FELJTON - KAKO JE KNEZ STICAO BOGATSTVO? Milošu su prihode donosili i posedi iz Srbije i Vlaške

Broj haračkih lica uvećao se od 1816, kada ih je bilo 43.527, na 204.454, u 1834. godini. Sve dok tributarna obaveza prema Porti nije presečena na 2.300.000 groša čaršijskih, nije lako utvrditi za koliko poreskih lica je Porta do tada tražila od kneza da joj isplati harač i ostale obaveze. Usled prirodnog povećanja broja stanovnika i doseljavanja, broj poreskih obveznika je rastao, knez od svih ubirao poreze, pa je na toj razlici sticao ne malu dobit.

Porta je fermanima i defterima slatim beogradskim vezirima regulisala ubiranje dacija. Ona je insistirala na svojoj moneti i statistici kojom je raspolagala, a koja joj nije išla u prilog. Veziri su, dobivši deftere, pregovarali s knezom oko sabiranja svih poreskih obaveza. On je uspešno primenjivao načelo da Portu i vezire isplaćuje prema propisima sultanovih fiskalnih akata i dogovora s beogradskim vezirom u zvaničnoj turskoj moneti, koja nije bila u skladu s realnim kursom. Obe ove mere (popis i moneta) donosile su knezu i Srbiji koristi, a sultanu i Turskoj gubitke. Knez je, pre svega, kada je mogao i gde je mogao, otkidao od spahija, vezira i sultana. Porez je sakupljao u dobrim poreskim groševima, a obaveze isplaćivao u zvaničnim i devalvirajućim čaršijskim groševima. Na toj razlici sticao je ogromno bogatstvo koje se slivalo u zajedničku, državnu i njegovu blagajnu, a da pritom nije povećavao poresku stopu srpskim seljacima. Sve transakcije s Turcima i Turskom knez je, takođe, obavljao u čaršijskim groševima, a sve ostale transakcije u poreskim groševima.

DOBIT knezu Milošu donosili su i zakupi. Kneževa ispravna odluka bila je da od beogradskog vezira, odmah po sklapanju primirja, zakupi sve sultanove prihode: harač, čibuk, mukade (hasove), skele, kasapnice, kantar, tahmiz, bairat, Porečku reku i carine, sem beogradske, za 333.500 groša (1826). Osim što je oslobodio srpskog seljaka kontakata s turskim poreznicima, sakupljačima sultanovih prihoda, on je od ovih zakupa ostvarivao veliku novčanu dobit. Obrenović je inkasirao 828.333 groša od harača (1816-1833), od čibuka (1826-1833) 491.484 groša, od mukadskih prihoda bez glavnice (1826-1835) 885.411 groša, od skela (1826-1835) 961.363 groša. Navodimo nekoliko primera sakupljenog novca i novca predatog sultanu, kao i razliku koja je ostajala knezu i Srbiji. Godine 1826. knez je sabrao 462.340, a isplatio zakup sa 11.704 groša; godine 1833. sabrao je novca 839.222, a predao zakupninu od 10.889 groša. Od 1826. do 1835. godine svi sultanovi zakupi dali su prihod 8.217.732 groša, beogradskom veziru knez je isplatio 2.908.550, plus 488.881 groš za peškeše i razne troške. Ukupna dobit bila je 4.820.281 groš. Raspon ostvarenog prihoda, odnosno razlika od prikupljenog i predatog novca, za pojedine godine, kretala se od četiri do osam puta u kneževu korist! U čibuku je ta razlika bila veća, primera radi, 1833. godine ubacio je u kasu 63.534, a izdao padišahu 2.489 groša, čak dvadeset šest puta manje!

BUDUĆI da nemamo statističke podatke o ostalim prihodima, nije moguće obračunati ukupne prihode od carskih zakupa, ali može se tvrditi da su bili ogromni. Statistički podaci pokazuju da je knez ostvario veći prihod od države 1831, 1833. i 1838. godine.

Knezu Milošu su prihode donosili i posedi iz Srbije i Vlaške; arenda se isplaćivala dva puta godišnje - o Đurđevu i Mitrovu dnu. Posedi u Srbiji su bili znatno manji od vlaških i teško je pratiti iz godine u godinu koliki su im bili prihodi. Ipak, sačuvani su neki podaci koji daju približnu predstavu o njima. U jednoj statističkoj belešci našli smo da je od 1826. do 1834. godine knežev prihod od trgovine iznosio 3.430.977 groša.

Ako uzmemo podatak iz 1843. godine kao osrednju vrednost godišnjih prihoda - 19.367 dukata, dobijamo da je knez Miloš za tri decenije ostavrio prihod od oko 581.010 dukata carskih! Čak i da je manji, a sigurni smo da je bio znatno veći, ova pretpostavka govori da su vlaške mošije davale dobar prihod.

NISU bila mala ni davanja knezu iz državne blagajne za izdržavanje njega i njegovih dvorova. Od 1815, kada je za mitrovsko polugođe knezu dato 25.000 groša, pa do 1833. godine, bila su mu isplaćena - 3.925.502 groša. Knez je dobijao na ime civil-liste od 1835. godine po 1.200.000 groša do pada s vlasti, s tim što je 1838. dobio 1.160.222, a 1839. polovinu apanaže, do abdikacije (83.333) - ukupno 4.843.555 groša. Dakle, iz državne blagajne knez je prihodovao 8.769.057 groša. Iz ovoga se da lako zapaziti da je kneževa civil-lista zaista bila ogromna u poređenju s ranije dobijanim sredstvima za izdržavanje. Prema jednoj drugoj statistici, kneževa privatna dobra od 1835. do 1839. davala su znatno manji prihod od apanaže, svega 1.849.972 groša. Kneževa civil-lista donosila mu je znatno veće prihode od dobara u Srbiji, pa je neosnovano kneževo jadikovanje pred kneginjom Ljubicom da "pod platom činovno živimo" i da, zbog toga, mora da štedi!

Kada uzmemo u obzir samo tridesete godine kneževe vladavine, bez prihoda iz Vlaške, i prihoda koji su prethodili ovom vremenu, a u čiju tačnost nismo sigurni, kneževi dohoci, izraženi u procentima, bili su: od države (civil-lista i ostalo) - 37,3 odsto, od trgovine i s poseda u Srbiji - 31,4 odsto, a svi ostali prihodi 31,3 odsto.

Nemoguće je izračunati kakvi su i koliki bili kneževi prihodi od kuluka, kako pri izradi kneževih konaka i ostalih građevina, tako i pri obradi poseda.

IMAO VIŠE DUKATA OD SRBIJE

PRIHOD koji je ostvario od 1816. do 1839. godine od zakupa harača, čibuka, mukada, skela, Porečke reke, sa svojih poseda, trgovine, i za izdržavanje vladara i njegovog dvora, iznosio je 25.015.305 groša. Kad se od ovog prihoda odbije rashod od 11.808.503, dobija se čist prihod od 13.206.802 groša, odnosno, u zlatnoj moneti 550.283 dukata carska. U ovu sumu ušli su i izdaci za kupovinu kneževog nepokretnog imanja. To je stanje kneževe blagajne, ali ono nije pouzdano tačno, pošto je moguće da neki prihodi nisu uračunati jer nisu sačuvani ili se o njima nije vodila uredna evidencija, pa su oni, nesumnjivo, bili veći. Kad je reč o državnoj blagajni ostala su, računajući sve prihode i rashode od Drugog ustanka, 13.198.284 groša, što je u zlatnoj moneti iznosilo 549.928 dukata carskih. Knez Miloš je, napuštajući Srbiju, prema zvaničnim podacima, imao više u svom džepu 355 dukata nego država Srbija. Mereno novcem, čak i bez prihoda koji nisu ušli u ove sume, knez Miloš Obrenović bio je bogatiji od države Srbije! Taj novac on je ranije preneo u bečke banke, ili u godini izgnanstva odneo sa sobom. Siprijanu Roberu kazivali su ustavobraniteljski prvaci da je knez Miloš Obrenović imao u bečkim bankama milion i šesto hiljada dukata. Da li je to sav njegov novac, ili samo deo, nemoguće je utvrditi.

SUTRA: USTAVNA BUNA MILETE RADOJKOVIĆA