FELJTON - SLOBODNO ZIDARSTVO SPLET TAJANSTVENOSTI: Pitanje ko su masoni nameće se puna dva veka u celom svetu

I pored sveg ljubopitstva, ipak se nikada nije uspelo zaviriti u suštinu toga pitanja dublje nego što su to dozvoljavali slobodni zidari kroz svoje popularne spise. Tih spisa je u stranome svetu priličan broj, međutim, u nas ih je malo, čak manje nego što bi trebalo da ih bude s obzirom na starost naše masonerije.

Mada pobornici tvrde da u slobodnome zidarstvu nema ničega ni tajanstvenoga ni neobičnoga, izuzev nešto tradicionalnih običaja, ipak, valjda zbog te slabe obaveštenosti, u našem javnom mišljenju se oko slobodnoga zidarstva snuje čitav splet tajanstvenosti i fantastičnih bajki.

Proteklo je gotovo puno stoleće od kako je 22. marta 1925. u "Politici" objavljen tekst "Slobodni zidari" iz koga smo naveli početne redove. U izvesnom smislu, bio je to sažeto iznet poučnik za najširu javnost u kome je autor, potpisan inicijalom "D", izneo neke elementarne činjenice o masonima, u Evropi i svetu, takođe i iz naše istorije.

IAKO je od onda proteklo mnogo vremena, mada su svetovi prevrnuti, a mnoge tajne izašle na videlo, moglo bi se reći da se i danas oko masonstva "snuje splet tajanstvenosti i fantastičnih bajki". Pošto pitanja ko su ti slobodni zidari i šta hoće masoni nisu ni danas izgubila na značaju, nadamo se da će ovaj feljton privući pažnju poštovanih čitaca, utoliko pre što ćemo se u ovom štivu osloniti ne samo na manje poznate, nego i javnosti sasvim nepoznate izvore.

U prvom planu naše pažnje je istorija srpskog masonstva i određene etape razvoja tog zagonetnog saveza, čije se delovanje vezivalo za bitne međaše socijalne i političke istorije moderne Srbije. Istovremeno, ovaj istorijat ne bi pružio potpuniju sliku o slobodnom zidarstvu kod Srba, ukoliko ne ukažemo i na onaj širi, evropski i svetski plan zagonetne organizacije i veze koje su u tim razmerama uspešno uspostavili srpski masoni.

Razmišljajući o hronološkoj periodizaciji istorije masonstva kod Srba, razume se uslovnoj, autor je zaključio da bi ona imala nekih pet etapa. Prva obuhvata period od 1764. do 1891, druga od 1891. do 1918, treća je trajala od 1918. do 1940. a šire gledano do 1945, četvrta se proteže od 1945. do 1991, a peta od onda do danas.

U OVOJ rekonstrukciji je iz mnogo razloga nezabilazno navođenje, makar u sažetoj formi, tekstova objavljivanih u "Politici", onovremeno najuticajnijem listu, ne samo u Srbiji nego i u Kraljevini Jugoslaviji, pošto su urednici ovog lista, saradnici u njoj zaposleni kao novinari i saradnici "sa strane", kako se u ono vreme govorilo, ulagali dosta truda da obaveste čitaoce o istorijatu masonstva, da javnost bolje pojmi načela slobodnog zidarstva i njegovu ulogu u modernizaciji srpskog i jugoslovenskog društva. Tome su imali da posluže i tekstovi redovnih saradnika ovog lista "sa strane", na najrazličitije teme - od izvorno literarnih do istoriografskih tekstova - pošto su svi oni odreda pripadali redovima srpskih masona - od Stevana Sremca do Slobodana Jovanovića, od Ive Andrića do Viktora Novaka, od Koste Stojanovića do Nikolaja Velimirovića, od Jovana Dučića do Mihaila Konstantinovića.

Neka od najuglednijih imena redakcije "Politike" pripadala su, uostalom, masonskom bratstvu, da pomenemo Vladislava Sl. Ribnikara, Dimitrija Stevanovića, Jovana Tanovića, Pjera Križanića, Milana Gavrilovića, Živojina Balugdžića i Predraga Milojevića.

ZA SLOBODNO zidarstvo posle 1945. domaća istoriografije nije uopšte marila, a onda je Vladimir Dedijer 1966. godine objavio čuvenu knjigu "Sarajevo 1914", štampanu prethodno na engleskom jeziku u SAD i u svetu. U rasvetljavanju istine o sarajevskom atentatu i pozadini akcije Gavrila Principa i drugova, Dedijer je završno poglavlje svoje studije posvetio ispitivanju do tada iznetih tvrdnji da su masoni, direktno ili indirektno, bili umešani u sarajevsku zaveru.

"Pisac ove knjige nije pronašao nikakve dokaze da su oni dali inicijativu za atentat ili da su pak učestvovali u njemu", zaključuje Dedijer i poručuje da "za nekog istoričara u budućnosti rad slobodnih zidara među Južnim Slovenima u XX veku može biti predmet ispitivanja".

Među istoričarima ove reči nisu naišle gotovo ni na kakav odjek, a onda je 1984. godine Zoran D. Nenezić objavio monografiju "Masoni u Jugoslaviji 1764 - 1980". Ova knjiga, prekretnica kada je reč o istorijatu slobodnog zidarstva kod nas, izazvala je pravu buru u javnosti, oštre polemike, žustra osporavanja, ali i podršku, čak i u krugu profesionalnih istoričara, što je autor tom knjigom skinuo jedan teško shvatljiv tabu s teme koje se do tada niko nije poduhvatio, iz ko zna kojih razloga.

ZAHVALjUJUĆI tome, istina stidljivo, postepeno je širen krug profesionalnih istoričara i istraživača u društvenim naukama koji mestu i ulozi masona u modernoj istoriji Srbije i Jugoslavije posvećuju više pažnje. U prvi mah bi se moglo pomisliti da je to otvarilo put otklanjanju mnogih zabluda i sticanju jasnije slike o svetu slobodnog zidarstva. Takav učinak je nesporno postignut, ali je na drugoj strani, zahvaljujući pre svega gotovo nepojmiljivom rastu snage i uticaja interneta i društevnih mreža, bio praćen uznapredovalim obnavljanjem najcrnjih optužbi protiv masona, tog modernog internacionalnog bratstva, čiji se počeci vezuju za stvaranje Velike lože Engleske 24. juna 1717. u Londonu.

Koreni slobodnog zidarstva su nerazgovetni pošto se pružaju u daleku prošlost, pisala je "Politika" 22. marta 1925. godine. Potpisnik teksta "D." navodi da se ono "tek u srednjem veku jasnije ocrtava u ondašnjim zidarskim radionicama, u kojima se u tajnosti održavala i usavršavala neimarska veština".

POŠTO "verski pritisak i zloupotreba Katoličke crkve izazvaše u šesnaestom stoleću reformaciju, uperenu protivu neograničene papske vlasti", masonski pokret "zadahnuo je ondašnje društvo željom za slobodu savesti" i u "toj atmosferi počeo je preobražaj zidarskih loža u skupove slobodoumnih ljudi pod geslom: pravde, istine, slobode, jednakosti i bratstva".

Prva takva slobodnozidarska loža osnovana je u Londonu 1717, a bezmalo pet decenija kasnije u Glini je 1764. počela rad prva loža "na teritoriji naše proširene otadžbine", pisala je "Politika". Bila je to i prva masonska loža na Balkanu koja je ponela naziv "Ratno prijateljstvo", pošto su je činili isključivo oficiri iz hrvatskog graničarskog puka. Među njima i oficiri Srbi, čija su prezimena sačuvana od zaborava: Knežević, Bogović, Orlić i Miksić.

SRBI GRANIČARI ČLANOVI LOŽA

LOŽU "Ratno prijateljstvo" u Glini je osnovao grof Ivan Drašković, a potom je na njegovu inicijativu 1773. u Varaždinu osnovana i loža "Savršeni savez". Sledeće godine počele su svoj život loža u Zagrebu "Prudencija" ("Mudrost"), a u Osijeku loža "Vigilancija" (Budnost). Njihovi članovi bili su i oficiri Srbi, graničari - Prodanović, Bogojević, Petrović, Čolić i Mikši.

U ložu "Prudencija" biće primljen i Maksimilijan Vrhovec, profesor u biskupskom semeništu i kasniji zagrebački nadbiskup, u čiju će čast masonske lože, kasnije osnivane u Srbiji, nositi njegovo ime.

SUTRA: CRKVENI UGLEDNIK SLOBODNI ZIDAR