FELJTON - SLOBODNI ZIDARI NA ČELU ZAVERENIKA: Masoni su otkrili planove Beča o aneksiji Bosne i Hercegovine

O tome je Petrov pouzdani prijatelj Jakov Jaša Nenadović, politički emigrant u Beču, krajem 1901. obavestio Milovana Milovanovića, radikalskog prvaka i masona.

Pre ovog sastanka, grupa mladih srpskih oficira već je pokušala da otruje kralja Aleksandra na dvorskom balu, ali se on na balu nije pojavio. Zaverenici su naredne godine potpisali dve zakletve – da će „ubiti kralja i na srpski presto dovesti Petra Karađorđevića”, a za to im je bio potreban i oslonac na ljude iz politike. Pronašli su ga u istaknutom prvaku liberalne stranke Đorđu Genčiću, ranijem ministru, koji je svoju spremnost poverio masonu, advokatu Aleksi Novakoviću, kao i ranijem ministru i predsedniku vlade Jovanu Avakumoviću, generalu Jovanu Atanackoviću i Nikoli Hadži Tomi, beogradskom trgovcu i jednom od najbogatijih ljudi onovremene Srbije.

Hadži Toma, školski drug Petra Karađorđevića i osvedočeni karađorđevićevac, primljen je u ložu „Pobratim” 1891. godine. Jaša Nenadović mu je priredio susret s Petrom u Lucernu, u Švajcarskoj. Čuvši da su u zaveru upleteni i mladi oficiri, princ Petar je pristao da bude doveden na presto, „pod uslovom da se ne proliva krv”, kako je svedočio Hadži Toma.

PREVRAT, ali krvav, izveden je u noći između 28. i 29. maja 1903, a neki detalji ukazuju da je Hadži Toma, koji je te noći boravio u Beču, imao jednu od najvažnijih uloga u zaveri.

Princ Petar je iz Ženeve, kao već proglašen kralj Srbije, vozom doputovao u Beograd 24. juna, a na tom putovanju u vozu u Lincu pridružio mu se upravo Hadži Toma, koji je kralju doneo i uniformu. Na čelu odbora za svečani doček kralja bio je mason Mihailo Valtrović, a masoni Đorđe Vajfert i Jakov Bajloni obezbedili su dovoljno piva za celodnevno narodno veselje na ulicama Beograda. Večernja svečanost u Narodnom pozorištu bila je obogaćena i nastupom Beogradskog pevačkog društva pod upravom masona Stevana Mokranjca.

Uticaj Hadži Tome na političke prilike u Srbiji, prema istraživanjima Zorana D. Nenezića, bio je znatan i pre prevrata, čemu je doprinela i činjenica da su njegove četiri sestre bile udate za četvoricu perjanika srpske politike i vojske: Jovana Ristića, Filipa Hristića, Radivoja Milojkovića i generala Antonija Bogićevića. Posle prevrata, zbog bliskih odnosa s kraljem Petrom, taj uticaj bio je još veći.

SMENA srpskih dinastija ostavila je ozbiljne posledice na unutrašnjem i međunarodnom planu, a naročito oštre kritike stigle su iz Engleske, s kojom će diplomatski odnosi biti uspostavljeni tek u maju 1906. godine. Paralelno su došla do neposrednog izražaja nastojanja Austrougarske da prodre na istok, što je dovelo i do ekonomske blokade Srbije i Carinskog rata. Izlaz iz teške situacije Nikola Pašić je tražio i u osloncu na srpske masone. Dvojica od njih – profesor matematičke fizike na Velikoj školi, potom na Beogradskom univerzitetu, a od 1906. ministar narodne privrede Kosta Stojanović i izuzetno uspešni poslovni čovek Damjan Branković – dali su posebno važan doprinos slamanju blokade i pobedi Srbije u Carinskom ratu.

MATEMATIČAR, fizičar, ekonomista i političar, Stojanović je prekinuo akademsku karijeru i postao ministar, čiji je Zakon o radnjama „po duhu humanosti iskoračio ispred evropskog zakonodavstva”. U slamanju barijera Carinskog rata, kako je povodom njegove smrti pisao časopis „Misao” 1921, učinio je „jedno smelo delo, koje čini datum u našoj političko ekonomskoj istoriji, a koje je mogao izvesti samo jedan tako optimističan duh, čijoj veri i upornoj smelosti nije bilo granica”.

Taj duh i duboku posvećenost slobodnom zidarstvu, potvrđuje i dokument iz masonske arhive, jedan od nastupa Koste Jovanovića u loži ,,Pobratim”:

,,Svaki je početak težak, a naš ponajteži. Istina, na nas se gleda sa čudnovatim nepoverenjem; nama se čine nezaslužena prebacivanja; nama se stvaraju svakojake smetnje; i naš je opstanak navek u pitanju, jer ne možemo koliko želimo da radimo, nesmetano, na izgrađivanju onoga Velikog Hrama u kom treba da svetli Istina, Pravda, Ljubav i Rad. Ali, nas to ne sme da pokoleba. Mi moramo da pregnemo i dalje na vršenju naših zadataka, bez obzira šta nas čeka i kako to ko shvata. Radimo tako, kako bi se moglo reći za nas sutra, kad otputujemo za Večnost, da smo radili dobro i pošteno, pa se onda ne plašimo neprijatelja... ”

TREBA naglasiti da je u svom delovanju na političkom i ekonomskom planu Kosta Stojanović spajao izvaredno poznavanje prirodnih i društvenih nauka, dok je Damjan Branković, koga je Nikola Pašić imenovao za ličnog savetnika, pokazivao izvanredne sposobnosti u praktičnom delovanju, oslonjen na temeljno obrazovanje i poznavanje šest stranih jezika, na široko razgranate poslovne i druge veze u mnogim evropskim zemljama.

Pri tome su od naročite važnosti bili Brankovićevi kontakti i bratsko poverenje uspostavljeno s masonima starog kontinenta. Koristeći se tim kanalima, Damjan Branković je učinio niz pravih podviga u periodu između 1906. i 1911. godine, ali i docnije, kada Kraljevina Srbija već nije bila izložena poznatoj, teškoj ,,carinskoj blokadi”.

Brankovićeve razgranate pre svega poslovne ali i druge veze, pogotovo ugled koji je uživao među evropskim masonima, učinile su da prvi obavesti Nikolu Pašića o predstojećoj austrijskoj aneksiji Bosne i Hercegovine 1908. godine.

KAKO je do tog saznanja došao, Branković je svedočio docnije, što se vidi iz dokumenta koji se čuva u Arhivu Jugoslavije: ,,O tome se ništa nije znalo kod nas. Direktor Severno Nemačkog Lojda, velikog brodarskog društva u Bremenu, koji je bio moj lični prijatelj, dolazio je iz Beča, gde je saznao da će na Preobraženje, rođendan Franca Josipa, biti proglašena aneksija Bosne i Hercegovine. To mi je saopštio kada je poslovno dolazio u Beograd. I zamolio me je da to saopštim našoj vladi. Ja sam rekao da se nerado mešam u političke stvari i zamolio sam ga da on to sam učini.

Ja sam izradio prijem kod g. Pašića, koji je, kada mu je to bilo saopšteno, uveravao direktora fon Pilsa da to ne postoji i da se ne očekuje. Direktoru je to bilo neugodno, jer je bio doneo i za našu ložu ,,Pobratim” tu izvornu pozitivno potvrđenu vest.

Međutim, aneksija je izvršena. Kad je posle toga dolazio direktor fon Pils u Beograd, posetio je g. Pašića. On mu se izvinjavao i zahvalio se na tom tačnom saopštenju i tom prilikom direktor fon Pils primetio je suze u očima g. Pašića. To je dokaz koliko su bili događajima iznenađeni i slabo o njima obavešteni.”

KRALj PETAR JE BIO MASON

OD MASONA, među zaverenicima u majskom prevratu su bili Hadži Toma Nikolić, advokat Aleksa Novaković, poručnik Božin Simić i kapetani Stevan Šapinac i Milan Gr. Milovanović. Prema saznanjima Dragiše Vasića, „učesnik u zaveri bio je i Đorđe Vajfert”. Otvoreno  je pitanje ko je od njih znao da je i kralj Petar slobodni zidar, još iz vremena kad je bio politički emigrant u Francuskoj, a kao dobrovoljac, pod imenom Petar Mrkonjić, učesnik hercegovačkog  ustanka 1875–1876. godine. Sveačnost krunisanja kralja održana je 21. septembra 1904. godine.

SUTRA:RASCEP SRPSKE I MAĐARSKE LOŽE