FELJTON - SLOBODA POSTAJE MONOPOL MRTVIH: Ništa nije opasnije od iskrenog neznanja i savesne gluposti

A to može da ostvari sa bilo kim za samo jednu godinu, čak i za šest meseci. Zato nije samo duhovita Tvenova dosetka da je "novinar onaj koji razlikuje istinito od lažnog... ali koji objavljuje neistinu". Pola veka kasnije Džordž Orvel će reći isto: "Ako sloboda uopšte išta znači, znači pravo da ljudima kažete ono što ne žele da čuju."

Sloboda govora je na kraju krajeva, po Tvenu, "monopol mrtvih". Evo kako je on to opisao: "Ponekad, moja osećanja su tako jaka da moram da uzmem pero i da ih izlijem na papir da bih sprečio da se njihova vatra ne potroši u meni; ali sve to mastilo i napor su uzaludni, zato što ne mogu da objavim ono što pišem. Ali kada završim jedan članak tog tipa, zadovoljan sam. Mojoj izmučenoj duši čini dobro čitati ga i razmatrati probleme koje bi mogao da stvori meni i mojoj porodici. Ostaviću ga dalekim potomcima i objaviću ga iz groba. Tamo postoji sloboda govora i ona ne može nauditi mojoj porodici."

NARAVNO, krivica nije isključivo, čak ni pre svega na novinarima, jer oni rade s političarima koji ključno određuju atmosferu u javnosti, a senatori su "nesposobni da shvate razliku između zločina, zakona i ljudskog dostojanstva, pošto su moralno slepi". U takvom društvu i sa novinarima postavljenim u tim ulogama "ne postoji ništa što dobra novinarska obrada ne može da uradi. Ništa nije ispod ili iznad njenog dometa".

Kako god to čitate, jasno je kolika je obaveza medija prema istini: u boljem slučaju da prećuti nepoželjne vesti, a u normalnom da "pretvori loše principe u dobre, i dobre u loše; da uništi svako načelo i kasnije da ga ponovo stvori", kako je to pisao Tven početkom XX veka, tj. da se početkom XXI veka normalnim doživljava - dezinformisanje.
Život u doba postistine (post-truth) - Oksfordov rečnik je ovaj neologizam 2016. godine proglasio za reč godine - sve je pojednostavio. Dakle, niko više nije ni moralno obavezan, ako se to ne poklapa s njegovim interesom, da se drži istine, tj. tačne informacije. Korona-demokratija je sve ispražnjene principe liberalne demokratije dovela do "poslednjeg stadijuma". Više ne veruju ni oni koji pišu ili govore, ni oni koji slušaju, ostaje samo represija prema onima koji ne mogu da se brane.

IDEJA je da se društvo pretvori u mrtvo more, gde se svi talasi i proizvode i kontrolišu. Dok "udara more (dezinformacija) o bregove" i "sveci blago dele" valja imati na umu ono što je govorio Martin Luter King: "Ništa na svetu nije opasnije od iskrenog neznanja i savesne gluposti." To je za moćnike upotrebljivije stanje od ropskog, što je cinični Gilbert Česterton stavio u dve rečenice: "Nije lud onaj koji je izgubio razum.

Lud je čovek koji je izgubio sve osim svog razuma."

Kad se sad vratimo u našu realnost naletećemo na sociologa Edvarda Kartina (Edward Curtin), pisac knjige raskošnog naslova Seeking Truth in a Country of Lies (2020) koji medije vidi kao falangu vlasti, a posao korporativnih novinara, bez obzira na to koliko su svesni toga ili ne, da neupitno "brane vladajuće elite... Oni će ih kritikovati kroz političke podele i u zavisnosti od političke sklonosti... Ali oni nikada neće napasti osnove oligarhijskog ratnog sistema, jer su oni deo njega. Njihovi poslovi zavise od toga.

Tako će Si-En-En i 'Njujork tajms' opsesivno napadati Trampa, dok će Foks njuz to isto učiniti Obami ili Bajdenu. Ovo je igra."

A TI MEDIJI su "u osnovi politički propagandisti... i napustili su svako pretvaranje da su bilo šta drugo. Oni razgovaraju sa svojom publikom u samozatvorenim vakuumima. Oni promovišu podelu koja se proteže sredinom SAD, podelu koju su pomogli da se stvori.

"... Korporativni mediji imaju istu sveobuhvatnu političku funkciju: da dele i osvajaju stanovništvo; da postave tzv. leve protiv desnih; srednju Ameriku naspram Istočne i Zapadne obale; bele protiv crnih; radničku klasu protiv srednje klase; muškarce protiv žena; muževe protiv žena, itd. Da bi se ljudi, koji bi u stvarnosti trebalo da budu saveznici, međusobno borili. To je klasična strategija zavadi pa vladaj, koju sprovode glavni mediji u skladu sa svojim nesuđenim mandatom. I sve je to usidreno u lažnoj premisi mita o levici i desnici, a sa razumnim centrom negde između. Takav centar nikada nije postojao. Iako su levo i desno nekad mogle biti korisne kategorije, oni su već odavno nadživeli svoju korisnost. Oni sada služe samo za stvaranje pseudorasprava."

Iz pseudostvarnosti do dezinformativnog poretka je samo korak. I on je napravljen. Sad već može sedam milijardi ljudskih mozgova da se uvede u korona-javnost, a da ne može da se postavi nijedno logično pitanje. Čak iako se postavi, neće daleko odleteti. Odnekud će, kao ptica grabljivica, doleteti "fakt čeker" i ubiti ga da bi sve posmatrače ostavio bez nade. Kako da preživi Istina u dobu Laži? Pitanje ima smisla, jer ovi dvonošci koji to gledaju su Ljudi samo dok u njima živi pobunjenik.

NE MOGU mediji danas da traže izbacivanje dezinformacija iz globalnog mnjenja. Njihova priroda i uloga koju igraju u svojim društvima im to ne bi dozvolile, čak i ako je namera iskrena. Ali nije iskrena. I ne može biti. Pogledajmo, na primer, tužni slučaj "velikog Bi-Bi-Sija".

U tajnom programu Forin ofisa usmerenom na "promenu stava prema Rusiji" i "slabljenje uticaja ruske države", pored obaveštajnih službi, partneri su Rojters i Bi-Bi-Si.

Ministarstvo spoljnih poslova finansiralo je Rojters i Bi-Bi-Si u nizu tajnih programa usmerenih na svrgavanje režima u Rusiji i podrivanje ruskog uticaja u Istočnoj Evropi i Srednjoj Aziji, pokazuju dokumenti. Zadužbina Tomson Rojters i Medijska akcija Bi-Bi-Sija učestvuju u tajnom medijskom ratu. Deluju preko polutajnog odeljenja engleskog ministarstva pod nazivom Razvoj medija i suprotstavljanje dezinformacijama (SBMB)!?

"Bi-Bi-Si i Rojters se predstavljaju kao nedodirljivi, nepristrasni i merodavni izvori vesti iz sveta", kaže Kris Vilijamson, nekadašnji član parlamenta, "ali su ovim dokumentima i jedni i drugi kompromitovani u velikoj meri. Ovakvi dvostruki aršini dodatno narušavaju ugled političara establišmenta i nazovinovinara medijskih korporacija."

BASNA O ŽABI I ŠKORPIJI

KAD u ovom dobu 2019. godine Bi-Bi-Si pokrene inicijativu za sprečavanje širenja dezinformacija kolokvijalno nazvanih "lažne vesti" (post-truth), a pridruže se Fajnenšel tajms, Volstrit džornal, agencije Rojters i AFP, Si-Bi-Es, Radio Kanada, list Hindu, to liči na onu basnu o žabi i škorpiji. Kad škorpija zamoli žabu da je prenese preko potoka, a ona joj kaže da ne može jer bi je "crna udovica" ubila. Pa, kako mogu?

Nastradala bih i ja! Kad posle te logične primedbe žaba pristane, i sa ubilačkim tovarom dođe na pola potoka, škorpija prizna: Šta da radim, moja priroda je jača od koristi za mene i tvoje naivne dobre volje.

SUTRA: Moderni Minhauzeni u medijima