FELJTON - ŠTA DONOSI MOĆ NOVIH MEDIJA: Kinezi prete da će postati vodeći svetski inovatori

Nesaglediv. Što još više jača „pandemiju straha“ u „korona-kapitalizmu“. Za potrebe ovog feljtona podsetižemo na  pogled na budućnost, Naomi Klajn, objavljen u londonskom „Gardijanu“ 13. maja 2020. godine.

Doba u kome živimo ima dve velike nepoznanice:

1) šta nam spremaju moćni krugovi na Zapadu i

2) kako će na to odgovoriti Kina, glavni strateški konkurent čiji će uticaj na našu budućnost biti sve veći.

U izveštaju od maja 2019. Nacionalne bezbednosne komisije za veštačku inteligenciju (NSCAI) - koja savetuje američki Kongres u vezi sa „napretkom u oblasti veštačke  inteligencije, mašinskog učenja i srodnih tehnologija“, sa ciljem da se to iskoristi za „potrebe nacionalne i ekonomske sigurnosti Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i ekonomske rizike“ - razmatrane su „prednosti“ Kine u procesu koji, navodno, sledi.

Kažemo, navodno, jer je predsednik te Komisije Erik Šmit, koji „poseduje deonice Alfabeta (’Guglova’ roditeljska kompanija) u vrednosti većoj od 5,3 milijarde dolara, kao i deonice u drugim tehnološkim kompanijama“. Šmit je prvi čovek i Odbora za inovacije u odbrani, koji američko Ministarstvo odbrane usmerava na što veću upotrebu veštačke inteligencije u vojsci. „Oba odbora su prepuna izvršnih direktora iz Silicijumske doline i ljudima iz vrha kompanija kao što su ’Orakl’, ’Amazon’, ’Majkrosoft’, ’Fejsbuk’ i, naravno, Šmitove bivše kolege iz ’Gugla’“, podseća Naomi Klajn.

VAŽNO je razumeti da ova vrsta koncentrisanja moći oko tehnologije „novih medija“ nije novost za Ameriku. Valja se vratiti do juna 1940, kad je predsednik Frenklin Delano Ruzvelt pozvao inovativnog arhitektu sa MIT-a Vanevera Buša da „uspostavi saradnju između vojske, industrije i akademskih istraživača. Tada se uz političku podršku uspostavlja nepredvidivo moćan i totalitaran kompleks u društvu koje će se i dalje predstavljati kao pluralno i u kome, po liberalnim principima na kome je podignuto, građanin treba da ima poslednju reč i kontrolu nad procesima. Međutim, šta može jedinka pred ’gvozdenim trianglom’ (vojska, industrija, akademici)? Ali, bio je rat i to je pitanje ostavljeno za kasnije. Kad se završi rat ’vojnoindustrijski kompleks’ će se širiti i jačati. I: „Gvozdeni triangl je imao odlučujuću ulogu u istoriji novih medija (u podržavanju i usmeravanju mnogih važnih projekata).“

Ovaj moćni lobi u korona vremenu vidi svoju dosad najveću šansu da premreži i podvede pod kontrolu američko društvo, a tako uspostavi i globalnu kontrolu. „U suštini, njegova uloga je da u Vašingtonu vrši pritisak u ime Silicijumske doline. Osnovna svrha ovih odbora je da zahtevaju od vlade da drastično poveća investicije u istraživanja veštačke inteligencije i tehnoloških infrastruktura kao što je 5G mreža, tj. investicije od kojih će direktno profitirati kompanije čiji su deoničari Šmit i drugi članovi ovih odbora.“

UKRATKO „prednosti Kine“ u Šmitovom izveštaju: neuporedivo više kupaca preko interneta, „odsustvo uređenog bankarskog sistema“ pa može da se preskoči upotreba gotovog novca i kreditnih kartica i uđe u „tržišta digitalnih usluga“; ili nedovoljan broj lekara što daje prostor kompanijama kao Tencent da radi na razvijanju veštačke inteligencije u medicinske svrhe; u Kini kompanije „imaju moć da brzo prevaziđu zakonske prepreke, dok su u SAD slične inicijative suočene sa bezbroj zahteva za poštovanje zakona i standarda“; Kina je, po procenama iz tog izveštaja, spremna za „javno-privatna partnerstva u oblasti masovnog nadziranja i prikupljanja podataka“.

„U prezentaciji se hvali ’neskrivena podrška i uloga kineske vlade u, recimo, oblasti tehnologije prepoznavanja lica’. Tvrdi se da je ’nadziranje jedna od ’prvih i najboljih’ potreba za tržište veštačke inteligencije, kao i da je ’masovno nadziranje vrhunska oblast za unapređenje dubinskog učenja’“. Nadziranje?!

Ovakva interpretacija kineskog stanja je, u stvari, upravo ono „što ’Guglova’ roditeljska kompanija Alfabet promoviše... kao viziju budućnosti kroz svoj ogranak Sajdvok labs, izabravši veliki deo dokova Toronta za prototip ’pametnog grada’.

MEĐUTIM, projekat je ugašen posle dvogodišnje kontroverze oko ogromne količine ličnih podataka koje bi Alfabet prikupio, odsustva zaštite privatnosti i upitne koristi za grad.“ Opet, nadziranje!?

Kad je oglašena pandemija, Šmit je pojačao kampanju. U „Njujork tajmsu„ je krajem februara objavio tekst „Upravljao sam Guglom. Kina može da porazi Silicijumsku dolinu“ i pozvao na „partnerstvo javnog i privatnog sektora bez presedana“ i aktivirao je alarm za uzbunu: „Veštačka inteligencija svuda otvara nove granice, od biotehnologije do bankarstva, a predstavlja i prioritet ministarstva odbrane [...] Ako se tekući trend nastavi, očekuje se da će ulaganja Kine u istraživanje i razvoj prestići ulaganja SAD tokom narednih deset godina, a otprilike u isto vreme, prema projekcijama, njihova privreda postaće veća od naše. Ako se ovi trendovi ne promene, 2030. godine ćemo se takmičiti sa ekonomijom koja ima veću privredu, veća ulaganja u istraživanje i razvoj, bolji naučni sektor, obuhvatniju primenu novih tehnologija i jaču kompjutersku infrastrukturu [...] Konačno, Kinezi se takmiče da postanu vodeći svetski inovatori, a SAD ne igraju na pobedu.“

IZ TAKO postavljenog okvira nedopustivo je da se bilo ko suprotstavlja „fokusiranju na telemedicinu, učenju na daljinu i široko pojasnom internetu“. Naši domovi neće biti privatni prostor nego škole, doktorske ordinacije, teretane, a ako država odluči i - zatvori. Narudžbine će stizati kući. „To je budućnost u kojoj je neuporedivo manje radnih pozicija predviđeno za nastavnike, doktore i vozače.“ Guverner savezne države Njujork Endrju Kuomo je već objavio partnerstvo sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts za razvoj „pametnijeg edukativnog sistema“. U dodatnom partnerstvu s istom fondacijom guverner Kuomo je zataškavao da je u „staračkim domovima u državi Njujork od kovida 19 preminulo više od 15.000 ljudi, a država je objavila samo 8500.“ Članovi skupštine Njujorka bili su „besni“ zbog zataškavanja. Verovatno zato što ne razumeju šta je pravi cilj Bila i Melinde Gejts.

Jedna menadžerka firme za naplatu parkinga u Merilendu nema taj problem i zato ima pravo da kaže: „Ljudska bića su biološka opasnost, mašine to nisu.“ Između investiranja u ljude i investiranja u tehnologiju to društvo gotovo da neće imati dilemu.

PRESUDNI DRUŠTVENI PROCESI

U SVETU budućnosti, sasvim je  izvesno, sva briga sa ljudskih bića će biti prebačena na mašine i njihove mogućnosti. Ma koliki bili profiti Erika Šmita i društva, stanovništvo će dramatično osiromašiti i društvo će biti izuzetno nestabilno. Priče o slobodama i pravima građana će biti smešne. Demokratija će tu postati neupotrebljiva.

Kao kad je, u stanju sličnog raspada kapitalizma, Adolf Hitler preuzeo je vlast u jednoj od najrazvijenijih država - Nemačkoj. Vođe su tu važne, ali su društveni procesi presudni.

SUTRA: KONTROLA SVETA IZ JEDNOG CENTRA