FELJTON - SRPSKA NESLOGA SRUŠILA KRAJINU: Političari u Krajini imitirali premijere i ministre...

Nisu se u sudbonosnim danima za Srbe oglašavali ni njihovi najistaknutiji rukovodioci, među kojima su bili Dušan Dragosavac i Milutin Baltić. Nisu imali šta ni da poruče narodu, i sami su izgubili orijentire. Kordunaše, i ne samo njih, razočarao je i general Rade Bulat (1920-2013). On je ostao upamćen po svojoj političkoj aktivnosti u hrvatskom Maspoku (1971) i u vreme donošenja novog hrvatskog ustava kada je najviše doprineo da Hrvatska bude država Hrvata i Srba koji u njoj žive. Istina, Bulat je rano bio optužen da je uz herojstvo u NDH činio i zločine.

OD SLAVNIH kordunaških generala, jedino se akademik Gojko Nikoliš (1911-1995) javno oglasio. On je pokušao da urazumi već zapaljene Srbe, savetovao im je da za svoja prava traže saveznike i među Hrvatima, inače u odnosu 1:10 nemaju nikakvih izgleda. Zbog toga je na jednoj stranačkoj promociji bio izviždan, a posle razgovora koje je vodio sa Slobodanom Miloševićem, povukao se u Francusku. Nikoliš je umro dvadeset dana pre pada Korduna i propasti cele Krajine.

Šta su sve mogli da su uspeli da se ujedine i prevaziđu ideološke i ostale podele? Da li je šansa bila: "SDS je vaš štit, vaš duhovni mač, a mi ćemo s vama deliti sudbinu, ma kakva ona bila. Nismo željni robova, ni grobova, a umesto nacionalne puške na ramenu, nosićemo našu veru i čovečnost..." - govorio je Jovan Rašković.

Putovao je Rašković, osnivao stranačke odbore, a SDS je osvanula i u BiH, a za njenog lidera ustoličio je kolegu, psihijatra i pesnika Radovana Karadžića, kome je predvideo uspešnu političku karijeru. Rašković je sticao pristalice, svojim političkim programom, a još više svojom harizmatičnom pojavom. Likom zakićenim kosom i bradom, ali i besedom, oličavao je više atinskog mudraca nego pripadnika novokomponovanih lidera. Istovremeno, Srbi su stekli i Miloševića, zaštitnika svih njih o kome su i junačke pesme ispevane.

I PRVA provera Raškovićevog "štita" na delu... U hrvatskom selu Kijevu, nadomak Knina, meštani su podigli barikade u nameri da prekinu komunikaciju JNA Knin - Sinj, da omoguće da se blokiraju kasarne u ovim mestima. Da bi ih predupredio, pukovnik Ratko Mladić odluči da ih rastera i razoruža. Rašković se usprotivio, savetovao je da se sa Kijevljanima razgovara i ne preko cevi. Usledila je, međutim, akcija i vojnički uspon Mladića i rezerva prema Raškoviću.

Rašković se našao u iskušenju: prihvatiti Miloševićevu politiku ili odstupiti? SRJ, odnosno Srbija, nudila je ostalim Srbima: pravo, da imaju pravo, da ostanu da žive u Jugoslaviji, da žive u jednoj državi!

I KADA su članice Evropske zajednice preko svoje stručne Komisije (Badinterove) razrešile ustavnu konstrukciju SFRJ, kada su njene republike proglasile i priznale za nezavisne države, pravo koje je Srbima nudio Milošević postalo je besmisleno. Rašković se javno izjasnio da njegova stranka, SDS,neće podržavati Miloševićev "kult", ali i da neće ići "protiv njega". Na drugoj strani, Milošević nije javno ni hvalio ni kudio Raškovića, ali je brzo krenuo da ga eliminiše. Srozan mu je ugled kada je većina Srba prihvatila "Pravo" koje im je Milošević obećavao, kao rešenost Srbije da im se ono brani svim sredstvima. Preko te ponude ubrzano je i pocepana Raškovićeva stranka. Jedan od najodanijih Raškovićevih pristalica, mladi zubar Milan Babić, okrenuo mu je leđa, osnovao novu stranku, Srpsku demokratsku stranku Krajine.

RAŠKOVIĆ se povukao, došao je u Beograd i batalio politiku. U kritičnim trenucima za Srbe u Hrvatskoj, oglasio se, u srpskom prvom izabranom parlamentu, i Zoran Đinđić i to sa konkretnim predlogom:

"Pitanje etničkog razgraničenja između Srbije i Hrvatske postaviti kao međunarodno pitanje od najvećeg značaja..." Istovremeno je upozorio da Srbe u Hrvatskoj neće sačuvati "propala JNA" i da Srbija mora poslati "obučene i opremljene naše ljude".
Iznenađenje! Gotovo šokiran je bio Vojislav Šešelj, koji je Đinđiću izrekao javnu pohvalu.

KRAJINA je sve više statusno rasla, proglasila se i Republikom. To što je niko nije priznavao, pa ni SRJ, nije zabrinjavalo njene izborne i nametnute lidere. Ona je zaista i mnogo toga stekla: imala je narod, kontrolisala određenu teritoriju, imala svoju vojsku, međunarodnu (UN) zaštitu... Sa svim tim potencijalom nije uspela da izbori ni kulturnu autonomiju u Hrvatskoj.

Prvu srpsku stranku u Hrvatskoj osnovao je Rašković i kao glavni cilj postavio da se ona, demokratskim sredstvima, bori za autonomiju. Prvi je shvatio da Srbi ne mogu steći svoju državu u drugoj državi.

Da su Srbi sledili Raškovića, imali bi i drugi kraj. Kada je Raškovića, u maju 1992. portertirao slikar Mladen Karan, stigla je i vest: Hrvatska je postala članica UN, primljena je "aklamacijom i uz buran pljesak". Njemu je krenula suza uz komentar: "Ovim je zapečaćena i naša sudbina"!

Mnogi su se bavili i bave se ličnošću Jovana Raškovića. Uhodila ga je i prisluškivala i bezbednosna služba Hrvatske kad je sav bio izvan politike. Ona je i prva otkrila, iz preslušanih razgovora, da se u srpskoj akademiji (SANU) piše čuveni "Memorandum" (1986).

ZA PONIŽAVAJUĆU sudbinu Krajine kriva je srpska nesloga. I Krajinu, kao i Srpsku, obilato je pomagala SRJ, privredne i društvene organizacije, pojedinci... Materijalna pomoć, dobrovoljci, moralna podrška... prosipani su uzalud, na "ludo" tle i "lude" ljude, to darivanje kao da je još više doprinosilo neslozi. Političari su najkrivlji bili, na jednoj i drugoj strani. Iz Beograda su ih obmanjivali, a oni su imitirali državnike, premijere, ministre..., sklapali saveze i vojne paktove...

za koji se još uvek govori da je proizveo raspad Jugoslavije i da je izazvao građanske ratove.

SUTRA: Srbi iz Krajine su dar Božji