FELJTON - LAŽ POKRENULA RATNU MAŠINERIJU: Samo 17 odsto Amerikanaca je podržalo intervenciju u Iraku

Posle Prvog svetskog rata Kuvajt je pod britanskom upravom, a imperija Kuvajt i Irak tretira kao odvojene države poznate kao emirati. Iračani nikad nisu priznali legitimnost kuvajtske nezavisnosti i autoritet kuvajtskog emira. Šezdesetih godina Velika Britanija je razmestila trupe u Kuvajtu da spreči aneksiju od strane Iraka. Kuvajt je tu stajao kao sredstvo zapadnog uticaja i početkom poslednje decenije XX veka. Uz sve nevolje koje je imao s Kuvajtom, Irak je počeo da optužuje Kuvajćane da crpu naftu iz iračkih naftnih izvora. I rat je počeo.

Iračani su brzom operacijom pripojili Kuvajt, tako da je to postalo i pretnja za Saudijsku Arabiju, državu koja je zapadnom svetu daleko interesantnija od Kuvajta. Iračke snage su bile u blizini naftnih polja Hama, najznačajnijih izvora u Saudijskoj Arabiji. Predsednik Buš je na tipično američki način, malo uz saglasnost, više pretnjama i nasiljem, okupio šaroliku koaliciju od 34 države da se suprotstave Sadamu Huseinu. U samim SAD objašnjenja administracije su bila neuverljiva, pa se pojavio i pokret "Ne krv za naftu", koji nije bio raširen kao antiratni pokret u vreme Vijetnamskog rata, ali je postajao pretnja intervenciji. Prema Galupovim istraživanjima samo 17 odsto Amerikanaca je u avgustu 1990. podržavalo vojnu intervenciju.

ONDA se pojavila NVO Građani za slobodu Kuvajta koja je zadobila neviđenu podršku u američkim i zapadnim medijima. U njenom pretvaranju u oružje u pokolebanoj javnosti učestvovali su i momci iz agencije Ruder Finn, ali je operaciju vodila agencija za odnose s javnošću Hill & Knowlton, a kulminacija operacije je bilo - svedočenje devojčice po imenu Najirah o tome kako Iračani u bolnici u Kuvajtu ubijaju bebe iz inkubatora.

Strašna vest! Ali, vanserijska dezinformacija. I svi su poverovali.

U civilizaciji koja se ponosi što se podigla na Cogito, ergo sum ("Mislim, dakle jesam" ili "Mislim, dakle postojim") nije se našao neko da posumnja. Čuvena profesionalna sumnjala, čije se legende gaje i održavaju, sada su učestvovala u kampanji. Amnesti internešenel je odličan primer. Međutim, kad je radnja obavljena i predsednik Džordž Buš pokrenuo ratnu mašineriju, Amnesti internešenel je "povukao priču iz svojih zapisa", žaleći se na "primarni izvor" - nekog lekara koji je "navodno bio svedok incidenta". Prvo se licitiralo s brojem - od sigurnih 312 umorenih beba došlo se na 72, pa na 19. "Amnesti je kasnije otkrio da je čak i tih 19 novorođenčadi umrlo pre invazije Iraka."

A NA ČELU duge kolone koja je poverovala u priču petnaestogodišnje Kuvajćanke, koja nije imala nikakva iskustva kao medicinska sestra, samo pripremu za nastup od agencije Hill & Knowlton, bili su Kongres i Senat SAD. Ali, to i nije neko čudo. Krejg Faler, politički savetnik predsednika Buša, kontrolisao je račun Kuvajćana iz kancelarije Hill & Knowlton u Vašingtonu, DC. Kongresmen Tom Lantoš, demokrata koji je bio kopredsedavajući Kluba za ljudska prava i jedini kongresmen koji je preživeo Holokaust, znao je za identitet Najirah al Sabah. Posle otkrivanja istine, Lantoš, koji je bio u bliskim odnosima sa Hill & Knowlton, insistirao je na tome da se u Kuvajtu sigurno događaju kršenja ljudskih prava.

Najirah nikada više nije javno govorila. Nikad nije kažnjena zbog laži, jer Kongresni komitet za ljudska prava - koji sad nosi naziv Komisija za ljudska prava Toma Lantoša - ima nadzakonsku ulogu u političkoj PR areni. O Najirah se malo zna, osim da je njen otac preminuo 2012. godine.

NEMA tih prava na slobodno informisanje koja mogu da se suprotstave grupama koje na različite načine imaju dobiti i interese od naftnog biznisa. Tako je dezinformacija odbranjena i ostala je - "informacija" u zapadnom javnom mnjenju. Slika koja je obišla svet nije više mogla da se vrati u svet realnosti. "Laž je istina", pisao je Džordž Orvel još pre četiri i po decenije. Tad se to tumačilo kao jaka ironija. Sad je postalo čvrsta realnost. I ono malo demantija što se pojavilo u štampi gubilo se u moru reči i slika.

Dezinformisanje u tom društvu nije više incident. To je stanje. Dopustimo Robertu Mekčesnom da završi svoje objašnjenje. Radi se o uvidu, koliko slika povećava nemogućnost čoveka da ne bude informisan.

NA PITANjE o studijama "koje sugerišu da što više gledate televizijske vesti, manje znate" on kaže: "Mekčesni: Dani Šehter napisao je knjigu pod nazivom 'Što više gledaš, to manje znaš'." Naslov knjige odnosi se na niz anketa koje pokazuju da ljudi do kojih stiže najviše komercijalnih TV vesti najmanje znaju o temama u tim vestima. Najpoznatija studija urađena je tokom Zalivskog rata, 1991. Tri naučnika sa Univerziteta u Masačusetsu otkrila su da ljudi koji su pratili najveći broj izveštaja o ratu najmanje znaju ko su učesnici, koji su politički stavovi i tako dalje. Jedan od razloga zašto su ovi nalazi zabrinjavajući je što se podudaraju sa idejom koju je razvio Jozef Gebels u nacističkoj Nemačkoj tokom 1930-ih. Njegov cilj bio je da što više ljudi informišu nacistički mediji, a to će značiti da će manje razumeti probleme i više podržavati politiku nacista. Dakle, naša tzv. slobodna štampa daje rezultate koje je Gebels - čovek koji je duboko prezirao i demokratiju i javni diskurs - pokušavao da proizvede u Nemačkoj.

DRUGA Gebelsova teorija je da umesto da se mediji preplavljuju teškim političkim porukama, bolje im je davati mnogo lagane zabave. On je smatrao da je to neuporedivo efikasnija propaganda. I u našim današnjim medijima malo je ozbiljnih sadržaja.

Misterija je dobra otprilike onoliko koliko je možete lako prozreti.

Ima još toga. Sledeće Gebelsovo uputstvo za nemačke medije bilo je da treba da daju iluziju različitosti, ali da svaki pojedini program treba da sadrži istu osnovnu poruku.

To je tačan opis naše mustre za kablovsku televiziju i časopise danas: naizgled raznolikost, sve dok ne pogledate ispod površine.

U stvari, naš propagandni sistem je mnogo bolji od bilo čega što je Gebels sanjao, jer nosi iluziju slobode. Ako se niste složili sa vladom u nacističkoj Nemačkoj, zatvorili su vas i možda čak i pogubili, pa je bilo očigledno da živite u represivnom društvu.

Ovde u SAD možete pustiti "glasnost" na nekoj radio-stanici u nekoj zajednici ili pisanjem fanzina koje čita osam ljudi, a onda bi trebalo da ućutite i budete srećni jer to dokazuje da imamo "slobodnu" štampu. Ali dominantan sistem ostaje visoko represivan i nedemokratski.

MOĆAN PROPAGANDNI SISTEM

U MNOGIM aspektima Sjedinjene Države imaju najveći propagandni sistem u ljudskoj istoriji, mnogo superiorniji od sovjetskog ili nacističkog sistema, jer njihov sistem donosi poruku da, ako vam se ne sviđa, sami ste krivi. To je primarna poruka u njihovom društvu: ako niste uspešni, vi ste krivi. Ako ste u zatvoru, vi ste krivi. Ako niste zadovoljni, vi ste krivi. Nikada nije kriv neispravan sistem. Čuvari statusa kvo ne žele da ta ideja uđe u glavu.

SUTRA: USAVRŠENA GEBELSOVA LOGIKA