FELJTON - UTICAJ NA EMOCIJE JAVNOSTI: Sredstva manipulacije u demokratskom sistemu su dozvoljena

I posledica je da smo se mi "dobrovoljno složili da dopustimo nevidljivoj vladi da propusti kroz sito podatke i izdvoji bitne stvari tako da naše polje izbora bude suženo do praktičnih razmera. Od naših vođa i medija koje oni koriste, mi prihvatamo dokaze i obeležavanje granica tema koje su postavljene kao pitanja javnosti". I američki sistem je praktično funkcionisao prema ovakvoj projekciji odobrene manipulacije, ali nije prestao da gaji narativ o idealnoj demokratiji.

To deluje dosta normalno i na prvi pogled bezopasno, ali Bernajs je razumeo i odobravao da se to, u stvari, pretvara u inženjering. Vest u idealnom obliku nastaje kao opis stvarnosti, ali pošto je ona kao "simplifikovana i dramatizovana" stvorena da "utiče na instinkte" publike, normalno je da kad već postaji "nevidljiva ruka", onih koji su preuzeli kontrolu nad beslovesnim narodom, da ona tu i tamo može da se kreira vezana samo za poželjne ideje, nezavisno od realnih činjenica. Kad se to pokaže kao korisno onda se granice gube, a prati samo korisnost. Jer, šta bi drugo i moglo biti važno u društvu čija je filozofija - pragmatizam. Pa, "u nameri da utiče na instinkte i bazične emocije javnosti... savetnik za pi-ar mora stvarati vesti oko njegovih ideja... On mora osamostaliti ideje i razviti ih u događaje koji će biti odmah razumljivi i mogu privlačiti pažnju kao i same vesti".

BERNAJS je voleo je da citira Napoleona, koji je, navodno, svojim generalima kad su nastojali da u planiranje operacija uvedu realna ograničenja i okolnosti odgovarao: "Kakve okolnosti! Ja pravim okolnosti". Bernajsov odnos prema realnosti i sadržaju vesti pratio je tu misao. Tako da je dve decenije kasnije, 1947. on otvoreno govorio o "inženjeringu pristajanja". Svoj programski tekst u Analima Američke akademije je tako i naslovio i objasnio: "Kad se publika uveri u zdravlje ideje, sledi akcija. Narod ideju provodi u akciju pod sugestijom same ideje, bila ova ideološka, politička ili društvena. Oni mogu da usvoje filozofiju koja sugeriše rasnu ili versku toleranciju; oni mogu da izaberu pokretanje Nju dila, a mogu i da organizuju potrošački raskid. Ali takav rezultat se ne postiže sam od sebe. U demokratiji oni mogu biti principijelno postignuti inženjeringom pristanka".

Bernajsovo razumevanje sredstava manipulacije u demokratskom sistemu je dolazilo iz znanja o nesumnjivim dostignućima "inženjeringa pristanka" američkih građana i po najvažnijim pitanjima u istorijskim prelomima. U prethodnom delu smo pokazali dva, ali vredi tome dodati još poneku ilustraciju.

PRIMER prvi: ulazak SAD u rat s Nemačkom. Kad je predsednik Ruzvelt na Dan mornarice 27. oktobra 1941. objašnjavao kako su dve nemačke podmornice napale dva američka razarača, ispovedao se: "Nastojali smo da izbegnemo pucanje. Ali pucanje je počelo. I istorija je zabeležila ko je prvi pucao". Ova "Ruzveltova istorija" je svesno zaobišla činjenicu da su razarači "Grir" i "Kerni" lovili nemačke podmornice kao deo taktičkog navođenja britanskim avionima koji su ih onda gađali podvodnim bombama. Hitler je, u stvari, nastojao da izbegne rat, ali posle ovakvih operacija to je bilo nemoguće.

Plašeći se da to narodu koji nije hteo u rat ne bi bilo dovoljno, Ruzvelt je bacio jače adute: "Posedujem tajnu mapu načinjenu u Nemačkoj od Hitlerove vlade - planera novog svetskog poretka". Šta je tajni plan? Nemački plan protiv Južne Amerike, koji crno na belo pokazuje da "nacistički plan nije uperen samo protiv Južne Amerike nego i protiv Sjedinjenih Država". A da niko ne bi ostao na strani protivnika rata, predsednik je odlučio da sa svojim narodom podeli još veću tajnu: "To je plan za ukidanje svih postojećih religija - protestantske, katoličke, muhamedanske, hinduističke, budističke, i jevrejske podjednako... Na mestu hramova naše civilizacije biće uspostavljena međunarodna nacistička crkva. Umesto Biblije, reči iz 'Majn kampfa' biće nametnute i ustanovljene kao Sveto pismo. A Hristov krst će biti zamenjen sa dva simbola - svastikom i golim mačem... Bog krvi i željeza će zameniti Boga ljubavi i milosrđa." Kakav izbor ostaje čoveku posle najave ovakve pošasti? Da popije čašu viskija, obuje vojničke čizme i raspali po svemu što je nemačko!

ALI kad je sve prošlo, došlo je pitanje: otkud predsedniku te tajne? Ključne argumente, kako je utvrđeno, proizveli su britanski agenti koje je predvodio Vilijam Stivenson, Čerčilov "čovek zvani hrabrost", u operaciji uvlačenja SAD u rat. Poznati američki konzervativac Patrik Bjukenen se setio ovog događaja dok je pokušavao da odgovori na aktuelno pitanje posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD: šta stoji iza talasa negodovanja koji je preplavio američku prestonicu zbog "lažnih vesti", a koje su navodno proizveli stari pajtosi Vladimira Putina iz KGB? On je podsetio da su se Amerikanci do Drugog svetskog rata grozili "lažljive britanske propagande" iz Velikog rata o belgijskim bebama koje su Nemci bacali u vazduh i dočekivali vrhovima svojih bajoneta, a koja je pomogla velikoj kampanji predsednika Vudroa Vilsona da ih uvuče u pakao Prvog svetskog rata, na ogromnu korist Britanske imperije.

Međutim, ni američkoj istoriji nisu strane "lažljive propagande". Nekoliko ilustracija: kad su Amerikanci umarširali u Meksiko Siti 1847. i oteli susednoj državi pola teritorije, pozivali su se na upad meksičkih trupa preko reke Rio Grande. Tada kongresmen Abraham Linkoln pitao je na kom se to mestu tačno desilo i nikad nije dobio odgovor. Ili, kad je došlo vreme da se udari na Špance 1898. na Kubi u havanskoj luci je jedne noći odjeknula eksplozija na tu ukotvljenom starom američkom brodu "Mejn". Optuženi Španci su tražili da se oformi međunarodna komisija koja bi potvrdila njihovu nevinost, ali Ujka Sem je odbio. Setite se operacija u Sarajevu devedesetih sa granatama ili bombama koje "nisu mogle da dođu sa srpskih položaja", ali su u trenu pripisivane Srbima. Neutralne međunarodne komisije nisu dolazile u obzir!

LAŽNE VESTI ZA OBJAVU RATA

U ISTORIJI dezinformisanja baš lep primer "fejk njuza" je kad su dva severnovijetnamska patrolna čamca (?!) avgusta 1964. "nasrnula" na američke razarače "Medoks" i "C. Turner Džoj", a Kongres je gotovo jednoglasno doneo rezoluciju koja je odobrila (osmogodišnji) rat u Vijetnamu. Sa takvim udubljivanjem u problem je 2003. Sadam Husein optužen da ima biološko oružje, a što je bilo dovoljno da se pokrene operacija "Iračka sloboda". Oko te operacije sve je bilo lažno: invazija je proglašena oslobođenjem, legalni predsednik je ubijen kao pljačkaš, donošenje haosa je predstavljano kao uvođenje demokratije, pljačka je predstavljana kao ekonomski napredak. Orvelova mašta tu nije dobacivala ni do polovine.

SUTRA: MASAKRA NA TJENANMENU NIJE BILO