FELJTON - OVNOVI ZA KRALJA, A TEPIH ZA TITA: Josip Broz je sakupljao i tepihe, imao je čitavu kolekciju

Ušla je u Balkansku ulicu i uputila se prema Terazijama. Na čelu je koračao Šeri Voca, predsednik opštine šaljske iz sreza vučitrnskog. Bio je to stasiti Arnaut u lepom i čistom narodnom odelu. Za njim su sasvim opušteno stupala dva debela bela ovna, pozlaćenih rogova za koje su bile učvršćene dve staklene jabuke zlatne boje.

Iza ova dva predvodnika išlo je sto ovnova, od kojih je svaki na čelu imao ogledalo.

Preko Terazija, Voca je sa svojim karavanom prošao kroz špalir okupljenih Beograđana koji su bili radoznali i zbunjeni. Predvodnik i ovnovi su dostojanstveno umarširali u kraljevski dvor.

Bio je to prvi svadbeni dar. Da se mladoženji poklanjaju ritualno okićeni ovnovi stari je muhamedanski običaj. Ovnovi, naravno, nisu u Dvoru odseli, sprovedeni su na ekonomiju u Topčideru.

Ovi Arnauti su poranili i time prijatno iznenadili kralja. Da li je to bio i najbolji znak da mnogi Arnauti te 1922. godine nisu bili krvavi protivnici monarha i Kraljevine SHS? Šta je sve prethodilo ovoj srdačnosti, udvaračkom poklonu?

KAD JE turska provincija Albanija, na konferenciji u Londonu 1913. godine proglašena za državu, jedan od tadašnjih albanskih lidera bio je i Esad-paša Toptani (1863-1920). On je, odmah posle toga, tajno, stigao u Niš gde je sa Pašićevom vladom potpisao međudržavni ugovor sa Kraljevinom Srbijom. U jednoj od 15 tačaka ugovora pisalo je i "uspostavljanje trajnog mira" između dve države; pomoć Srbije u sređivanju stanja u Albaniji, pa čak i - zajednička odbrana. Tada je u Nišu Esad-paša upoznao kralja Petra I i regenta Aleksandra. Kad je u decembru 1915. godine usledila tragedija srpske vojske i povlačenje preko Albanije, Esad-paša je dosta pripomogao da ona prođe relativno bezbedno. I kad je Prvi svetski rat okončan, na Mirovnu konferenciju u Parizu pristigao je i on. Tu je zastupao ideju Balkan balkanskim narodima. Na Esad-pašu je u Parizu izvršen atentat, ubijen je i u Parizu sahranjen. Ostale su, međutim, pašine pristalice.

Pretpostavlja se da su upravo oni smislili darivanje kralja Aleksandra. I posle uspostavljanja Kraljevine SHS, njen kralj je štitio Arbanase. Kako?

Kolonisti koji su pristigli na KiM, i ne samo oni, zastupali su ideju da se svi Arnauti - proteraju. Tom zalaganju doprineo je i turski vladar Ataturk. Turska je tada ostala samo sa 20 miliona stanovnika, proterani su bili Grci i Jermeni, a Anadolija je bila pusta.

Tu je mesto svima koji su muslimanske vere. Njima je tada kralj Aleksandar bio omiljen, najveći zaštitnik. Kralj je naime bio odlučan: iseljenje, uz odgovarajuću nadoknadu za imovinu, može biti samo slobodni izbor!

MUSTAFA, oficir koji je spasao Tursku od potpune propasti i koji je prozvan "ocem Turaka" - Ataturkom, pouzdano je znao za častan odnos prema zarobljenim i turskim oficirima. Sačuvali su im vojničku čast i ljudsko dostojanstvo. Vojnička čast, kao i odluka Srbije da ne krene tada u osvajanje Carigrada, bili su dovoljni da Ataturk zavoli srpske kraljeve, a da sa Aleksandrom postane blizak, prijatelj.

Iz tog njihovog prijateljstva stvaralo se i međudržavno prijateljstvo. Prvo je Ataturk posetio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd. Uvaženog gosta Aleksandar je primio i u svoj porodični dom. Aleksandar je uzvratio posetu Ataturku 1931. godine nakon što je kraljevstvo proglasio Kraljevinom Jugoslavijom. Doček u Ankari i boravak u Turskoj kraljevskog para pretvoreni su bili u narodno slavlje. Kako je kralj već bio odvojio deo svoje kraljevine, plac u Beogradu za gradnju turske ambasade, Ataturk je sada uzvratio. Jugoslavija je dobila u vlasništvo plac u Ankari koji je izlazio na dve ulice, površine sedam hiljada kvadrata. Ambasada je građena kao replika Dvora u Beogradu, gde stoluju predsednici Srbije. Svečano otvaranje ambasade obavljeno je 1936. godine kada kralja više nije bilo među živima. Umesto njega otvorio ju je predsednik vlade Milan Stojadinović.

PRILIKOM otvaranja ambasade, Ataturk je poklonio tepih, prekrio njen salon. Tepih vredan, a darodavac slavan. Stojadinovićev naslednik, na mestu predsednika jugoslovenske vlade, postao je novinar, Nišlija Dragiša Cvetković (1893-1969). Cvetković je najviše ostao zapamćen kao potpisnik sporazuma o pristupanju Jugoslavije čuvenom Trojnom paktu, koji je izazvao prevrat i napad Nemačke na Jugoslaviju 1941. godine. Cvetković je takođe boravio u ambasadi u Ankari, šetao po Ataturkovom tepihu i oduševio se. Za svoju novu kuću, koju je podigao na Vračaru u Beogradu, Cvetković je poželeo da kupi isti tepih. I kupio ga je.

Cvetković je uspeo, preko Turske, da umakne osvetnicima, da se domogne Pariza, gde je i umro. Njegova rodbina nije uspela da nasledi kuću, država ju je oduzela, ali je uspela da se dočepa vrednog tepiha. Moć tog tepiha se brzo ispoljila: došli drugovi iz Maršalata, ne da plene već da tepih otkupe. Platili su ga koliko su prodavci tražili, čitavo bogatstvo, pola miliona tadašnjih dinara i plus dodatna nagrada, pasoše da mogu da obiđu svog Gileta.

A JOSIP Broz je sakupljao i tepihe, imao je čitavu kolekciju. U jednoj prilici naložio je da se izvrši i inventar tepiha. Komisija je utvrdila da jedan tepih fali. Opa! I to najbolji!

A kad je Cvetkovićev tepih menjao vlasnika, pratila ga je i priča: On je kupio tepih, pa ga je onda zamenio za onaj iz salona ambasade, Ataturkov?

Potpukovnik, Ličanin, koji je brinuo o Brozovim tepisima, našao se na žeravici:

- Ako se tepih ne pronađe, ubiću se!

Da se ne ponovi, nešto ranije, sličan slučaj sa generalom Milosavom Kolenšićem koji je izvršio samoubistvo, zbog zalutalog tovara slika koje je po Vojvodini skupljao zagonetni Brozov prijatelj, Mimara?

Kolenšić je, iz ponosa, požurio; nije sačekao da se izvrši istraga koja je utvrdila da on nije imao krivice, da je čist. Kolenšić je, inače, tada bio drugi čovek u obaveštajnoj agenciji KOS i ujak još moćnijeg Slobodana Miloševića.

Išlo se mic po mic i Tito se setio, lično je odobrio da se jedan od tepiha pozajmi za izložbu koja se održavala u Zagrebu. Pomenuti Ličanin više je mislio na živu glavu nego na ponos.

I konačno: da li je Cvetkovićev, pa Brozov tepih, bio i onaj Ataturkov?

- Tepihu koji leži u salonu ambasade ivice su počele da se krzaju. Pozvali smo ljude iz radionice Hareke u kojoj je tepih izatkan i oni su nam potvrdili da je njihov i originalan - svedočenje Danila Vučetića, našeg ambasadora u Ankari.

Deobnim bilansom jugoslovenske imovine ova ambasada, a sa njom i Ataturkov tepih, pripali su Srbiji.

KRALj ALEKSANDAR PRVA ŽRTVA

ZAHVALjUJUĆI Aleksandru i Ataturku osnovan je bio i balkanski vojno-politički savez u koji su početkom 1934. godine ušle: Jugoslavija, Turska, Grčka i Rumunija. Cilj je bio da se ovim savezom zemlje potpisnice brane od teritorijalnih aspiracija Bugarske i Italije. Kad je izbio Drugi svetski rat savez se nije pokrenuo, jer su njegove članice imale različit pristup tom istorijskom događaju. Na sudbini kralja Aleksandra videlo se da je ovaj savez blagovremeno uočio opasnosti od Bugara i Italijana, Aleksandar je bio prva žrtva njihovih aspiracija na Balkanu.

SUTRA: TITO BEŽI IZ ZAGREBA U BEOGRAD