FELJTON - CIA: LAGALI SMO, VARALI, KRALI... Kada se istina zameni tišinom - tišina je laž

Uzećemo samo najsvežije primere kao ilustraciju. U 2017. godini stvoren je Centar za globalni angažman (GEC). Svrha GEC je borba protiv propagande stranih vlada i objavljivanje tekućih stranih propagandnih i dezinformacionih operacija protiv SAD i drugih zemalja. Naravno, to je sasvim u skladu s Zakonom o nacionalnom odobrenju za odbranu (NDAA) koji omogućuje državnom sekretaru da sarađuje sa ministrom odbrane i drugim saveznim agencijama.

U prvoj godini GEC je vrlo sporo započeo rad, međutim pod državnim sekretarom Majkom Pompeom stvari su se ubrzale, pa je on angažovao Leu Gebrijel kao specijalnog izaslanika i koordinatora GEC. Gde je tu CIA?

Pa, Majk Pompeo je bio direktor CIA 2017-2018. A tu su i naučeni metodi rada. Kad je Pompeo 15. aprila 2019. učestvovao u diskusiji na Univerzitetu A&M u Teksasu, u govorničkom žaru dobrovoljno je ponudio priznanje - da iako je moto kadeta Vest Pointa "Nećete lagati, varati ili krasti ili tolerisati one koji to čine" - njegova obuka u CIA bila je upravo suprotna. Reče: "Ja sam bio direktor CIA. Lagali smo, varali, krali. Bilo je to kao da smo imali čitave kurseve obuke. (dugačka pauza) Podsećam vas na slavu američkog eksperimenta... "

LEA GABRIJEL je imala puno razumevanje za Pompeovu poziciju. Koje su njene "kvalifikacije"? Pa, Gabrijelova je takođe obučena u CIA. I kad je dodeljena Odbrambeno-obaveštajnoj agenciji (DIA), "rukovodila je i sprovodila globalne tajne operacije strateškog prikupljanja obaveštajnih podataka". Gabrijelova je "raspoređena u taktičkim antiterorističkim operacijama u neprijateljskim okruženjima". Posle 12 godina aktivne službe, Lea Gabrijel je postala novinarka televizijskih vesti u NBC i Foks njuz. Primećujete poznati obrazac?

Evo o ratu protiv dezinformacija iz prve ruke i kvalifikovane osobe. Lea Gabrijel je 5. marta 2020. svedočila o ulozi GEC u suprotstavljanju državnoj i nedržavnoj propagandi i dezinformacijama.

"Imamo punu podršku sekretara Pompea koji je posvećen primeni širokog niza alata kako bi sprečio američke protivnike da koriste dezinformacije, zlu propagandu i druge alate za podrivanje slobodnih društava." Priznaje da je saslušanje usmereno na suprotstavljanje dezinformacijama i propagandi ruske vlade i KP Kine. Zatim izlaže kritike obe vlade, ali bez činjeničnih detalja ili dokaza, već sa uopštenim optužbama i kritikama, očigledno povlačeći se iz svog iskustva kao novinarke vesti za NVS.

POSLE, nastavlja da ocrtava svoja "pravila angažovanja" u suprotstavljanju ovoj ofanzivi onim što se čini kao početak McCarthyism 2.0, što predstavlja pretnju onome ko se ne usudi zauzeti oštar stav prema Rusiji i Kini, a takva osoba smatraće se saučesnikom u suštinskom vršenju izdaje. Dođavola, ako su Berni Sanders i Tulsi Gabard (kojima je neustavno zabranjeno učešće u završnim demokratskim predsedničkim raspravama) već optuženi da su ruski agenti, šta možemo očekivati od prosečnog Džoa?

Gabrijelova zaključuje "i ruska vlada i KP Kine cenzuru, manipulaciju medijima i propagandu smatraju odgovarajućim alatima za kontrolu javnog mnjenja. Oboje iskorišćavaju otvorena, demokratska društva kako bi nastavili rad na vlastitim ciljevima, pooštravajući kontrolu oko svojih zemalja."

Neke alate CIA možete naći i u redovima koji prethode, što znači da ćete često biti zatrpavani saopštenjima kako "nedemokratske vlasti" Kine i Rusije nemaju razumevanja za rad "slobodnih novinara". Sad to više ne proizvodi nikakav utisak ni na koga, što je posledica temeljnog rada na decenijskom dezinformisanju građana širom sveta.

POSLEDICE su samoubilačko stanje novinarske profesije. Podsećajući na Bernštajnovo obelodanjivanje (1977) da je "više od 400 novinara i urednika vesti radilo za CIA", konstatujući da je "1991. godine Ričard Norton Tejlor iz 'Gardijana' otkrio nešto slično u ovoj zemlji (Velika Britanija)", Džon Pildžer nas je suočio i sa sumornim posledicama: "Danas ništa od ovoga nije potrebno. Sumnjam da je iko platio 'Vašington postu' i mnogim drugim medijima da optuže Edvarda Snoudena za pomaganje terorizma. Sumnjam da neko plaća onima koji rutinski blate Džulijana Asanža - mada drugih nagrada može biti u izobilju."

Uloga Džulijana Asanža u razobličenju novog svetskog dezinformativnog poretka je i nezaobilazna i kontradiktorna - s jedne strane je "srušio fasadu korumpirane političke elite koju su novinari držali u visinama", a s druge strane - pošto je u početku sve to išlo preko velikih svetskih novina ("Njujork tajms", "Vašington post", "Gardijan", "Špigl" i "El pais"), njima je doneo i velike zarade i neku vrstu poniženja. Bio je "ne samo meta, već i zlatna guska. Potpisani su unosni ugovori o knjigama i holivudskim filmovima, a mnoge medijske karijere su podignute na leđima 'Vikiliksa' i njegovog osnivača. Ljudi su zaradili veliki novac, dok se 'Vikiliks' borio da preživi."

U TOJ šizofrenoj situaciji Pildžer uočava tango smrti novina sa "liberalnog dvora".

Ništa od onoga što je učinio Asanž nije pomenuto u Stokholmu 1. decembra 2014. kada je uredniku "Gardijana" Alanu Rasbridžeru i Edvardu Snoudenu dodeljena Right Livelihood Award, nagrada poznatija pod alternativnim imenom kao Nobelova nagrada za mir, a koja se dodeljuje onima "koji nude praktične i primerne odgovore na najbitnija pitanja sa kojima se suočavamo danas" i to iz oblasti "kao što su zaštita životne sredine, ljudska prava, održivi razvoj, zdravlje, obrazovanje i mir".

Snouden je tad već bio u Moskvi, gde se sklonio uz pomoć Asanža i "Vikiliksa". "Ono što je bilo šokantno u vezi sa ovim događajem je da su Asanž i 'Vikiliks' potpuno prećutani. Kao da nisu postojali. Niko se nije založio za čoveka koji je predvodio digitalno uzbunjivanje i predao 'Gardijanu' jednu od najvećih ekskluzivnih tema u istoriji. Štaviše, Asanž i njegov 'Vikiliks' su efikasno - i sjajno - spasili Edvarda Snoudena u Hongkongu i odvezli ga na sigurno. Ni reč. Ono što je ovu cenzuru izostavljanjem učinilo tako ironičnom, dirljivom i sramotnom bilo je to što je ceremonija održana u švedskom parlamentu - čija je žudljiva tišina o slučaju Asanž dogovorena sa grotesknom pravdom suda u Stokholmu."

"Kada se istina zameni tišinom", rekao je sovjetski disident Jevtušenko, "tišina je laž".

NOVINARI PRENOSE OBMANE

KLjUČNI učinak savremenih medija je da niko ni o čemu nije informisan. "Čak i sad, uprkos milionima koji su izašli na ulice da protestuju, većina javnosti u zapadnim zemljama pojma nema o ogromnim razmerama zločina koje su naše vlade počinile u Iraku.

Još je manje svesno da su 12 godina pre invazije vlade SAD i Britanije pokrenule Holokaust uskraćujući civilnom stanovništvu Iraka sredstva za život." To su reči visokog britanskog zvaničnika odgovornog za sankcije Iraku devedesetih - praktično srednjovekovne opsade koja je prouzrokovala smrt pola miliona dece mlađe od pet godina, izvestio je Unicef. Zvaničnik se zove Karn Ros. U Forin ofisu u Londonu bio je poznat kao "mister Irak". Danas on govori istinu o tome kako vlade obmanjuju i kako novinari rado prenose tu obmanu. "Hranili bismo novinare u službama proverenim činjenicama", rekao je on Pildžeru.

SUTRA: Dolazi novo carstvo zla