FELJTON - BEZOBZIRNE LAŽI O SRBIMA: Što je izmišljotina bila veća to je bila cenjenija

Radilo se navodno o broju od 20.000 do 60.000 žena." Šestočlana komisija EU je došla u Hrvatsku i Bosnu. Njihov uvid je morao da se dokumentuje. Nemački ARD šalje reporterku "da donese nekoliko potresnih snimaka silovanih žena i njihovih beba. Reporterki je dozvoljeno da poseti izbeglički kamp Resnik u blizini Zagreba u kome se tada nalazilo oko 9.000 proteranih muslimana. Žene su o silovanjima govorile veoma otvoreno i detaljno. Međutim, nisu umele da odgovore na pitanje gde i kada su se silovanja dogodila, i da li su poznavale počinioce. Naime, one nisu bile silovane već su samo prepričavale ono što su čule od drugih žena. Uzaludni su bili i svi pokušaji da se pronađe jedna jedina žena koja je bila svedok silovanja. Odjednom kao da su nestale i sve te mnoge bebe koje su se navodno rodile. Ekipa ARD je u nekoj beloj kući snimila neku decu - ali su ona imala preko četiri godine, a rat nije toliko dugo trajao."

Televizijski novinar Martin Letmajer je pisao u nedeljniku Weltwoche o ovoj temi: "Tada sam razgovarao sa mnogim urednicima stranih televizija [...] i obaveštavao ih o rezultatima mojih istraživanja. Nekima sam prikazivao i materijal koji sam snimio. Niko nije dovodio u pitanje moje zaključke. Ali tada se niko nije usuđivao da ide protiv struje javnog mnjenja. Ako bi neko posumnjao u postojanje logora za silovanje postojala je opasnost da odmah bude proglašen za prijatelja Srba i čoveka koji želi da umanji strahotu silovanja".

KAKO se rat protiv Srba produžavao bile su dozvoljene sve bezobzirnije laži. Što je izmišljotina bila veća to je ona bila cenjenija. Jer, kad jednom dezinformacija pređe prag realnosti ona se razliva kao poplava. "Mediji konstruišu realnost: oni stvaraju sliku stvarnosti, pa time i stavove, ubeđenja i načine ponašanja... Mediji deluju tek kroz kumulaciju informacija iz različitih izvora. Nijedne novine i nijedan program ne stoje sami za sebe."

Naravno, tehnike stalno napreduju, i "moderna propaganda je masovna i umesto da se usmerava na svest, razum i rasudnu moć pojedinca, ona cilja na podsvesne ili nesvesne emocije i predrasude (narodnih) masa, radi sa formulama koje se urezuju u svest i emocije, sa pojednostavljenim krilaticama i parolama koje se ponavljaju, pokušava da manipuliše, a ne da objektivno argumentuje ili informiše".

Tako je u nastavku radova kad je pokrenut rat na Kosovu i Metohiji "mašti dato na volju". Georg Gejer u svojoj studiji navodi dva izuzetna primera. Prvo, o srpskom banditizmu kao prirodnom stanju srpskog naroda: internet postaje ključno sredstvo "sinhronizovanog dezinformisanja". Zbog toga su "monasi manastira Kozma i Damjan u Zočištu napravili internet stranicu da bi preneli istinite informacije. U izdanju od 23. jula 1998. godine 'Vašington post' je izvestio da je UČK zarobila osam naoružanih srpskih monaha.

NEKOLIKO dana kasnije u redakciju je elektronskom poštom stiglo pismo iz manastira i u njemu je opisano šta se dogodilo: manastir su napali Albanci naoružani minobacačima i mašinkama. Monasi su se sklonili u crkvu i molili se. Naoružani Albanci su pretražili manastir, a onda su monahe skupili u jednu prostoriju i pred njih stavili oružje. Tako su ih fotografisali i filmski snimili. Te slike su potom poslali američkim medijima".

Takav "banditski narod" onda kolje i ubija iz čiste dosade. Valjda, da zapadni mediji ne bi nijedan dan bili bez izuzetnih priča. Čuvena priča sa Kosova: "Naročito jak utisak su ostavljale priče u kojima su međunarodne humanitarne organizacije na svetlo dana izvodile različite svedoke. Tako su 'Lekari bez granica' za 'Le Mond' intervjuisali starog Osmana. On je imao da ispriča jezivu priču: Srbi Albancima odrubljuju glave. Seku im uši i vade oči. Albanci moraju da gledaju kako im siluju žene. Ali nije se postavilo pitanje, i nije bilo izveštaja o tome kako je Osman postao svedok tih događaja i kako je ostao živ. Nije bilo drugih preživelih koji bi mogli da nekim detaljima potvrde ono što je govorio Osman." Kad se napravi dezinformacija ona prolazi kroz "rezonantnu kutiju" gde se pojačava i širi - uz učešće mnogih što svesnih što usputnih učesnika. Amerikanci vole da govore kako se agenti regrutuju iz četiri razloga - skraćenica

MISE ("miševi") - Money, Ideology, Sex i Ego (novac, ideologija, seks i samoljublje). To su i osnovi za širenje dezinformacija. Mali broj ljudi je otporno na reklamu - oko 7% na pisanu i usmenu, slika to dalje smanjuje.

O PROTIVNIKU se oduvek govorilo loše, ali kad je reč "ušla u sistematičniju upotrebu" onda se potencijalni neprijatelj može ocrniti mnogo više i "uvek sa osloncem na potporu dezinformacije - na iskrivljene činjenice, falsifikovane vesti, lažne izjave, doterane fotografije, manipulacije činjenicama" (Volkov). Cilj je da se uvek stvori tabor dobrih i tabor loših, "javno mnjenje je, u stvari, jedno veliko dete i postupa skoro na istovetan način uz pomoć suflera: dezinformatora".

Ko je, dakle, mogao biti, naručilac satanizacije Srba koju je oposlio ujednom segmentu Ruder Finn. Vlade skromnih mogućnosti u svakom pogledu - u Zagrebu i Sarajevu, te prištinski pripravnici za takve uloge - to nisu mogle. Kako bi neko od njih iz svojih provincijalnih pozicija nagovorio jevrejske organizacije da zakupljuju prostor u "Njujork tajmsu" ili da idu i protestvuju ispred zgrade Ujedinjenih nacija? Po kom osnovu? "Gađali smo u pravu metu, targeting jewish audience ", vergla Harf. Tabloid sa tiražem od oko 400.000 primeraka u državi od 350 miliona objavi gotovo banalnu priču o nekim ljudima koji u nekoj dalekoj zemlji ("većina Amerikanci se pitala u kojoj afričkoj zemlji se nalazi Bosna", tvrdi sam Harf) stoje iza slabe žičane ograde i - "emotivni naboj bio je toliko snažan da se više niko nije usuđivao da se usprotivi da ne bi bio optužen za revizionizam".

UNAPRED PROGLAŠEN KRIVAC

SEDRIK Tornberi, visoki zvaničnik UN koji je istraživao zločine u Bosni, napisao je u Foreign Policy 1996. godine da je "početkom 1993. postignut konsenzus - posebno u Sjedinjenim Državama, ali i u nekim zapadno - evropskim zemljama i u delovima međunarodnih liberalnih medija - da su Srbi jedini negativci ... Ovaj stav nije odgovarao percepciji niza UN osoblja koje je u kontaktu sa svakodnevnim događajima .. (i jedna ljubazna duša u sedištu UN) upozorila me je da se sklonim". Istu poentu izneo je i kanadski general Luis Mekenzi... Isto su rekli bivši zamenik komandanta NATO-a Čarls Bojd, bivši komandant UNPROFOR Satiš Nambijar, zvaničnici UN Filip Korvin i Karlos Martins Branko i bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta Džordž Keni. Ali, svako ko se odvojio od zadate linije bio je ignorisan ili marginalizovan. Kada se Džordž Keni predomislio i iz antisrpskog intervencioniste prešao u kritičara, glavni mediji su ga brzo napustili".

SUTRA: FAŠIZAM NIJE SLUČAJNI ULjEZ