FELJTON - HRVATI NA SILU OTELI VUKOVAR: Hrvati su tražila Baranju, sever Bačke i Srem, do ušća Save

U BiH su partizani imali i ozbiljnog rivala u četničkim i muslimanskim jedinicama, ali su ostali najbrojniji, najorganizovaniji i, što je bilo od značaja, moralniji od konkurenata. Nisu samo privlačne parole prevagnule, rešile sudbinu partizanskog pokreta u Jugoslaviji. Kome su morali biti zahvalni za svoj opstanak i na kraju - pobedi?

Isključivo uspostavljanju NDH i njenim ustašama. Partizani, komunisti, opstali su i trijumfovali na - antiustaštvu. Partizansko vođstvo kao da nikad nije sumnjalo u svoj uspeh. U vreme najžešćih bitaka, kad je i Staljingrad bio pred padom, oni su već oblikovali novu Jugoslaviju, preveli je u republiku. Bio je to puč za koji su mnogi verovali da ga niko, pa ni Staljin, neće priznati.

U NOVOM parcelisanju Jugoslavije iskrsla je i jedna nova-stara ideja o formiranju pokrajine Krajina. Bio bi to vaskrs Krajine koja se začela 1939. godine kad je stvarana Hrvatska banovina. Predstavnici naroda, iz 25 srezova tada su se okupili u Bihaću i proglasili svoju autonomiju. Radilo se o bosanskoj i hrvatskoj krajini, prostoru gde su živela tri naroda, među kojima su Srbi bili najbrojniji. Držeći se masovno samo partizana, narod je mnogo postradao i bio bi red da se i nagradi. Sa konkretnom nagradom pojavio se jedan od partizanskih legendi, Moša Pijade. A on je bio jedan od najvećih Srba nesrpskog porekla. Kakav je bio Mošin poklon?

Predložio je da se na prostorima između Hrvatske i BiH proglasi autonomna jedinica, Krajina. Odmah je priložio i njenu mapu. Moša ovu ideju nije iznosio na zasedanjima AVNOJ-a, već u šatoru Vrhovnog štaba. O tom događaju ostala su dva svedočenja, Milovana Đilasa i Vladimira Dedijera. Đilas se prisećao da je situacija bila mučna. Tito, vrhovni komandant, bio je zatečen: "ćutao je". Prvi se oglasio Aleksandar Ranković, odbacivši Mošinu ideju i obrazloženje. To je bio značajni mig, a mi ostali smo ga "podržali".

OVA MOŠINA ideja mogla je biti emotivna, ali i duboko misaona. On je, kao Jevrejin, bolje od ostalih znao kako se oseća i živi narod kad ostane bez svoga tla pod nogama, države. Da je ova Krajina formirana, kakvu bi ulogu odigrala u raspadu Jugoslavije, da li bi bila stabilizirajući faktor?

Ni politički ni vojni uglednici iz tih krajeva nisu to pokretali. Srbi u Hrvatskoj, a i BiH još više, smatrali su da su dobili više, ustavima im je bila priznata - ravnopravnost! Kad su se, odmah posle rata, pojavile mape republika - država i kad se usvajao prvi ustav, na njih su pristigla i dva škakljiva zahteva:

"U svojoj prošlosti Dalmacija je samo godinu dana bila u sastavu Hrvatske, u banovini 1939. godine. Dalmaciji pripada da bude republika, ali zadovoljavaju se sada i sa pokrajinom, pisalo je u prvom;

"Grbu Jugoslavije nedostaje šesta buktinja, ona muslimanska. Traži se da se 'greška' ispravi, u drugom;

"Glavni geometar novoisparcelisane Jugoslavije bio je Đilas. Evo kako je obrazlagao odbijanje zahteva:

Zahtev je posledica stare "autonomaške politike". To ne odgovara današnjim uslovima, predlog je "reakcionaran", odbrusio je Đilas i dodatno naglasio: "Mi postavljamo federaciju na osnovu nacionaliteta i ako bismo dali autonomiju Dalmaciji, mi bismo "cepali hrvatsku naciju".

KAKO je ovo Đilasovo pojašnjenje odjeknulo među Srbima? Novi Sad nije slučajno prozvan Srpskom Atinom, a Fruška Gora sa svojim manastirima, Srpska Sveta Gora. Davanjem autonomije Vojvodini, zar se nije "cepao" srpski narod?

Pošto je Đilas bio glavni Brozov geometar, njemu je povereno da povuče i graničnu liniju između Hrvatske i Srbije u Vojvodini. To je ostalo nenacrtano na republičko-pokrajinskim mapama koje su bile sačinjene neznano kada, gde i ko su bili autori. Zna se i da ih nije usvojio nijedan državni ili partijski organ. Povlačenje ove granice bilo je toliko važno da se nije moglo rešiti u nekom od kabineta, dospelo je u javnost. Hrvatska je tražila da joj pripadnu Baranja, severna Bačka sa Suboticom i Somborom i čitav Srem, do ušća Save. Srbija je pregovore prepustila Vojvođanima koji su bili kategorični: Srem, Banat, Bačka i Baranja su naši.

Srem, Srem "lepo je živet u njem", kaže pesma, a šta je rešila politička geometrija?

Hrvati su se pozivali na prošlost, Srem nikad nije pripadao Vojvodini, uvek je bio u sastavu hrvatske Slavonije. Ipak, brzo su ustuknuli, jer u njemu su Srbi vekovima bili najbrojniji. Bilo im je najvažnije kako će se Srem podeliti. A tu su istupili ultimativno: Srezovi vukovarski i iločki moraju, bezuslovno, pripasti Hrvatskoj!

AKO VUKOVAR ne pripadne nama - "onda imamo rat"?! Komunisti pobedili, uspostavili vlast, ko se mogao usuditi da im i ratom pripreti? Pretnju je uputio Hrvat Pavle Gregorić (1892-1989), lekar, Brozov vršnjak sa kojim se našao u Rusiji. Dok se Broz tamo skrivao, Gregorić se borio na strani pobednika u Oktobarskoj revoluciji. Imao je Gregorić i duži staž u KPJ, ali mnogo niži partijski čin.

Otkud Gregoriću smelost da iziđe na crtu Đilasu, zapravo Brozu? Koliko je ova ratna pretnja bila "ćoravi", a koliko "ubojiti" metak? Đilas se oglasio: Baranja, u kojoj je tada živelo više Srba, ostaje u Hrvatskoj; Bačka ostaje celovita.

A, Srem, Srem? Šid je uzet za granični stub, do njega je vojvođanski, a dalje, gde su Vukovar i Ilok? Iako je vukovarski srez imao deset hiljada više Srba, pripojen je Hrvatskoj!

Vojvođani, koje je predvodio Jovan Veselinov (1906-1982), bili su očajni, kivni, ujedali su... "Šta je važno da li će Vukovar biti u Hrvatskoj ili u Vojvodini", priupitao je tada moćni Leka Veselinova, kome je bilo važno da je u Jugoslaviji. A Ilok? Zbog nekih "specifičnosti", dok se ne raščiste, pripada Vojvodini. Detalji nisu navođeni, ali je i taj srez imao srpsku većinu. Ko je i šta "sredio" nikad nije javno obelodanjeno, tek Ilok se pojavio na mapi Hrvatske.

Izveštaj "prošao" bez diskusije

ĐILASOV izveštaj, njegove komisije, zvanično je predstavljen na sednici Politbiroa CK KPJ koju je vodio Broz. On je usvojen bez diskusije, tako bar piše u zvaničnom zapisniku, a time i da je predložena granica - privremena! Koliko je Gregorićeva pretnja uticala na rešenje koje se moralo doneti između Srbije i Hrvatske? Lako je Hrvatima bilo i da prete kad su imali Broza. Jedino im Slovenci, sa kojima se oko granice bore i posle ulaska u EU, nisu uzmicali. One za svoj ulazak u EU nisu morale da taj uslov i ispune.U današnjoj Hrvatskoj potire se sve što je podsećalo na Josipa Broza Tita. Proteranog Broza zamenio je njegov general Tuđman, koga slave ocem države. Došlo je vreme kad se progon Broza slavi, ali vreme i istorija će sve to izravnati. Starčevićevo oblikovanje hrvatske nacije zasnovano je na rasizmu, dok ih je Broz uveo u savremene evropske nacije. Tuđman je proglasio NDH, ali onu koju je Broz učvrstio teritorijalno i ustavno i zašto nije trebalo ni metka ispaliti da bi stekla samostalnost.

SUTRA: Opori miris tamjana iz Amerike