FELJTON - DOKTOR KOJI JE SPASAO BEOGRAD: Edvard Rajan je bio legendarni američki lekar u službi Crvenog krsta

„I tako je američka jedinica prevezena u Beograd specijalnim vozom, a tamo je velika bolnica sa svojim pridruženim institucijama i 600 ranjenika, od kojih su neki tu bili smešteni zbog rana zadobijenih još u Turskom ratu, bila predata dr Rajanu. Osoblje je brojalo negde između četrdeset i pedeset ljudi, uglavnom starih, penzionisanih oficira. Seli smo da ručamo, ali pre no što je završio obed dr Rajan je bio pozvan na svoj prvi slučaj. Sledećeg jutra je počeo da operiše, i ja mislim da od tada nije prestajao s radom.

Trebalo je da vidite oduševljenje, njegovo i dr Donovana , kada su otvorili sanduke sa instrumentima. Prethodno su posetili druge bolnice i stalno govorili koliko su njihovi novi američki instrumenti bolji od onih koje su videli u upotrebi. Poverenje starijih ljudi oni su stekli odmah, tako što su zaveli red u potpunom haosu koji je vladao pre njihovog dolaska.

UVERENA sam da je dr Rajan zaista spasao Beograd od uništenja. Kad su pristigli Amerikanci, u gradu je bilo nekih 15.000 siromašnijih žitelja. Oni su bili nesposobni za egzodus. Bilo je mnogo tragičnih incidenata vezanih za evakuaciju. Stari žandarm poslat da najavi gradskoj straži potrebu da se napusti glavni grad izgovorio je te reči i pao na mestu mrtav. Rekoše da ga je ubio očaj.

Praktično, dr Rajan je rukovodio sam. Komandovao je svim nabavkama. Do tog trenutka nije još primio nikakve zalihe Crvenog krsta iz Sjedinjenih Država, a Srbija je bila tako do krajnosti odsečena odasvud da je bilo nemoguće bilo šta kupiti na strani. Srećom, jedna Amerikanka je odeljenju poklonila nekoliko sanduka materijala, i to je bilo sve s čime je isprva morao da radi. Čim smo poslali telegram o potrepštinama, zalihe su s te strane stigle. Dr Rajanu su bili povereni ne samo ranjenici, već i briga o ženama i deci, te drugim neborcima, te je morao ostati u gradu. To je mogao zato što su mu se ljudi obraćali u svojoj nesreći. Po saznanju da Amerikanci rukovode bolnicom, žene su u buljucima stizale pred kapiju preklinjući da ih puste unutra. Izvesno je da je dr Rajan otprve ulivao pouzdanje.

Nedavno primih pismo od supruga koje kaže da je dr Rajan spasao Beograd i preostalo stanovništvo kada su Aus- trijanci zauzeli grad, a u jednom drugom pismu piše da je u prisustvu američkog ministra i visokih zvaničnika pres- tolonaslednik iskazao zahvalnost dr Rajanu za ogromne us- luge koje je pružao Srbima.“

DR EDVARD Rajan je bio legendarni američki lekar u službi Crvenog krsta, posvećen borbama protiv epidemija. Medicinu je studirao na Fordam univerzitetu, a stažirao u njujorškim bolnicama „Sent Vinsent“ i „Sveta porodica“. Dobrovoljno je 1913. godine otišao u Meksiko da pomogne sunarodnicima tokom meksičke revolucije, gde je zarobljavan i više puta izvođen na pogubljenje. U septembru, 1914. godine, stiže u Beograd sa američkom medicinskom misijom i preuzima rukovođenje vojnom bolnicom, sa ulica skuplja ranjene civile i u zgradama Crvenog krsta skriva ugrožene građane. Uspeo je i zahvaljujući američkoj zastavi koja je podrazumevala eksteritorijalni status u odnosu na državu. Po austrijskom zauzeću Beograda, uhapšen je i pušten. U martu 1915, objedinio je borbu srpskih bolnica protiv epidemije tifusa. Do oktobra je izvršio oko 8.000 hirurških zahvata.

Pamti se da je 1916. godine delio beogradskoj sirotinji žito koje je Američki Crveni krst kupio u Rumuniji. Te godine je krenuo, po službenom zadatku, za Francusku i doživeo novu avanturu: topovska granata koju je kao ekscentrični suvenir poneo u koferu, eksplodirala je kad je nosač ispustio prtljag i oštetio stanični objekat u Budimpešti, te je privremeno uhapšen. Iz Francuske je koordinirao rad bolnica na ratnim frontovima. Kad su SAD ušle u rat, poslat je na Solunski front, gde je izbila epidemija malarije. Vratio se u SAD 1922. godine, ali je već posle nekoliko meseci poslat u Iran zbog epidemije malarije kojom se i sam zarazio. Oboleo od srca, umro je u Teheranu, a sahranjen u rodnom Skrentonu (Pensilvanija). Sem skromne komemoracije u Srpskom lekarskom društvu, javnost je na njegovu smrt ostala nema. Posthumno je odlikovan srpskim Ordenom belog orla. Povodom 100. godišnjice završetka Velikog rata, u Srbiji je 2018. g. izdata poštanska marka s njegovim likom. Nosilac je Legije časti i drugih inostranih priznanja. Jedna ulica u beogradskom naselju Ovča nosi njegovo ime.

NA DAN 20. oktobra, četiri dana po dolasku američke jedinice Crvenog krsta u Beograd, dr Rajan je o uslovima koje je zatekao ovako pisao centrali Crvenog krsta u Vašingtonu:

„Stigli smo ovde 16. oktobra i odmah nam je na upravljanje poverena velika ovdašnja bolnica. Otkako smo počeli, nismo imali vremena ni za šta osim za rad i spavanje. Mnogi ranjenici nisu bili previjani po nekoliko dana, a pošto ih imamo oko 150 i neophodno ih je previti svakoga dana, bude i jedanaest sati pre no što završimo, a nekih noći i kasnije... Slučajevi koji su nam dodeljeni su često dužeg trajanja i zahtevaju stalnu pažnju. Novi slučajevi pristižu redovno i vrlo skoro ćemo biti pretrpani. Hirurga ovde ima malo, a pošto imamo oko 50.000 ranjenika rasutih širom zemlje, možete odmah videti kakvi su uslovi.“

HLEB ZA 6 000 SIROMAŠNIH

BEOGRAD je imao oko 120.000 stanovnika. U prvim mesecima rata, grad koji leži na južnoj obali Dunava prešao je iz ruke u ruku nekoliko puta pre no što su ga Srbi konačno evakuisali, istrpevši tri bombardovanja. Vojna bolnica kojom od dolaska rukovodi dr Rajan nalazila se na visokom bregu s pogledom na grad i često bila izložena vatri. Sedmice koje su usledile bile su za američke lekare i njihove bolničarke pune uzbudljivih doživljaja. U jednom pismu iz Niša, datiranom 26. decembra i objavljenom u Magazinu Crvenog krsta, dr Rajan je opisao šta se dešavalo. Od 25. novembra, kaže on, brinuo je o pet bolnica sa oko četrdeset zgrada, a pomagalo mu je devet srpskih doktora i sto pedeset sestara; imali su oko hiljadu i dvesta pacijenata. Bio je odgovoran i za bolnicu za umno poremećene, te za civilnu, hiruršku u nehiruršku kliniku u gradu. Nastavio je: „Kad su evakuisali Beograd, Srbi su sve prebacili na mene. Kad samo pomislite da su mi došli u 2 sata ujutro i rekli da svi odlaze ali da se od mene očekuje da ostanem i preuzmem rukovođenje svim bolnicama, možete zamisliti kako sam se osećao. Učinio sam za njih i s njima najbolje što sam mogao. Kad su ušli Austrijanci morao sam svakog dana nabaviti hleb za oko 6.000 siromašnih.

SUTRA: SRBI VOJNICI ŽESTOKE NARAVI