FELJTON - USAVRŠENA GEBELSOVA LOGIKA: Zaboravilo se da je "slobodna štampa" "četvrti stub demokratije"

Gebels je znalački govorio: "Ako izgovorite dovoljno veliku laž i nastavite je ponavljati, ljudi će na kraju poverovati." Nikad to nije bilo tačnije nego danas. I dalje: "Laž se može održavati samo onoliko koliko država može zaštititi narod od političkih, ekonomskih i/ili vojnih posledica laži. Zato za državu postaje vitalno važno da iskoristi sve svoje moći za suzbijanje neslaganja, jer je istina smrtni neprijatelj laži, a samim tim istina je najveći neprijatelj države." Stanje danas je takvo da bi se Gebels iznenadio. Opet se vraćamo analizi Mekčesnog (iako je i ona stara dve decenije).

"Džensen: Vratimo se na ono 'što više gledate, to manje znate'. Još uvek ne razumem kako to funkcioniše.

Mekčesni: U osnovi, to znači da je priča u službenoj verziji toliko iskrivljena da nikada ne naučite išta od ključne važnosti. Dakle, što više konzumirate - više vas hrane tuđom kašikom - a što znači da ćete manje moći da se bavite teškim pitanjima. Uzmimo za primer Kosovo: ako gledate mnogo glavnih vesti, umesto da budete u mogućnosti da pružite osnovno objašnjenje zašto su različite strane postupale onako kako su postupile, verovatnije je da ćete znati samo da su 'ono loši momci. Prekršili su zakon, pa sada moramo da ih kaznimo'. Osnovna lekcija koju iznova i iznova učimo iz TV emisija je da smo mi dobri momci koji moraju da se nose sa svim lošim ljudima širom sveta - ljudima koje naši lideri, srećom, identifikuju pre nego što ih izbace." (Ješep, 2000)

ŠTA bi svet bez loših momaka? Kako bi se bogatili? Kad je "jedna Srpkinja" pitala Lava Nikolajeviča Tolstoja "šta misli o pripajanju Bosne i Hercegovine Austriji" (1908), on je razmislio i sročio: "U stvari, dogodilo se ono što se obično i stalno ponavlja. Jedno od onih najvećih razbojničkih gnezda, nazvanih velikim državama, koje pomoću svakojakih obmana, laži, nasilja i najraznovrsnijih zločina protiv osnovnih zahteva morala drže u strahu milione i milione ljudi pljačkajući ih; jedno od tih gnezda, prisvajajući sve veću i veću vlast nad njemu potpuno tuđim stotinama hiljada slovenskog plemena, rešilo je da otvoreno učvrsti tu svoju vlast i, kad je smatralo da mu je za to pogodan trenutak, objavilo je da ono sada smatra te narode potpuno svojim podanicima!" I "to razbojničko gnezdo koje se zove Austrijska carevina računalo je da će druga, isto tako razbojnička gnezda, zauzeta u datom momentu svojim brigama, propustiti to osvajanje i neće potraživati pravo da i svako od njih učestvuje u toj pljački. Ali desilo se da su šefovi drugih sličnih ustanova zaželeli da učestvuju u toj pljački i već nekoliko nedelja raspravljaju na svom lopovskom žargonu o raznim vrstama aneksija, kompenzacija, kongresa, konferencija, deklaracija i slično i još ne uspevaju da dođu do bilo kakvog rešenja".

Kad bi dolazile te kritične situacije, "razbojničke bande" se nisu libile upotrebe svih sredstava, pa i dezinformacija, tj. laži. I pošto mi živimo u progresivističkoj civilizaciji - gde sve svakog dana u svakom pogledu napreduje! - tako su rasle i laži. Napravićemo kratak pregled tih promena.

ŠTAMPA je u XX veku imala ulogu "biblije demokratije, knjiga koja je određivala ponašanje ljudi" (Lipman), a insistiralo se na njenoj ulozi "psa čuvara" demokratije. To se zasnivalo na oglašenoj obavezi štampe da objavljuje - istinu. "Obaveza prema istini i pravo javnosti na istinu je prva obaveza novinara", određuje Deklaracija principa o obavezama novinara Međunarodnog udruženja novinara (IFJ). Evropski sud za ljudska prava kao "osnovnu funkciju koju štampa ispunjava u demokratskom društvu" navodi ulogu "javnog psa čuvara" (public watchdog). A sud u Strazburu drži da novinar mora imati pred sobom javni interes, te je obavezan da donosi "'pouzdane i precizne' informacije u skladu sa novinarskom etikom" .

U koordinatnom sistemu ideologizovanog liberalnog poretka novinarstvo (kršteno kao "nezavisno") imalo je pet funkcija: "1) da informiše građane o događanjima u njihovoj okolini; 2) da edukuje javnost o značaju i značenju tih činjenica; 3) da stvara platformu za otvorenu političku raspravu u javnoj sferi za olakšavanje formiranja javnog mnjenja; 4) da obezbedi javnost delovanja vladinih i političkih institucija ulogom novinarstva kao psa čuvara i 5) kao kanal za zastupanje političkih pogleda".

IAKO se ovo većini čitalaca čini kao suštinski opis "profesije novinar", ovakva uloga štampe/medija je pre svega fenomen XX veka, jer je novinarstvo u ranijim periodima pre svega bilo vezano za politički aktivizam. Novine su bile sastavni deo pokreta, društvenih grupa i organizacija i niti su njihovi čitaoci očekivali preteranu objektivnost niti su se oni koji su pisali trudili da izlaze iz horizonta svojih ideja i misije.

Novo stanje nastaje kad buržoaska klasa posle pobede nad feudalno-aristokratskim vladarima napravi društveni preokret pa počne da učvršćuje vlast u odnosu na prethodnu vladajuću klasu, kao i u odnosu na "prezrene na svetu", radničku klasu koju je Marksova teorija usmerila na revolucionarno disciplinovanje buržoaske države. Setite se kako je bila razvijena štampa za radničku klasu koja se koncentrisala na, u mnogim slučajevima, delotvornu kritiku kapitalističkog sistema. Nije to što je objavljivano bilo neistinito, ali nije moglo da bude od koristi vladajućoj klasi. Odnosno, ugrožavalo je njene interese. Zato je onda kao kriterijum dostignuća, umesto istine, uvedena - objektivnost. Ali za spoljni svet i dalje je korišćen pojam "istina".

PRODAJA "ILUZIJE SLOBODE"

ZAHVALjUJUĆI uverljivom isticanju objektivnosti, vladajući sloj je u prošlom veku, prvo na liberalnom Zapadu, a posle i čitavom svetu, uspeo da proda ideju "slobodne štampe" kao "četvrtog stuba demokratije", a koja je posvećena istini bez obzira na to za koga je ona dobra, a za koga loša. Sama po sebi takva realnost je nemoguća, ali se ona održavala u životu stalno gajeći ideju o objektivnosti, kroz principe-dosetke "saslušajmo i drugu stranu" ili "mišljenja su slobodna, a činjenice su svetinja". I briga privatnih poslovnih organizacija koje su koncentrisane na profit predstavljana je kao borba za javni interes. Kako reče Mekčesni, prodaje se "iluzija slobode". Jedna od najvećih slabosti "komunističkih" i ostalih neliberalnih političkih sistema u XX veku bila je nemogućnost da se takmiče sa tako privlačno koncipiranom liberalnom štampom i njenim zanosnim svetskim imidžom. Međutim, iza tih iluzionističkih predstava koje su održavane u javnosti kao kulise tekao je život uronjen u krupne političke interese, potrebe biznisa, a i činjenje za čitaoca - koga je Volter Lipman na početku XX veka opisivao kao biće koje preko novina pokušava da svoj dosadni život na društvenoj margini ispuni važnim i dinamičnim događanjima.

SUTRA: UTICAJ NA EMOCIJE JAVNOSTI