FELJTON - SLOGA JE IZNEDRILA SRPSKU: U jezgru Republike Srpske sloga je vladala do "Dejtona"

Njih dvojica su "fascinantni karakteri", oni su "moderni šamani", lekari čarobnjaci, prizivači duhova; oni su "zapalili ratove u Jugoslaviji"?!

Ovako je ovaj dvojac portretirao naš sociolog Dušan Bjelić, profesor koji živi u Americi.

Provokacija ili otkriće struke?

Rašković je postao predvodnik Srba u Hrvatskoj, a Karadžić istih u BiH. Za prostore na kome su ovi Srbi živeli odavno se ukazivalo da je "ludo tle" i da na njemu živi "lud narod". Balkan je "podsvest Evrope", izjasnio se o njemu Sigmund Frojd. Da li je baš to odlučujuće bilo da je većina naroda iza ovih ljudi koji su u životu duše lečili?
Rašković je prvi osnovao Demokratsku stranku Srba u Hrvatskoj, a na čelo iste u BiH doveo kolegu Karadžića koji je ispoljavao i pesnički dar. Njihova politička iskušenja su, međutim, bila različita. Rašković je smatrao da je problem Srba u Hrvatskoj "demokratsko" pitanje i da za njegovo rešenje nije potrebno oružje. Ta njegova politika, bez pomoći oružja i borbe je odbačena, posle čega se povukao, predosećajući tragediju ubrzo je i umro.

KARADžIĆ je realnije sagledao prilike, kako političke tako i vojne. Shvatio je da oružana borba, koja nije i politički profilisana, nema izgleda na uspeh, da se obično završava - "ugušenom pobunom". Njegov prvi uspeh nije bio na vojnom već na političkom polju. Organizovao je stranku, sazvao osnivačku, civilnu, skupštinu i, u Banja Luci, 9. januara 1992, promovisao politički cilj, stvaranje nove Srpske države. Izabrani su njeni organi: skupština, vlada i vojni zapovednik.

Srpska je na kraju iskovana zahvaljujući ostvarenom jedinstvu, slozi političkog i vojnog rukovodstva koje je sledila i većina tamošnjeg naroda. Iako su bili izloženi osudama, sankcijama, zaverama... ta rukovodstva niko nije uspeo da zavadi i pocepa. U najvećem iskušenju bio im je lider, Karadžić. Doživeo je tako čak i vojnu pobunu u Banja Luci. Nije je ugušio silom već rečju. Jedna od zamerki na njegov račun bila je korupcija, a među banalnim i ona: zašto su Pale središte Srpske, a nije Banja Luka u kojoj noću ima više pijanaca nego Pale stanovnika! U jednoj prilici Karadžić je bio i ponižen. Milošević je, naime, uputio javni apel generalu Mladiću i Aliji Izetbegoviću, zahtevajući da se sastanu i - sklope primirje, da više ne krvare?!

ISTINA, oni se nisu odazvali, ali je Miloševićeva namera bila prozirna, smišljena da Karadžića eliminiše, degradira. Jer, po Ustavu Srpske, Mladić je komandovao njenom vojskom, a Karadžić, kao predsednik, odlučivao o njenoj upotrebi. Milošević je donekle uspeo u nameri, poremetio je odnos predsednika i komandanta. Karadžić je posle toga odlučio da Mladića povuče sa komandnog mesta, imenovao ga je za svog vojnog savetnika.

Vrh vojske je bio izričit, povlačenje Mladića nije prihvatio. Da je Mladić prihvatio smenu, ne bi komandovao akcijom Srebrenica i tako bi bio pošteđen jedne, najgore - genocid, od tačaka haške optužnice. Time bi izbegao i doživotnu zatvorsku kaznu?

Bez obzira na više pokušaja, od zavera do podmetanja, rukovodstvo Srpske je uspelo, do kraja, da ostane složno.
Sloga je iznedrila Srpsku!

IZ NjENOG jata prva je, samovoljno, izletela potpredsednica republike Biljana Plavšić.

Ona je otkrivala i osuđivala Karadžićeve grehe, optužujući ga i da je, odlazeći sa predsedničke funkcije, prisvojio i devizne rezerve republike. Kako je on živeo i dovijao se, skrivajući se od brojnih goniča, kao doktor Dabić, teško da bi bio uhapšen i isporučen Hagu, go, kao miš. Plavšićka je uspela i da nasledi Karadžića, uspela je da penzioniše Mladića. U tom mandatu ispunjavala je dosledno uputstva zle Amerikanke, Madlen Olbrajt. Kad je te zadatke obavila, isporučena je Haškom sudu, u nadležnost opake Karle del Ponte. Priznala je sve svoje ratne zablude i grehe, izvinjavala se i klevetala koga je sve stigla.

Ta naša Klevetnica, i pored svega, osuđena je na desetogodišnju kaznu. Kad se uselila u zatvorsku ćeliju u Švedskoj, Klevetnica se preobrazila u još veću Pokajnicu. Odrekla se svega što je na sudu govorila. U ispovesti, knjizi, koju je objavila, vratila se svom radikalizmu i svojoj Srpskoj.

Šta se sa Plavšićkom događalo, odlaskom u Hag, ostala je zagonetka. Ima ih koji ozbiljno misle da je ona za to suđenje bila preparirana?

SLOGA u jezgru Srpske vladala je do Dejtona, američke vojne baze gde je sklopljen mir u BiH. Tim mirom Srbi su stekli gotovo svoju državu, vezanu sa tuđom državom. Koliko će ta veza, lanci, opstati zavisi od onih koji te lance podmazuju da ne korodiraju. U trogodišnjim borbama izgubila je Srpska i trideset hiljada života, a Srbi bili proterani iz više gradova, najviše iz Sarajeva i Mostara.

Za vojevanje u Srpskoj i Krajini, SRJ je iz budžeta izdvojila šest milijardi nemačkih maraka. Još, najmanje toliko, priložila su društvena i privatna preduzeća, dijaspora, fondacije, pojedinci...

Srpska je stvorena srpskom slogom, pa je i prozvana - Republikom svih Srba!

I na kraju vrlo bitno: to delo je bilo pravedno i moralno, Mirovna konferencija nije dala Srpskoj, ona joj je priznala pravo na pobunu i učvrstila je državnim atributima.

ZA RAZLIKU od Srpske pokušaj međunarodnog faktora da da trajno reši status Srbima u Krajini , plan ambasadora vodećih zemalja u Zagrebu, nazvan "Plan Ze-4", namerno ili ne, došao je isuviše kasno. Odnos snaga se promenio; Hrvatska ojačala vojno i sa stranom podrškom, a Srbi oslabili u svakom pogledu. Dok su se Srbi premišljali, Hrvatska je taj plan o autonomiji Srba odbacila. Borbu, snove, raspršila je hrvatska "Oluja".

Na 20-godišnjicu krajiških tugovanja, oglasio se i aktuelni predsednik Srbije: "...

Nikome i nikada nećemo dozvoliti Jasenovac, Jadovno, Jastrebarsko, ni "Oluju", poručio im je Aleksandar Vučić.

SUTRA: Dva razroka oka u istoj glavi