FELJTON - MASAKRA NA TJENANMENU NIJE BILO: Kapitalizam je sistem koji je pokrenuo dva svetska rata

Utvrđeno je "da je poslednji dopisnik Bi-Bi-Sija iz Pekinga Džejms Majls 2009. priznao da je "preneo pogrešan utisak" i da "nije bilo masakra na Tjenanmenu. "Demonstrantima koji su još bili na Trgu kad je vojska stigla dopušteno je da odu posle pregovora." Vikiliks će 2011. objaviti tajne izveštaje američke ambasade u Pekingu koji potvrđuju zvaničnu verziju kineskih vlasti, pisao je "Dejli telegraf". "...Većina vojnika koji su ušli na trg zapravo su bili naoružani samo opremom za razbijanje demonstracija - pendrecima i drvenim palicama."

Ali, kad jednom postane belodano kako radi taj "nezavisnošću" i "slobodom" ovenčani Bi-Bi-Si, onda su Markale, Račak, laži o hemijskom oružju samo "okretne igre". Šta "mali čovek" da kaže posle toga? Jer nema većeg trga na svetu od Tjenanmena. Kad je on stao u bezočnu laž, sve posle njega je čista rutina.

Sad ni svet više ne može da zatvara oči pred očigledno sistematskim i trajnim procesom dezinformisanja javnosti. To, naravno, nije iznenadna novost, samo se raspukao čir i gnoj se razlio po "liberalnim medijima", "liberalnim javnostima". Posledice su globalne.

Nastaje društvena klima u kojoj se više mediji i ne brane od optužbi koje je Naomi Klajn opisala kao "otvoreni rat protiv istine i činjenica i slavljenje lažnosti i falsifikata svih vrsta". To prosto postaje stanje procesa informisanja.

ZAPADNI kritičari su mogli da vide metastaze dezinformativnog poretka i u destrukciji Jugoslavije krajem prošlog veka, koja je kulminirala NATO bombardovanjem Srba 1999. godine. Ljudi sa Istoka nisu imali dilemu.

"Kao povod za konačnu i neopozivu odluku da napustim Zapad poslužila je cinična i surova agresija SAD i NATO na Srbiju, što me je podsetilo na godine hitlerovske agresije na moju otadžbinu", napisao je u otvorenom pismu Aleksandar Zinovjev 1999. "Postalo mi je jasno da takva ista sudbina očekuje i Rusiju, da se pomahnitali od svetskog samovlašća, američki gospodari zapadnog sveta i njihove zapadnoevropske ulizice, neće zaustaviti ni pred čim da bi likvidirali svaku pomisao na otpor od strane Rusije, i da bi je uopšte izbrisali s lica zemlje i iz pamćenja čovečanstva. Ja, kao ruski čovek ne mogu da gledam sa strane propast moje otadžbine." Kao čovek koji se ne oseća "samo kao Rus, već i kao Evropljanin" upozorio je da "kapitulacija Zapadne Evrope" nosi "rušenje osnova zapadnoevropske civilizacije i gubitak nacionalnog suvereniteta evropskih naroda".

POSLE toga su i Rusija i Kina krenule u stvaranje medijskih sredstava s kojima mogu da učestvuju u tom "fejk-ratovanju", koje se obično zove hibridni rat. Njihov položaj je moralno, u početnoj fazi, znatno povoljniji. Da bi bili uspešni u novom dezinformativnom svetskom poretku (New McCarthyism), sasvim im je dovoljno da elementarno istinito izveštavaju i govore o zapadnom sistemu, njegovim operacijama i posledicama raspada i moralne dekadencije u zapadnim društvima.

Jednom izmešteni iz pozicije neprikosnovenog dezinformatora, zapadni mehanizmi su počeli da rđaju i škripe, a strah od nezapadnih akcija pretvara se u nacionalne histerije. Lov na "fejk-njuz" u sopstvenim sredinama se pretvara u "novi makartizam . Na top-listi apsolutno prva je rusofobija, ubrzano joj se primiče sinofobija, a o persijanskom Iranu, Severnoj Koreji, Venecueli, Siriji, Belorusiji, pravoslavnoj Srbiji piše se i govori bez empatije i u jednoj tački.

Doba dezinformacija je naša sudbina. Fenomen je mnogo složeniji nego što izgleda na prvi pogled. Imamo tehnička sredstva koja za posledicu imaju najplodniju njivu za dezinformisanje u istoriji.

U DELU (Dis) information Age (2012) Šehid Nik Mohamed opovrgava stereotipe kako digitalne tehnologije i internet doprinose informisanosti i znanjima savremenih ljudi. Internet isto toliko, ako ne i više, utiče na sejanje neznanja, pa stoga anketna istraživanja pokazuju mali ili gotovo nikakav napredak u razini znanja Amerikanaca između 1989. i 2007. Mark Bauerlejn dalje razvija tu poentu, ističući pritom da studija za studijom potvrđuju kako mladi ljudi danas čine "najzatucaniju generaciju" koja šokantno slabo poznaje građanska prava, istoriju, geografiju, nauku, književnost. Nove generacije su odsečene od stvarnih događanja "kao nijedna generacija ranije".

Posledice toga, ipak, nisu jednostrane. Iako je raširenost medijskog uticaja veća nego ikad, krajnji rezultati nisu u skladu sa željom onih koji su stvorili i održavaju tako raširenu medijsku infrastrukturu. Četvrt veka posle pada Sovjetskog Saveza opšte nepoverenje u nezavisnost vodećih medija, u globalizovanom svetu, pokrenulo je - kako je to opisao Maršal Makluan - proces tribalizacije: što je dovelo do dezintegracije svetskog informativnog poretka, ali i dezintegracije modernog globalizovanog sveta.

Politički svet je postao multipolaran. Posledica toga je da se globalni informativni sistem, kontrolisan i usmeravan sa Zapada, ubrzano raspada. Činjenica da je on dezinformativan postala je belodana i osnova za kontranapad. Globalne televizije su pokrenute i u drugim zemljama, a najkonkurentniji je učinak onih u Rusiji i Kini.

NA ZAPADU su ih dočekali sa strahom i sve češći su zahtevi da se zabrane. A toliko su nekad bili cinični prema zabranama za kojima su posezale komunističke države na Istoku u vreme Hladnog rata. Ali oni su verovali da će u latinskoj izreci Quod licet Iovi, non licet bovi, oni biti Jupiteri do kraja sveta.

Taj rat na informativnom polju danas se razumeva kao front u "hibridnom ratu" koji je u toku. Sad se svet suočava s ključnim pitanjem: kako će teći proces raspadanja zapadnih (neo)kolonijalnih carstava? Mirno ili u nasilju kojem je kapitalizam uvek bio sklon kad su njegovi interesi ugroženi? Podsećamo da je kapitalizam jedini sistem koji je pokrenuo dva svetska rata.

Što se medija tiče, još uvek postoji i nada da se oni mogu iz fronta za neupitnu odbranu status-a quo vratiti svojoj prirodnoj ulozi koju je Viktor Igo opisao kao "majka svih revolucija". Da podrže korenite promene u globalnom društvu. Ne reforme, promene. Ne treba zaboraviti da je to bilo u vreme kad je zapadna civilizacija bila svetski dominantna. Danas je stanje drugačije i zasad, novim silama multipolarnog sveta ostaje da svoja medijska sredstva više koriste kao odbrambena sredstva od zapadnih bezgraničnih nasrtaja ili u kontraofanzivama. Tu novi svetski informativni poredak nije na vidiku.

ČITANjE IZMEĐU REDOVA

JOŠ dugo će morati da se čita "između redova" i informisati uz pojačanu medijsku pismenost stanovništva. Pet je elemenata medijske pismenosti: razumeti kako mediji utiču na društvo, šta su sadržaji medija, kako proizvodi medijska industrija, kritički posmatrati društvo u kome živimo i dobro procenjivati lične moći i znanja. To nije mali napor za svakog pojedinca, ali može postati jedini izlaz u dobu u kome se nikome neće moći verovati, a da ne sagledavate ko je taj i zašto to priča.

SUTRA: Šta donosi moć novih medija