FELJTON - SLOBODNO ZIDARSTVO KRALJEVSTVO UMETNOSTI: I Knez Mihailo Obrenović je bio član jedne lože

Slobodan Kljakić

08. 08. 2022. u 18:00

U PREDVEČERJE ,,Kongresa Slobodnih Zidara“, na kome su se okupili masoni iz celog sveta, u „Politici” su 11. septembra 1926. objavljeni i sledeći redovi:

Knez Mihailo, Foto "Vikipedija"

,,Sutra u Beogradu počinje međunarodni kongres Slobodnih Zidara. U Beogradu. koji je toliko ispaštao u krvavome svetskome ratu, mora biti prijatno odlikovanje što mu ga ukazuje jedna velika i snažna svetska organizacija.

Dok javnost smatra Slobodno Zidarstvo za tajnu ustanovu, i često je obavija u misterije koje nekada graniče sa fantastičnošću, dotle sami Slobodni Zidari tvrde, da u njihovom radu nema ničega ni tajnoga ni misterioznoga. Kod njih su, vele, tajni samo znaci raspoznavanja. A rad im je zatvoren samo zbog toga da bi nesmetano mogli raditi na ostvarenju velikih ciljeva koje je masonerija sebi postavila.

Mi imamo jednu jedinu mogućnost da nazremo suštinu Slobodnoga Zidarstva, a to je: da saznamo ljude koji su na svojim plećima nosili ideju Slobodnih Zidara. Njihov rad uputiće nas donekle u ciljeve masonerije.“

U OVOM  nepotpisanom tekstu , ukazano je da su ,,mnogi veliki umovi svetski bili članovi masonski loža“, da su ,,mnoge krunisane glave bile članovi slobodnozidarskog bratstva“, da je u ,,u Švedskoj i u Engleskoj već kroz više od jednog stoleća Veliki Majstor lično sam kralj“, da su ,,svi prestolonaslednici morali biti članovi loža“, te da su u ,,Sjedinjenim Američkim Državama predsednici uvek Slobodni Zidari“, a ako neki od izabranih predsednika to nije bio u momentu izbora, ,,njegova je prva briga bila  da to postane“.

,,I knez Mihailo je bio član jedne lože“, navedeno je u tom tekstu, u kome autor ukazuje da ,,život i rad tih ljudi, čija imena čuva naša istorija, nagoveštava nam cilj i pravac rada Slobodnoga Zidarstva“.

,,Knez Mihailova ideja – naveden je taj primer – o Balkanskoj federaciji koliko je rezultat njegove državničke mudrosti, toliko je i impuls slobodnozidarskih ideja koje je on bio usvojio.“

U ZAVRŠNICI ovog teksta – najave da se masoni sveta okupljaju u Beogradu – čitamo i ovo: ,,Slobodnozidarska zajednica kao jedan besprekidni lanac obavija čitavu kuglu zemljinu! Tako sami masoni vele o odnosima koji vladaju između članova svetske masonerije.“

Sutradan, 12. septembra 1926. godine, ,,Politika“ je na svojim stranicama, na čak tri stupca, objavila tekst pod naslovom ,,Danas se sastaje Međunarodni Kongres Slobodnih Zidara“. Ovog puta nije to bilo pismeno anonimnog autora, već ga je potpisao St. J. Stefanović.

,,Prema ranije donesenom zaključku na poslednjem Međunarodnom kongresu Saveza Slobodnih Zidara, održanom prošle jeseni u Ženevi, danas Savez Slobodnih Zidara, pod auspicijama Međunarodne Masonske Asocijacije, održava u našem Beogradu, svoju manifestaciju u korist opšteg mira i zbliženja naroda.

NEMA sumnje da je ovom pažnjom velike i najstarije svetske organizacije ukazana čast i našoj državi i jugoslovenskim slobodnim zidarima. Beograd će za nekoliko dana ukazati gostoprimstvo istaknutim i uglednim ličnostima iz skoro svih nacija evropskih. U interesu je i našeg naroda kao i države, da ovi ljudi ponesu najbolje utiske iz naše sredine.

Pošto je ovo društvo prilično nepoznato, potrebno je da se u najkraćim potezima, progovori ovde o njemu radi obaveštenja većine naše čitalačke publike, već i stoga, što na našem jeziku, izuzev dva–tri primera i nema literature slobodnozidarske, koja na velikim svetskim jezicima ima čitave kataloge masonskih i antimasonskih knjiga i brošura.

Slobodno Zidarstvo, visoka škola čistog humaniteta, kao ideja, postoji od prastarih vremena, upravo od kako se zna za čovečansku kulturu. Ono se održavalo kroz vekove samo usmenim predanjem i pomoću simbola i tajnih znakova za raspoznavanje. Kao organizovano društvo ono je postalo 24. juna 1717. godine. Tod dana četiri esnafske zidarske i kamenorezačke lože u Londonu osnovaše veliku ložu, koja se od tada smatra maticom svih kasnije osnovanih loža na svetu.

PRI osnivanju te prve velike lože, imali su znatnog učešća i ljudi intelektualci, članovi tzv. tajnih akademija, koje su se od 16. do 18. veka bavile filozofijom i prirodnim naukama. Tu su, među drugima, veliki naučnik Isak Njutn, arhitekta Kristofer Vren, graditelj crkve Sv. Pavla u Londonu, francuski emigrant–hugenot Teofil Dezaglije i škotski sveštenik–odmetnik dr Džems Anderson. Ovaj poslednji je napisao i prvu Konstituciju, koje se, uglavnom, i danas drže sve velike lože u svetu.

Slobodno Zidarstvo se naziva Kraljevskom Umetnosti. Taj naziv je opravdan, kad se ima u vidu cilj kome Savez i njegova ideja teži: Oplemenjivanje i usavršavanje samoga sebe, a zatim svoje bliže i dalje okoline. Svaki slobodni zidar smatra se u loži kao grubi kamen, koga treba tesati i glačati, sve dotle, dok ne dobije oblik pravog kuba, da bi se, kao takav, mogao upotrebiti i uzidati u Hram Čovečanstva, koji svi slobodni zidari na svetu zajednički zidaju. Taj nevidimi hram je, razume se, duhovne prirode, jer je od duhovnog materijala. Na njemu zidaju dobri i plemeniti ljudi od pamtiveka i zidaće dokle bude trajala čovečanska kultura.

I U NAŠOJ zemlji, naročito u Beogradu i Zagrebu, postoji već duže vreme nekoliko humanih i kulturnih ustanova, tvorevina Sloodnih Zidara.“

,,Bilo bi čudo – piše dalje u ovom tekstu objavljenom u ,,Politici“ – kad ovakvo jedno društvo ne bi imalo i svoje protivnike i otvorene neprijatelje. A imalo ih je i suviše u prošlosti, a donekle i danas. Svi mračnjaci i reakcionari na vlasti i sva netolerantna popovština protivni su slobodno zidarskoj ideji i njenom širenju. U tome i u mržnji i progonima naročito su se istakli, kroz svih 200 godina od postanka istorijskog Saveza, rimokatolička crkva, po instrukciji Svete Stolice. I prirodno je to kad se uze u obzir, da Papi i Kuriji ne ide u glavu a još manje u račun, da postoji jedno društvo i jedan red ljudi koji propovedaju jednakost i bratstvo među ljudima, bez razlike na rasu, naciju, veru, stalež, položaj u društvu itd. Sve pape, od Klementinija XIV do danas izrekle su anatemu protiv svakog katolika, koji bi postao slobodni zidar. Na osnovu tih anatema, reakcionarne vlade u skoro svim evropskim zemljama, a najviše u bivšoj Austriji i Rusiji, progonile su slobodne zidare, na najsvirepiji način, kao divlje zveri. Hiljade i hiljade idealista, pobornika slobode misli i savesti, ispustilo je svoju dušu na lomači ili vešalima. Pored Svete Stolice, u današnje vreme gone slobodne zidare samo još države i boljševici. I to nije nikakvo čudo.“

UKINULI ROPSTVO

DELA  Slobodnih Zidara su nečujna i anonimna. Bez reklama i ma kakvog priznanja. A ona su ogromna i nedogledna. Danas na celom zemljišnom šaru ima bezbroj vrlo važnih i korisnih tekovina, koje za svoj postanak i opstanak duguju samo Slobodno Zidarskom Savezu. Da ne nabrajamo mnogo, dovoljno je spomenuti: ukidanje ropstva u svetu, ustanovu međunarodnog Crvenog krsta, Društvo Naroda, Pacifistički pokret... Što danas u Severo

– Američkoj Uniji radnik, američki podanik ima bolje socijalne i higijenske uslove za život, nego u Evropi činovnik, zasluga je – pored sindikata i Slobodno – Zidarskog Saveza.

SUTRA: NOSIOCI IDEJE PRAVOG NARODNOG JEDINSTVA

Pogledajte više