FELJTON - KONTROLA SVETA IZ JEDNOG CENTRA: Ideja liberala je da se čovek spoji sa mašinama

Kad se ispostavilo da su polni i ljudski identitet „tvrd orah“, liberali su devedesetih godina prošlog veka u prvi plan gurnuli rodnu politiku. Ideja je da „pol kao pol treba da postane stvar individualnog izbora - nešto poput religije, profesije, nacionalnosti itd. U suprotnom, ’napredak’ će biti usporen. Otuda transdženderi i homoseksualni parovi u Bajdenovoj administraciji. To su za njih i znaci pobede nad konzervativnim zaokretom koji se zamalo dogodio pod Trampom“. Demokratija u svojoj realnoj pojavi postaje „vladavina manjine usmerena protiv ’zločinačke’ većine koja u svakom trenutku - pod uticajem populizma - može da izabere Trampa ili... Hitlera. Tramp je očajnički pokušavao da odbrani staro shvatanje demokratije, ali je svrgnut. Doživeo je cancelling - kao i sve druge ličnosti, pokreti i čitave države koje stoje na putu u Velikom resetu - poslednjoj fazi kretanja liberalizma ka svom istorijskom trijumfu.“ (Dugin, 2021)

KAO CILj nad ciljevima liberala sad se pojavljuje „ukidanje čovečanstva i politika posthumanizma“. Ideja je da se čovek spoji sa mašinama „koje će u velikoj meri povećati snagu tela, pamćenja i izoštriti senzacije; genetski inženjering će pomoći u zaustavljanju bolesti; šanse da se memorija čuva na serveru u oblaku; uvereni su da će čovečanstvo moći da se poveže sa mašinama i da postigne besmrtnost“.

Dugin zaključuje da je „Veliko resetovanje upravo trijumf liberalne ideologije na njenom najvišem stupnju, stupnju globalizacije. A svi koji se ne slažu sa takvom agendom biće proglašavani za ’neprijatelje otvorenog društva’. Biće im ponuđeno da se dobrovoljno predaju. Ako se ne povinuju, na njih će se obrušiti čitav progresivni svet - sa svojim neograničenim finansijama, vojno-tehničkim potencijalom i neiscrpnom sposobnošću kontrole ’snova čovečanstva’.“

KUDA ide takav svet? Glavnu reč u njemu preuzimaju grupe koje su nadnacionalne i transdržavne. One, kako je to odavno objasnio Aleksandar Zinovjev, ni od koga nisu izabrane, nikome ne odgovaraju, a daju sebi za pravo da donose sudbonosne odluke za čitav svet. Preziru i nipodaštavaju OUN, kao legalnu organizaciju koja ima dogovorena prava na odlučivanje u međunarodnim odnosima, ili zloupotrebljavaju njen legitimitet kao pokrov za svoje privatno-grupne poslove. Najbolji primer za to je sada istaknuta Svetska zdravstvena organizacija, koja slovi kao agencija OUN, a u stvari je 1948. osnovana Rokfeler fondacija i danas se finansira iz izvora kapitala (najveći finansijeri su Fondacija Bila i Melinde Gejts i Ilon Mask).

Iza svega stoji grupacija koja sebe doživljava kao Jedinstvenu svetsku vladu i ima cilj: Novi ili Jedinstveni svetski poredak. Ali način na koji oni rade direktno je suprotan široko usvojenom demokratskom principu u naše doba. Demokratski princip je: mi biramo one koji će biti „naš servis“; Naš glas je naš kontrolni mehanizam nad njima. Ali, ove niko nije birao, nikad i nigde. Tipični samozvanci. Nisu ni legalni, ni legitimni. A ponašaju se kao nadlegalni i nadlegitimni.

UZMIMO Svetski ekonomski forum (WEF) koji decenijama početkom godine zaseda u Davosu i otud nam autoritarno javlja „šta da se radi“. Tu organizaciju stvorio je 1971. godine Nemac Klaus Švab, inženjer i ekonomista. Otad je on je na čelu tog moćnog kluba bogatih. WEF je registrovan kao nevladina organizacija. Osnovan je kao Evropski forum za upravljanje, sa sedištem u Kelnu, zelenom predgrađu Ženeve. Forum nema nikakav pravni međunarodni status ili ulogu kao OUN, na primer. Ne postoji nikakav pravni osnov da Forum objavljuje pravilnike i oglašava pravila kako treba da se vodi i ponaša, „a kamoli vrši kontrolu nad svetskom populacijom i odlučuje o sudbini oko 7,8 milijardi ljudi. Ipak, upravo u to se WEF pretvara - i to već najmanje dve ili tri decenije.

A većina zapadnih lidera - i mnogi nezapadnjaci iz 193 članice UN - prihvataju WEF kao svetsku vlast za ekonomsku politiku i političko razmišljanje. Oni su ovlasti WEF stavili iznad ovlasti Ujedinjenih nacija. Zašto?“, pita se Peter Kenig. Oni nameću pravila ponašanja za 99,999% ljudi sveta! Bez ikakve odgovornosti, a slede jedino svoje interese.

MOGUĆE je to u uslovima sveprisutne puzajuće cenzure korporativnih tehnoloških giganata sa javno odobrenim blagoslovom naddržavne moći što direktno vodi do stvarnosti iz Orvelove 1984. Ministarstvo istine je danas tako opremljeno da smo mi u tehnofašizmu, u kome se može oduzeti pravo da govori i čoveku koji je izabrani predsednik svetske sile, a za koga se izjasnilo osamdeset miliona ljudi. Masama se stalno govori da je to u njihovom interesu i da se štite od „govora mržnje“ i ultradesničarskih pretnji krvoprolićem. Ali krajnje lakoverno i zabludno verovanje da će se cenzurne moći primenjivati samo da bi se potisnuli stavovi koji se nama ne sviđaju. Verovati da je "Fejsbuk" tu da pruži priliku slabim i marginalizovanim je naivno jer on apsolutno nije dobroćudni, ljubazni, saosećajni roditelj, već korporacija koja će gotovo uvek učiniti upravo suprotno: zaštitiće moćnike od onih koji žele da potkopaju elitne institucije i njihove profite i interese. Glavni cilj tehnoloških giganata uvek je: maksimiziranje vrednosti za akcionare. Uvek će rado biti falanga onih koji imaju političku i ekonomsku moć.

I NIKAD internet-cenzori ne deluju da bi nas zaštitili od opasnih kampanja dezinformacija. Oni su tu da kopaju rovove koji će biti prepreka za „opasne“ ideje koje bi mogle da dovedu u pitanje kontrolu „elite moći“ nad našim životima.

Više-manje svi će se složiti da neoliberalni model u korona dobu trči poslednji krug. Da se utvrdi da li je ovo i smrt liberalne ideologije (kao poslednje iz zapadnog ideološkog triangla liberalizam-socijalizam-fašizam) trebaće neka istorijska distanca. Napetosti koje operacija korona proizvodi dovode nacionalne vlade u krajnje nezahvalne situacije. Pritisak preko Svetske zdravstvene organizacije je nekontrolisan i brutalan. Narodni odgovor će proizvoditi posledice po njihovu stabilnost i opstanak na vlasti.

EKSTREMNO BOGAĆENjE

BELGIJSKI politički mislilac Mark Vandepit je razložno pokazao da je neoliberalna dogma potonula. Ono što je dobro za bogate dobro je za sve: „Korona otkriva potpunu zabludu ovog rezonovanja. Zaista, zahvaljujući merama državne podrške, superbogati su imali veliki skok. Od 18. marta milijarderi u SAD su svoje bogatstvo uvećali za petinu, odnosno za 565 milijardi dolara. Džej-Pi Morgan, najveća banka u SAD, izvestila je o svom najvećem kvartalnom prometu ikad. Investiciona kompanija Goldman i Saks zabeležila je rast od 41 posto u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno stotine miliona ljudi širom sveta gurnuti su u ekstremno siromaštvo. U zemlji se broj ljudi koji se obraćaju bankama za hranu povećao za 15 procenata a to je tek početak.“

SUTRA: ŽIVOT U ELEKTRONSKOM LOGORU