njihovog otvorenog delovanja u Americi, tako nešto s radošću objavio u časopisu "Novo doba" 1926. godine. U ono vreme, publikovanje Esterlingovog teksta u Americi je nesumnjivo bilo vezano i za obeležavanje sedamdesetog Teslinog rođendana te godine. U domaćoj štampi, koliko smo uspeli da utvrdimo, toj činjenici nije bila posvećena pažnja, s izuzetkom masonskog glasila "Neimar". Nije bez značaja ni detalj da je upravo preko ovog masonskog časopisa domaća javnost upoznata o seriji Teslinih tekstova pisanih nekoliko godina ranije za "Elektrikal eksperimenter".

SUTRA: NIKOLA TESLA IZUČAVA FENOMEN SPIRITIZMA