FELJTON - POZNATI NOVINARI RADE ZA CIA: Desetak najpoznatijih kolumnista i televizijskih komentatora imali su poseban status

Vodeći američki izdavači i urednici vesti su preuzimali obaveštajne poslove. "Nismo moljakali neke siromašne reportere, zaboga", uzviknuo je Vilijam Kolbi istražiteljima Čerčovog odbora (najopsežnija istraga koju je 1976. predvodio senator Frenk Čerč). "Odemo u uprave. Oni su bili duhoviti." Neki od ključnih ljudi iz medija "među njima i Artur Hejz Salzberger iz 'Njujork tajmsa' - potpisali su sporazume o tajnosti". Ali, odnosi zvaničnika Agencije i rukovodilaca medija "obično su bili prijateljski".

Desetak poznatih kolumnista i televizijskih komentatora imali su odnose sa CIA da su ih u Agenciji nazivali "poznatom imovinom" i "na njih se može računati za obavljanje tajnih zadataka; smatraju se prijemčivim za stanovište Agencije o različitim temama". Trojica najčitanijih kolumnista tog statusa bili su S. L. Salzberger iz "Njujork tajmsa", Džozef Alsop i pokojni Stjuart Alsop, čija se kolumna pojavila u "Njujork herlad tribjunu", "Saterdi ivning postu" i "Njuzviku".

PREMA visokom zvaničniku CIA, "mladi Saj Salzberger je imao neke koristi... Potpisao je sporazum o tajnosti jer smo mu davali poverljive podatke... Bilo je deljenja, davanja i uzimanja. Rekli bismo, "Ej, voleli bi ovo da znaju; ako vam kažemo ovo, da li će vam to pomoći da pristupite tako i tako? Zbog svog pristupa u Evropi imao je otvoreni sezam. Molili bismo ga da samo prijavi: 'Šta je to i kako rekao, kako je izgledao, da li je zdrav?' Bio je veoma nestrpljiv, voleo je da sarađuje."

Jednom prilikom je, prema rečima nekoliko zvaničnika CIA, Salzbergeru dat informativni rad Agencije koji je gotovo doslovno prošao ispod teksta kolumniste u "Tajmsu". Izašao je i rekao: "Razmišljam o nekom delu, možete li mi dati neku pozadinu?", kaže službenik CIA: "Dali smo Saju pozadinu, a Saj ga je dao štamparima i stavio svoje ime." Salzberger negira da se dogodio bilo kakav incident. "Mnogo je gluposti", rekao je. Salzberger tvrdi da ga Agencija nikada nije formalno "zadužila". "Moji odnosi su bili potpuno neformalni - imao sam puno prijatelja", rekao je. "Siguran sam da me smatraju bogatstvom. Otkriju da idete u Sloboviju i kažu: 'Možemo li razgovarati s vama kad se vratite?'... Ili će želeti da znaju da li šef ruritanske vlade boluje od psorijaze. Ali nikada nisam uzeo zadatak od jednog od tih momaka.... Poznavao sam Viznera dobro, i Helmsa, pa čak i Mekona (bivšeg direktora CIA Džona Mekona) s kojim sam igrao golf. Ali morao bi da bude užasno suptilan da bi me iskoristio."

SALZBERGER je pričao da je od njega zatraženo da potpiše sporazum o tajnosti pedesetih. Došao je momak i rekao: "Vi ste odgovoran novinar i trebate da ovo potpišete". Rekao sam da se ne želim uplitati u to i rekao sam im: "Idite kod mog ujaka (Artur Hejz Salzberger, izdavač 'Njujork tajmsa') i ako on kaže da ga potpišem, potpisaću". Njegov ujak je naknadno potpisao takav sporazum, rekao je Salzberger, i on misli da je i on to učinio, iako nije siguran. "Ne znam, dvadeset i nekoliko godina je mnogo vremena". Celo pitanje odnosa CIA-mediji je opisao kao "mehur u kadi".

Braća Alsop su bili još utemeljeniji u CIA. "Apsolutne gluposti", rekao je Džozef Alsop kad su mu rekli da je njegov brat bio agent CIA. "Bio sam bliži Agenciji nego Stiv, iako je Stiv bio vrlo blizak. Usudim se reći da je obavljao neke zadatke - upravo je ispravno postupio kao Amerikanac.... Osnivači (CIA) bili su nam bliski lični prijatelji. Dik Bisel (bivši zamenik direktora CIA) bio je moj najstariji prijatelj, iz detinjstva. Bila je to prijateljska stvar, dragi moj. Nikad nisam dobio ni dolar, nikada nisam potpisao ugovor o tajnosti. Nisam morao... Radio sam stvari za njih kad sam mislio da su to ispravne stvari. Ja to nazivam vršenjem svoje građanske dužnosti."

PORED slikanja s mnogo detalja perjanice slobodnog novinarstva "Njujork tajmsa", Bernštajn, kao bivši uposlenik u "Vašington postu", poštedeo je svoje novine. On kaže da su informacije o "Postu" "krajnje šarene". Glavni urednici "Vašington posta" od 1950. godine kažu da nisu znali za formalne odnose Agencije ni sa stringerima ni sa zaposlenim. "Ako je bilo šta bilo, to je uradio Fil (izdavač Filip Grem) bez našeg znanja", rekao je jedan. Bernštajn uzima kao zadovoljavajuće što Ketrin Grem, udovica Filipa Grema i izdavač "Posta", kaže da "nikada nije bila obaveštena o bilo kakvim vezama CIA ni sa osobljem 'Posta' ili 'Njuzvika'".

Međutim, ipak nije mogao da zaobiđe da su "kad je "Njuzvik" kupila kompanija "Vašington post", službenici Agencije obavestili izdavača Filipa L. Grema da je CIA časopis povremeno koristila u svrhu pokrivanja". Bivši zamenik direktora Agencije je rekao da je "bilo nadaleko poznato da je Fil Grem neko od koga možete dobiti pomoć". "Frank Vizner se 'razračunavao' s njim. Vizner, zamenik direktora CIA od 1950. do neposredno pre samoubistva 1965. godine, bio je glavni koordinator Agencije u 'crnim' operacijama... Fil Grem bio je verovatno Viznerov najbliži prijatelj. Ali Grem, koji je izvršio samoubistvo 1963. godine, očigledno je malo znao o specifičnostima aranžmana sa 'Njuzvikom', rekli su izvori CIA."

BERNŠTAJNOVA bolećivost prema "Vašington postu" ubrzo je ispravljena kad je Debora Dejvis 1979. objavila knjigu "Katarina Velika", kritičku biografiju Ketrin, udovice Filipa Grema. Neizbežno je bilo i da se osvetli odnos Grema i CIA. Dejvis tvrdi da je vlasnik "Vašington posta" bio ključna figura u operaciji Mockingbird, programu CIA za uticaj na američke medije. "Glavni operativac" u tom projektu bio je Kord Majer.

Istraživanje Debore Dejvis je i najveće dostignuće u istoriji slobode štampe "Vašington posta" - "Votergejt" - povezivalo sa CIA: njeno istraživanje je sugerisalo da bi najvažniji izvor poznat kao Duboko grlo mogao biti Ričard Ober. Kasnije je tvrdila da je izvor ove tvrdnje visoki zvaničnik CIA. Kao što je istakla u "Katarini Velikoj": "Nikson se takođe počeo uveliko oslanjati na savete Ričarda Obera, jedan od retkih kojima je verovao." Ričard Ober bio je desna ruka Džejmsa Angletona, šefa kontraobaveštajne službe CIA i dugogodišnje veze sa izraelskim Mosadom. Angletona je u Belu kuću doveo i smestio ga za sopstvenim izraelskim obaveštajnim pultom 1969. Henri Kisindžer. Dejvis je otkrila da je Ober bio zadužen za zajednički CIA-izraelski kontraobaveštajni pult. Sa ovog mesta Ober je mogao (po uputstvu Angletona) da "Postu" pruži insajderske informacije o Votergejtu koje su pomogle da se sruši Niksonova administracija.

KOMPANIJE PUNE AGENATA

KOMPANIJE koje su sarađivale sa CIA bile su "Njujork tajms", Columbia Broadcasting System, Time Inc., Nacionalna radiodifuzna kompanija, Asošijejted pres, "Junajted pres" internešenel, Rojters, Hearst Newspapers, ScrippsHoward, časopis "Njuzvik", Mutual Broadcasting System, "Majami herald" i stari SaturdayEvening Post i New York Herald Tribune. Zvaničnici CIA su tvrdili da su im "daleko najvrednije od ovih kompanija "Njujork tajms", CBS i Time Inc . Visoki zvaničnik CIA "kaže da je 'Njujork tajms' pružio pokriće za desetak CIA operativaca između 1950. i 1966; on ne zna ko su, niti ko je u upravi novina to sredio".

SUTRA: CIA STVARA LAŽNE VESTI