FELJTON - SRBI KAO BALKANSKI IRCI: Gaje vrlo jaka osećanja prema kosovskoj ravnici

Jednoga jutra, međutim, Nemac je načinio tri naleta i svaki put izbacio bombe na grad. Treći put ga je dočekao jedan francuski avion koji je na njega otvorio vatru. Gotovo smesta Nemac je počeo da se spušta u širokim krugovima i zatim nestao iz vidokruga. Mora da je bio ranjen, jer je zatim izgubio kontrolu nad svojom mašinom i sa znatne visine pao u blato na obali reke.

Po odlasku iz Beograda, otišao sam sa dr Strongom u Valjevo, u inspekciju groblja. U Valjevu je bilo mnogo austrijskih zarobljenika i stopa smrtnosti od tifusa je među njima, kažu, dostizala sedamdeset pet procenata. Mrtvi su sahranjivani u velike kvadratne jame i nedovoljno pokrivani zemljom, tako da je groblje postalo pretnja susedstvu. Francuzi koji su radili u Valjevu, već su bili sproveli neophodne mere.

DOKTOR Strong me je onda zamolio da odem u Prištinu kako bih nadzirao sanitarne poslove koje su tamo radili članovi naše Komisije. Oni su živeli u šatorima, na vojnom zemljištu, i imali sopstvenu menzu.

Rad u Prištini se sastojao u čišćenju i dezinfekciji bolnica, tamošnjeg zatvora, velikih kasarni i štala korišćenih za smeštaj vojnika, dezinfekciji odeće, kupanju vojnika i zarobljenika, izgradnji higijenskih poljskih klozeta i vakcinaciji protiv tifusne groznice i kolere.

Kupanje i dezinfekcija odeće sprovođeni su pomoću preuređenih vagona-hladnjača; u jedan se usmeravala para za sterilizaciju odeće dok su se ljudi kupali pod tuševima u drugom. Taj sistem je prvi put primenio dr Strong u Mandžuriji .

Priština nije daleko od Mitrovice, sadašnje privremene prestonice. Mitrovica se nalazi na kraju jednog pružnog kraka blizu crnogorske granice. Pruga se odvaja od glavne železničke linije kod Skoplja i prati rukavac reke Vardar kroz uske planinske prevoje do prostrane kosovske ravnice na kojoj su Srbi držali poslednju odbranu protiv Turaka u velikoj bici pre petsto godina. Priština leži u podnožju bregova na istočnoj strani ravnice, u blizini mesta te bitke. Srbi gaje vrlo jaka osećanja prema toj regiji gde svako brdo i komad zemlje za njih imaju istorijsko značenje. Oni kažu: Ako ne vidiš Kosovo i staru crkvu po imenu Gračanica, u kojoj se svaki vojnik srpske vojske pričestio pred veliki boj sa Turcima - uopšte nisi video Srbiju.

POŠTO je obavljen posao u Prištini, nekim našim ljudima je organizovan odlazak u Mitrovicu gde je dr Ozborn , koji je kratko pre toga doktorirao na Harvardskom medicinskom fakultetu u oblasti javnog zdravlja, bio na rukovodećem mestu. Ostali su otišli sa mnom u Prizren, koji se nalazi jugoistočno odatle, blizu granice Albanije i pedeset kilometara daleko od železničke pruge. U jednoj velikoj, praznoj prostoriji kasarne nedaleko od grada postavili smo svoje poljske krevete i obedovali u jednom restoranu gde smo, po specijalnom dogovoru, dobili obilje voća i povrća, što je bila dobrodošla promena posle ograničenog prolećnog jelovnika.

Rad u Prizrenu je bio sličan onome u Prištini i vlasti su, uz jedan izuzetak, pružale svaku potrebnu pomoć. Gradonačelnik je bio vrlo obrazovan i fin čovek. Pre državne službe bio je negde profesor i sada je sa elanom radio na uvođenju modernih i naprednijih stvari u ovoj staroj varoši uskih, krivudavih ulica i gomile kuća. Pre no što je izbio sadašnji rat, on je iscrtao planove svih ulica i isplanirao da ispravi i proširi glavne saobraćajnice. Pokazao nam je hemijske analize vode koja je doticala iz izvora sa brda iznad grada i želeo da zna koja je najbolja za snabdevanje.

JEDAN od naših inženjera je posetio ta izvorišta, ispitao vidljive cevi i dogovorio iscrtavanje mapa distribucije vode sa svakog izvora. Takođe je dogovoreno da se - radi detektovanja zagađenja - urade bakteriološki testovi na različitim punktovima duž distribucionih linija i kod uličnih česama gde je voda izlazila. Gradonačelnik je iskazivao oduševljenje ovim aranžmanima, ali je zbog odlaganja, koja je u Srbiji gotovo nemoguće izbeći, taj deo posla ostao nedovršen kad smo završili nadimljavanje i vakcinaciju.

Srbe nazivaju balkanskim Ircima, a jedan od njih je imao tako srdačan osmeh da me je podsetio na pesmu o Keliju . U jednom od odeljenja nalazila su se dvojica pacijenata sa povratnom groznicom koji su se razboleli i stigli istovremeno, a kod kojih je tok groznice bio isti. Između njih se javilo rivalstvo, pa kad bi kod jednog temperatura skočila tako visoko da prelazi ivicu grafikona, umesto da to sagleda kao znak za uzbunu, on bi je pokazivao sa oduševljenjem.

KRAJEM avgusta, napustio sam Prizren i krenuo u domovinu. Neću skoro zaboraviti to prekrasno jutro kasnoga avgusta, blag, mirišljav vazduh, ravnicu u izmaglici, šumovite obronke bregova, razuđen planinski venac pobeleo od prvog jesenjeg snega i drevnu varoš okruženu visokim topolama i sa belim minaretima između krovova od crvenog crepa, kao i staru, sivu tursku citadelu iznad nje.

Dr Strong i dr Selards su napustili Srbiju par dana posle mene, a dr Grinel mesec dana ranije. Dvanaest članova Komisije ostalo je u Srbiji kako bi sprečili širenje bilo kakve novonastale zarazne bolesti koja bi se mogla javiti tokom zime na pragu, kao i radi završetka opsežnijih inženjerskih radova. Dr Strong je ostavio g. Stjuarta, inženjera sa Harvarda, da rukovodi tim poslovima.

KRAJ