FELJTON - ZLOČINI "VRAŽJE DIVIZIJE": Kako je Broz stekao ime Tito ostalo je zagonetno do naših dana

Uz antifašističku borbu, pokret su obojili i mitskom, komunističkom ideologijom. U borbi su bili ugrađivani i elementi vlasti koje će primenjivati kad vlast osvoje. To su poželeli da pokažu i Užičkoj republici koju su uspeli da uspostave. Kako je ona bila kratkog veka, nisu uspeli da odgoje kukuruz sa deset klipova, a ni tikve od sto kila... Epohalni noviteti botaničara i selekcionara Mičurina, uz puno naive, korišćeni su u propagandne svrhe. Preuveličavanje sovjetskih dostignuća, uspešno je kalemljeno i omogućilo pokretu da iskazuje i svoju ljudsku stranu, naročito privlačnu za mlade.

U međusobnom uništavanju i jedna i druga strana je tražila, nalazila i gubila saveznike.

U kritičnim situacijama kovali su (pregovarali) saveze i sa Nemcima, čak i ustašama.

Postali su faktor o kome su i savezničke sile brinule. Čerčil je, tako, izašao sa idejom da ih ujedini i upakovane okrene protiv Nemaca i njihovih pomagača. Podržali su ga Staljin i Ruzvelt. Kao važno, postavilo se pitanje ko će im komandovati? Za Čerčila nije bilo dileme, to mesto treba da pripadne Mihailoviću, koji je već bio unapređen u čin generala, bio je profesionalni vojnik. Šanse Broza, sada već poznatijeg Tita, bile su minimalne, nije bio vojno obučen, nije se kalio ni u španskom građanskom ratu?

TO STANjE odmah je dojavljeno iz Moskve i savet: unapredite Tita, hitno, u čin maršala!

To je sa velikom pompom i obavljeno.Pa nek se sad vidi, može li general da komanduje maršalu?

Kralj, Vlada u Londonu, sa njima i četnici, najveće nade su polagali u obećanje da će se otvoriti novi front, iskrcavanje saveznika sa Jadrana na Balkan? Pa, to je bilo ono što se iščekivalo, kao slamka spasa. Za tu slamku uhvatio se bio i mladi kralj Petar II Karađorđević, bio je spakovan za povratak u svoje kraljevstvo. Sa posebnim osećanjima, saveznike su iščekivali i kninski (Đujićevi) četnici, koji bi se prvi našli u zagrljaju kralja i saveznika. Oni su taj trenutak i pesmom najavljivali: "Telefonske žice zuje, kralj nam Petar poručuje,..."

A u tom savezničkom iskrcavanju i povratku kralja, partizani su videli i svoj kraj. Sva herojstva i dotadašnje patnje bile bi im uzaludne. Preostalo bi im sve razređenije šume i daleka Moskva.

Zato su se i oni pesmom hrabrili: "Partizani sprem'te mitraljeze, da čekamo kralja i Engleze..." Bili su spremni i da sa Nemcima uđu u zagrljaj i pokušaju zaustaviti ofanzivu.

Od tog Čerčilovog plana se odustalo, pa je izostala još jedna vatrena utakmica između dva pokreta i dve zablude.

OKO DVA, četničkog i partizanskog, Srbi su se u Drugom svetskom ratu u krvi delili, međusobno poubijali, sami sebi bili najveći neprijatelji, zavadili toliko da se ne mogu pomiriti ...

Usledilo je - ajme i kuku poraženima. Bežanije i rasejanja koja su naciju unazadile.

Atmosfera koja je vladala ispred beogradskog suda u kome se odlučivalo i odlučilo - da suđenje Mihailoviću kao ratnom zločincu (1946) nije bilo časno, mirisala je na onu koja je vladala kad su se oglašavale ustaničke puške na Ravnoj Gori i u Beloj Crkvi 1941. godine.

Srbi, u celoj svojoj istoriji, nisu imali stranca za vladara. Tek mi, današnji Srbi, smo tu tradiciju izneverili; za monarha smo prihvatili, umesto svoga kralja, austrougarskog kaplara?!

Ovako se, posle Drugog svetskog rata, govorilo javno i tajno posle dolaska komunista na vlast i Josipa Broza na čelo druge Jugoslavije. To se nezadovoljstvo i javno izražavalo među izbeglim iz zemlje, a tajno šaputalo, najčešće sebi u bradu, u zemlji.

Ko je bio Josip Broz? Vremenom, najširu javnost je više opčinio nadimkom - TITO - nego imenom. A kako ga je stekao, ostalo je zagonetno sve do naših dana. Bilo ih je i još ima koji tragaju za stvarnim Titom, osporavajući sve dosad ponuđene dokaze. U vreme građanskog rata i raspada SFRJ oglasili su se istraživači koji su zemne Brozove ostatke (sa obe noge) otkrili smeštene na Vatikanskom groblju. Kuća cveća u Beogradu i Tito u njoj, za ponekog je velika obmana.

VRATIMO se Josipu Brozu, austrougarskom kaplaru i u vreme Prvog svetskog rata. Nepobitno je utvrđeno da je Broz bio pripadnik 10. čete, 3. bataljona, 25. puka, 42. "Vražje" divizije. Tu diviziju činili su pripadnici iz Hrvatske, Bosne, Dalmacije, Slovenije i ona je dejstvovala na Drinskom frontu. Ključni dokaz da je Broz bio njen aktivni učesnik je fotografija na kojoj Broz, u ležećem položaju, nišani, puca na Srbiju!

Fotografija je otkrivena za Titovog života, 70-ih godina i da nije foto-montaža, da je zaista on na njoj, potvrdio je i sam Broz. On je samo negirao lokaciju na kojoj je fotografija snimljena, tvrdio je da je ona snimljena na frontu u Galiciji, da su ga tamo Rusi zarobili i u Rusiju odveli, gde je zahvaljujući svojoj bravarskoj veštini, lepo preživeo i otkrio nove vidike, upio i duh crvenog Oktobra.

Kako je fotografija otkrivena i gde je nastala, organizovan je bio i naučni skup u Istorijskom arhivu Jugoslavije. Tu je rečeno da fotografija potiče iz vremena Kolubarske bitke, vođene krajem 1914. Tu tvrdnju istraživači podupiru dokazom - da je ona bila objavljena u dvoje zagrebačkih novina koje su izašle u tom vremenu. Ipak, ostaje sumnja, na fotografiji je Broz u letnjoj bluzi, a Kolubarska bitka je vođena u zimskim uslovima.

NA OVOM skupu izneseni su i dokazi o borbenom, ali i zločinačkom učinku Brozove "Vražje" divizije gde je prolazila. Separat - "Borbeni put 42. divizije 1914. u Srbiji" - priložio je profesor Aleksandar Životić. Oslanjajući se na istraživanja Arčibalda Rajsa, švajcarskog kriminologa, on je utvrdio da je zločine vršio i "Dopunski bataljon" 25. puka kojim je komandovao major Slavko Štancer i da je bio optužen za zločine. Brozov puk je bio tu...

Ko je stvarno bio Josip Broz Tito? "Došao je iz bajke i vratio se u bajku". Tako se od njega oprostio nezaboravni Branko Ćopić, partizan koga je Titova vladarska ruka šamarala.

Svaka, pa i ova bajka, večno neguje i čuva svog junaka. Kad je naš bezimeni radnik, dični samoupravljač, postao višak i proleter, odlučio se za bajkovitu smrt; obesio se uz pomoć pionirske (Titove) marame.

MEDALjA ZA KAPLARA JOSIPA

MORA da je Broz vešto izbegavao front na kome se pucalo i ginulo, sm se hvalio da je bio dobar mačevalac i da je učestvovao u vojnom takmičenju mačevalaca u Pešti. A da se i kao vojnik isticao, nema sumnje. Jer, kako bi drugačije bio unapređen u čin kaplara i kako bi stekao medalju za hrabrost. O Brozovoj medalji kolale su i žive priče. Prilikom prve posete Beču domaćini su nameravali da Brozu prirede iznenađenje, da mu, sa zakašnjenjem, uruče tu medalju koja se čuva u carskim trezorima. Brzo su od te ideje odustali i shvatili da bi maršalu Titu, koji se okitio stotinama visokih odlikovanja, među njima i onim koje je dobio od Staljina i koje je milionske vrednosti, bilo, naudili, doveli ga u nepriliku.

SUTRA: Prizivanje genocida u Jasenovcu