FELJTON - KRIZA OKO TRSTA PRETNJA ZA TREĆI SVETSKI RAT: Oslobođenje Dalmacije je bilo glogov kolac "Srba katolika"

Nakon zadržavanja i ogromnih žrtava na Sremskom frontu, tri meseca borbe i proboja 12. aprila, nemačke i ustaške snage su pred Zagrebom učvrstile Zvonimirovu liniju. Teško je reći koji su bili pravi razlozi za oslobađanje Zagreba 8. maja 1945. godine, na dan kada se u Berlinu okončao Drugi svetski rat. Četvrta jugoslovenska armija je 1. maja 1945. oslobodila Trst i ostvarila svoj glavni cilj. To je bilo područje koje je jedino grejalo srca dvojice ljudi koji su vodili Jugoslaviju, Josipa Broza i Edvarda Kardelja.

Kardelj je još 1943. predviđao mogućnost sukoba sa britanskim snagama oko Trsta. Takva mogućnost se zaista pojavila kad su se, dan posle ulaska Jugoslovenske armije, 2. maja, iskrcale američke i novozelandske trupe, Na osnovu Opšte skupštine od 6. maja, sa 11 Italijana i 7 Slovenaca, stvoren je Savet oslobođenja Trsta, a od 15. maja i narodni sudovi. U ime Saveta oslobođenja dr Đuzepe Pogasi je obavestio savezničkog generala da "smo mi ponovo uveli funkcionisanje pravde. Mi ćemo uskoro izvršiti čišćenje ostataka fašizma, međutim, bez dopuštenja da se to degeneriše u zločin i ličnu osvetu".

PREMA jednoj zbirci dokumenata koju su na engleskom jeziku slovenačke vlasti objavile u Trstu 1945, smatralo se da je oko 60.000 Slovenaca stradalo u vreme fašizma od 1922. Priznalo se da su "određeni slovenački elementi ispoljavali šovinističke tendencije". Bacanje okrivljenih bez suđenja u jame (foibe) ostavilo je dubok istorijski trag. To je počelo "levim greškama" krajem 1941. Oslobođenje Splita 1943. je propraćeno sličnim potezima. Stradao je cvet jugoslovenski orijentisane omladine. Konačna čišćenja neposredno posle oslobođenja dalmatinskog područja 1944. i 1945. udarila su glogov kolac ostacima "Srba katolika" i istorijski proces pretvaranja religije u vododelnicu nacije je završen.

Smatra se da je iz Jugoslavije otišlo 380.000 italijanskih državljana, od čega 50.000 Hrvata i Slovenaca. Radnika je među njima bilo 47%. Od 66.000 stanovnika Rijeke otišlo je 58.000. Iz Banata i Srema se iselilo 150.000-200.000 Nemaca. Pre ulaska sovjetskih trupa polovina njih je već bila napustila područje. Od 1943. ih prebacuju oko Poznanja.

Zahtev čehoslovačkog predsednika Beneša maršalu Titu da se iz dve zemlje iseli i mađarska manjina nije uspeo. Sam Tito nije želeo etnički srpsku Vojvodinu, a iz Srema nisu vraćeni kući hrvatski kolonisti u vreme ustaške vlasti. Povratak 1941. prognanih Srba iz Makedonije i sa Kosova i Metohije nije dozvoljen.

ODLUKA Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije je, pre formalnog kraja rata, 16. marta 1945. u "Službenom listu" glasila "da se u poslednje vreme, bez odobrenja narodnih vlasti primećuje vraćanje i preseljavanje porodica kolonista (naseljenika) koje su ranije bile naseljene u Makedoniji, Kosovu, Metohiji, Sremu i Vojvodini". Samo na Kosovu je bilo u pokretu 56.405 povratnika. Od 1941. je bilo proterano oko 100.000 Srba sa Kosova. Nemačke okupacione vlasti su taj broj 1943. procenjivale na 80.000. Oko 100.000 Albanaca je od 1941. doseljeno u napuštene srpske kuće. Odmah nakon oslobođenja, vlasti postavljaju straže (posebno Kačanik) koje silom vraćaju ove (samo srpske) povratnike.

Jedno vreme se ta masa stiskala po vagonima železničke stanice u Skoplju, pa su lokalne vlasti strahovale od početka velikih epidemija. Opštinskim komitetima je naređeno da preuzme brigu oko prehrane i smeštaja ovog talasa povratnika.

Oko zaposedanja Trsta, bez prethodnog sporazumevanja, izbila je ozbiljna politička kriza.

Saveznici su objavili 22. juna da će preuzeti vlast, Tito je hitno poslao u Moskvu izaslanika da Staljinu saopšti da će pružiti vojni otpor i pucati. Prema usmenom kazivanju člana CK KPJ Nikole Petrovića, koji je u tom susretu bio prevodilac, Staljin je saslušao poruku ambasadora Vladimira Popovića, uhvatio ga oko ruke i u laganom hodu po kabinetu otporučio: "Kažite Titu, biće Trsta! Nas je prošli rat iscrpeo, a sem toga oni imaju atomsku bombu". Strogo poverljivi izveštaj Vladimira Popovića "Predsedniku vlade - Maršalu Jugoslavije" od 8. avgusta, daje samo podatke posrednog značaja. Radi se o razgovoru sa Molotovom i Višinskim, nakon povratka sa Potsdamske konferencije (17. jul - 2. avgust 1945). Popović veli da je verno preneo sve što mu je saopšteno. "Višinski mi je na kraju rekao da ovoga puta nisu sa mnom govorili kao s diplomatom", Staljin je "u međuvremenu, od Vas tražio iscrpan materijal o radu savezničke vojne uprave u Trstu i Primorju. Kad su svi dobili taj materijal, sovjetski predstavnici su energično tražili da se na toj teritoriji poštuje naša administracija, tj. da ostanu Narodni odbori, koje je sam narod izabrao".

OVO NE znači da je Titova poruka Staljinu saopštena tek nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu 6. avgusta, jer su dvojica članova Komunističke partije u naučnoj ekipi oko Openhajmera, Tiodor Hol i Klaus Fuks, tajno dostavljali vesti o radu na bombi, a Fuks je u junu 1945. poslao i naučnu formulu za izradu bombe. Sovjeti su od 1939. radili na svojoj atomskoj bombi, ali je rat to usporio. Istraživanje je ubrzano obnovljeno u martu 1943, odmah nakon Staljingradske bitke. Naučno glavno središte bilo u jednom bivšem pravoslavnom manastiru novgorodske oblasti.

Cela epizoda ima važnu ulogu pri osvetljavanju sovjetskog stava prema radu jugoslovenskog vođstva oko maršala Tita, koji je pravio poteze od daleko šireg značaja nego što su balkanska pitanja. Kasnije je u više navrata, a konačno u saopštenju o prekidu odnosa sa Komunističkom partijom Jugoslavije 1948, Staljin ponavljao da je jugoslovensko vođstvo moglo izazvati novi sukob sa zapadnim silama. Staljin se bojao Titove brzopletosti, da veliki improvizator ne improvizuje i treći svetski rat. Jugoslovenska armija je krajem rata zarobila oko 300.000 nemačkih, hrvatskih i srpskih vojnika. Među hrvatskim vojnicima bila je i formacija generala Paraca, kraljevske vojske. Likvidacije su bile masovne i ne naročito prikrivane, a koliki je ukupan broj žrtava tačno se ne zna.

I tu ideologije pokušavaju da statistiku zamene igrom povećavanja i smanjenja broja.

KOMUNIZAM NOVA RELIGIJA

FEDERATIVNA jugoslovenska država je konačno uspostavljena glasanjem za Ustavotvornu skupštinu, 11. novembra 1945. Ona je počela da radi 29. novembra te godine. Prvi ustav je urađen po sovjetskom modelu. Nadbiskup Stepinac, ostaci Hrvatske seljačke stranke, Slobodan Jovanović sa grupom bivših ministara kraljevske vlade protestovali su protiv onemogućavanja slobodnog izražavanja i izbora. Ne sme se poreći da je komunizam imao masovnu podršku srpskog naroda, ali se podjednako ne smeju prećutati ni sredstva koja su zato upotrebljavana. Komunizam je u celom svetu još bio nova religija i on je imao podršku u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Britaniji.

SUTRA: ĆORAVE KUTIJE NA PRVIM IZBORIMA U JUGOSLAVIJI