FELJTON - REKONSTRUKCIJA VLADE U LONDONU: Svečanost zakletve prvih regruta i dobrovoljaca održana u Agamiju

Istog dana održan je prijem Slovenaca oslobođenih iz engleskih logora u sastav prvog gardijskog bataljona. Njima se obratio komandant gardijskog bataljona major Živan L. Knežević održavši im vatreni patriotski govor.

Tog dana bataljon je nominalno oformljen. Telegram otpravljen iz Kaira 19. avgusta 1941. lično za predsednika ministarskog saveta glasio je:

„Potrebno je da garda dobije zastavu i da se zakletva izvrši pred zastavom. Molim za odobrenje da se ovde izradi. Zakletva biće šestog septembra.“ Odgovor Dušana Simovića iz Londona (Pov. V. K. br.  147) usledio je 23. avgusta 1941. poslanstvu u Kairu: „Zastava će se poručiti ovde ili u Americi. Zakletvu izvršiti pred zastavom naše ratne mornarice.“ 

Svečanost zakletve prvih regruta i dobrovoljaca održana je u Agamiju, novodobijenom logoru jugoslovenske vojske nadomak Aleksandrije 31. avgusta 1941. u 10 časova izjutra u prisustvu vojnih predstavnika britanske imperije, čeških i poljskih izbegličkih trupa. Đeneral Bogoljub Ilić je po završetku zakletve održao vojnicima govor, čija prva rečenica dobro sažima svrhu postojanja vojske u egzilu:

„Junaci! Danas polažući zakletvu na vernost Kralju i Otadžbini u ovim istoriskim danima ulazite u red branioca slobode, pravde i prava na život i postojanje naše lepe Otadžbine Jugoslavije.“ 

JOŠ pre svog dolaska u Kairo, đeneral Ilić je u Jerusalimu kompletirao osoblje i obezbedio instrumente za muziku kraljeve garde, koja je bila sastavljena od Jevreja, čehoslovačkih podanika kojih je u to doba bilo dosta u Palestini. Ako imamo u vidu da je u avgustu 1942. godine bilo 26 ljudi koji su se vodili kao kapelnici i muzičari kraljeve garde i to da je za njihove prinadležnosti na kraju meseca isplaćeno 265.551 (verovatno palestinskih ili egipatskih funti), neće nam delovati preterano da prekori tadašnjeg predsednika vlade Slobodana Jovanovića načelniku Vrhovne komande potpukovniku Loziću još 24. marta 1942. godine: „Muzika formirana u Gardiskom polubataljonu nepotrebna, skupa i pretstavlja balast za bataljon. Proučite ugovore i otpustite sve kontraktualne muzičare kao nepotrebne, ukoliko nisu po zakonu obavezni da služe našu vojsku.“

Ovo naređenje propratila je i napomena da potpukovnik Lozić podnese detaljan izveštaj ko je, kada, po čijem naređenju i po koju cenu obrazovao ovu muziku. Ovaj primer odaje kako su koncepcije vojnog i civilnog faktora uporedo istrajavale i u vanrednim ratnim okolnostima bivale suprotstavljene na jednom praktičnom pitanju. Pored instrukcija ministra vojnog đeneralu Simoviću da od britanskih pokrovitelja zahteva ustupanje jedne podmornice i jednog razarača jugoslovenskoj ratnoj mornarici 21. jula 1941. produžila su se nastojanja vojnih predstavnika upravljena ka što boljem organizovanju flote. 

POSLANSTVO u Kairu se 12. avgusta 1941. odnosno mornarice obratio predsednik vlade: „Britanske vlasti predložile za brod maticu grčki brod koji stiže 11. ovog meseca u Aleksandriju. Stupite radi toga u vezu sa komandom naše flote. Simović“ Šifrovanim telegramom poslatim iz Kaira 16. avgusta, đeneral Ilić odgovorio je da engleske i grčke vlastine znaju ništa o brodu matici za jugoslovensku mornaricu i da 11. avgusta nije stigao nikakav brod u Aleksandriju. Time su za duži period rezultirala zauzimanja nadležnih na ovom polju.

Pitanje snabdevanja vazduhoplovaca, ali i predstavnika vojske uopšte, predstavljalo je, čini se, stalni izvor brige. 21. avgusta 1941. đeneral Ilić obratio se pretpostavljenima u Londonu s upitom kako je uređeno pitanje snabdevanja vazduhoplovaca novcem.

Naznačivši da mu u slučaju da naknadu ne budu isplaćivali Saveznici, vlada za mesec septembar dostavi 8.000 egipatskih funti. Ministarstvo finansija obavestilo je đenerala 29. avgusta da mu je poslalo 10.000 egipatskih funti dok se pitanje snabdevanja novcem ne reši. Da se briga oko finansiranja intenzivira doprinelo je i to što su prilikom regrutacije mnogi obveznici prećutali svoje obaveze za izdržavanje porodice i roditelja, a onda se raportima obratili za pomoć. Mišljenje ministra vojske je bilo da se odobri pomoć, u protivnom veliki deo regruta morao bi se otpustiti iz vojske. Takođe, pomaganjem onih koji su već ušli u sastav vojske omogućio bi se pozitivan podsticaj novopridošlima. Napori da se pripadnici vojne sile što bolje borbeno osposobe i usavršavaju u veštinama koje je iziskivalo moderno ratovanje, našli su odraza u osnivanju Škole za oficire i podoficire. 

U LONDONU  je 21. avgusta izvršena rekonstrukcija vlade. Za ministra unutrašnjih poslova i ministra vazduhoplovstva i mornarice naimenovan je predsednik vlade đeneral Dušan T. Simović.Za potpredsednika ministarskog saveta, ministra pošta, telegrafa i telefona dr Juraj Krnjević, ministar pravde i potpredsednik ministarskog saveta postao je profesor Slobodan Jovanović, potpredsednik ministarskog saveta i ministar građevina dr Miha Krek, ministar bez portfelja postao je Bogoljub Jevtić, do tada na dužnosti ministra saobraćaja, a dotadašnji ministar socijalne politike i narodnog zdravlja Milan Grol, postao je ministar saobraćaja. Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja postao je dr Srđan Budisavljević, do tada na dužnosti ministra unutrašnjih poslova, za ministra poljoprivrede i ministra snabdevanja i ishrane određen je dr Branko Čubrilović. Ministar vojske postao je armijski đeneral Ilić S. Bogoljub, do tada na dužnosti ministra vojske i mornarice. Ministar šuma i ruda Banjanin Jovan, do tada ministar bez portfelja, za ministre bez portfelja određeni su dotadašnji ministar snabdevanja i ishrane dr Sava Kosanović i dr Božidar Marković, bivši ministar pravde.

Za zastupnika ministra vojske određen je đeneral Dušan Simović, za zastupnika ministra prosvete prof. Slobodan Jovanović, a za zastupnika ministra trgovine i industrije i zastupnika ministra finansija dr Juraj Šutej. Ova rekonstrukcija načinila je predsednika vlade đenerala Dušana Simovića još i zastupnikom ministra vojske, ministrom vazduhoplovstva i mornarice i ministrom unutrašnjih poslova. Dušan Simović je rekonstrukcijom skoncentrisao u sopstvenoj ličnosti sve ključne političke funkcije. 

Škola za oficire i podoficire

KOMANDANT Škole za oficire i podoficire bio je  potpukovnik Luka Baletić, a nastavnik poručnik Vladisavljević. Međutim, arhivska građa koja se tiče rada Škole, više je nego oskudnog karaktera. Iz nje ne možemo zaključiti kada je Škola osnovana, kada ukinuta, ko je sačinjavao njen nastavni kadar, niti koje kurseve je obuhvatala. Jedini podatak koji bi mogao nagovestiti sadržinu jednog od kurseva, nalazi se u depeši otpravljenoj iz Kaira 12. avgusta 1941. godine: „Preduzete mere da se obrazuje kurs za radio-telegrafiste. Tražen od engleza radio-materijal za obuku.“ O Školi oficira i podoficira više nema ni pomena. Razložno je pretpostaviti da je usled nedostatka nastavnog kadra, a u okruženju brojnih engleskih vojnih kurseva postala izlišna.

SUTRA: RASKOL U EMIGRANTSKOJ VLADI