FELJTON - SVETSKI KONGRES MASONA U BEOGRADU: O slobodnim zidarima raspravljalo se i za govornicom Narodne skupštine

Dogodilo se, naime, da protivmasonska aktivnost u Srbiji, posebno od osnivanja lože „Pobratim”, uzme maha, u javnost su izbile polemike oko načela slobodnog zidarstva i pretakanja tih načela u društveni i politički život Srbije. Masonerija je optuživana za antisrpski, odnosno antipravoslavni rad, što je imala posebnu težinu kada se i u javnosti znalo da je najistaknutiji član lože „Pobratim” poznati mađarofil Svetomir Nikolajević.

Bile su to godine rasplamsalih partijskih borbi u Srbiji i raznih prevratničkih akcija. Kako je pisao akademik Andrija Radenić, bilo je to vreme „uvođenja vanrednog stanja, neslućenih preokreta i zaokreta u poretku vlasti i sudbini vodećih ličnosti u državi i društvu.

IVANDANjSKI atentat 24. juna 1899. na bivšeg, još uvek neprikosnovenog kralja Milana. Vanredno stanje koje ima za posledicu hapšenje i stavljanje u okove prvake Radikalne stranke. Moglo je delovati izazivački i to što se na čelu lože 'Pobratim' jedno vreme nalazio miljenik kralja Milana, radikalski renegat Svetomir Nikolajević. Dok se kao ministar prosvete i crkvenih poslova antiradikalskih vlada dalje isticao naprednjački mason Andra Đorđević. Ne mogu se prenebregnuti ni razmirice koje se posle iznenadne smrti kralja Milana i još iznenadnije ženidbe kralja Aleksandra, sa preko deset godina starijom nerotkinjom Dragom Mašin, neminovno reperkutuju nebratski i na odnose među masonskom braćom u 'Pobratimu'. Da ne bi došlo do otvorenog razlaza i raspada, rešenja su iznađena u opetovanim odlukama o privremenom uspavljivanju u stanje mirovanja i ove lože”.

KAO prvi srpski hroničar ne samo srpske masonerije, a pogotovo kao aktivni učesnik događaja, Stojković je u takvoj politički uzavreloj situaciji u Srbiji izneo uverenje da ,,gdekoja braća, zanesena jače stranačkim strujama u profanom životu, ne behu, na žalost, dovoljno moćna da se u bratskim odnosima emancipuju od politike“.

Radikalski list ,,Odjek“ štampao je 1895. u posebnoj knjižici tekstove napada na masoneriju, a glavna meta bili su raniji radikalski saborac Svetomir Nikolajević i Andra Đorđević, ,,obojica članovi slobodnozidarske lože u Beogradu, framasoni, ili, kako Srbi izgovaraju, farmazoni”.

Javnih i žestokih, neosnovanih napada na masone nije bila pošteđena ni govornica Narodne skupštine. Povodom rasprave o dopunama Zakona o udruženjima i zborovima, na zasedanju skupštine 11. novembra 1898. godine, opozicioni poslanik Stevan Veselinović, tražio je da se zabrane tajna udruženja, kao što su „farmazoni, Nazareni i spiritizam”, jer oni, po njegovom mišljenju, negativno utiču i rastaču pravoslavlje.

REAGOVAO je ministar prosvete i crkvenih poslova, slobodni zidar Andra Đorđević, izražavajući čuđenje da Veselinović, kao profesor bogoslovije, najverovatnije iz neznanja, ubraja masone i njihovu organizaciju u tajna društva koja rade protiv crkve. U toj replici, dogodilo se nešto bez presedana: Andra Đorđević je sa govornice u Narodnoj skupštini obelodanio da pripada masonskom pokretu u Srbiji i poručio da „slobodnozidarsko udruženje i njihovi članovi ne rade protiv crkve”, nego upravo obratno, pošto je lično mirio zavađene „arhijereje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i sprečio dalje razvijanje nemile pojave zaoštrene zavade između sveštenika”, čime je uspeo „da povrati i crkvi i sveštenstvu potreban autoritet”.

Prema rečima Srete Stojkovića, koji opisuje ovaj događaj, ,,kada je jedan od poslanika žestoko napao na slob. zidarstvo, ustao je namah tadanji ministar prosvete Andra Đorđević i, priznavši da je i sam slob. zidar, odlučno je odbio sve napade na tu humanu, kulturnu i patriotsku ustanovu, a njegov sjajni govor, koji je skupština primila s dopadanjem, presekao je svako diskutovanje o slobodnom zidarstvu. Od tog doba osećali su se slob. zidari u Srbiji mnogo bezbrižniji.”

MADA  je istupanje Andre Đorđevića bilo protivno pravilima slobodnog zidarstva, koja zabranjuju svako odavanje takvih podataka u nemasonskim krugovima, Đorđević je primio čestitke sa raznih masonskih strana.

Vratimo se sada u 1920-te godine, u vreme objavljivanja knjige Srete J. Stojkovića ,,Slobodni Zidari“. U to vreme već stečeni visoki ugled srpskih i jugoslovenskih masona potvrđen je održavanjem kongresa slobodnih zidara u Beogradu od 11. do 16. septembra 1926. godine, kome su prisustvovali delegati i zastupnici velikih loža iz Francuske, Švajcarske, Španije, Grčke, Mađarske, Turske, Bugarske, Austrije, Poljske, Rumunije, Čilea, i Meksika.

Ovaj međunarodni masonski skup najavila je ,,Politika“ 30. avgusta 1926. u tekstu pod naslovom ,,Kongres Slobodnih Zidara“ i s podnaslovom ,,Masoni celoga sveta sastaće se uskoro u Beogradu“. U toj informaciji se navodi:

,,Kako javlja pariski ’L’ Ere Nouvelle’ svetska masonerija će ove godine, u mesecu septembru održati svoju manifestaciju u Berogradu. Izbor mesta za ove manifestacije učinjen je sa naročitih razloga.

Godine 1914. na Beograd su ispaljeni prvi topovi, koji su svetu objavili početak strašnoga i krvavoga rata. Danas, dvanaest godina posle toga doba, iz Beograda će se eto začuti poziv narodima da jedni drugima pruže ruku, te da zajednički sarađuju na ideji opštega mira za dobro celog sveta i svakoga pojedinca. Taj će poziv poteći od najpoznatijih predstavnika svetske masonerije.

Prema programu koji je upućen svima masonskim vlastima, ove manifestacije će trajati pet dana. A rad će biti završen javnom sednicom.

Beograd je raskrsnica između istočne i zapadne Evrope. On je sredokraća između Pariza i Berlina s jedne strane, a između Carigrada i Varšave s druge strane. Očekuje se da sve evropske masonske vlasti uzmu učešća u ovoj manifestaciji, koja će biti veća od svih masonskih manifestacija koje su organizovane posle rata.“

Konferencija je održana pod sloganom „Manifestacija svetskog slobodnog zidarstva u korist Mira”.

SUTRA: Slobodno zidarstvo kraljevstvo umetnosti