FELJTON - ŽIVOT NA KNEŽEVIM DVOROVIMA: Služba Miloša Obrenovića bila je uređena po ugledu na divane turskih vezira

Aleksa Simić je ostavio opis Obrenovićevih konaka i zgrada iz ranih godina. On piše da je mutvak bio prostran i da je za sve koji su živeli i radili u kneževom kompleksu bilo dovoljno hrane i pića. Ručavalo se i večeravalo na niskoj sofri, koja je za obroke unošena i iznošena, po potrebi. Okolo nje su sedeli i domaćini i gosti, prekrštenih nogu, jer nije bilo stolica. Sudovi su bili zemljani, kašike drvene.

Na dvorovima kneževim bilo je pedesetak služitelja, čiji položaj nije bio nimalo zavidan, i zavisio je od kneževe i kneginjine ćudi. Poslušnost svake vrste podrazumevala se, u protivnom sledile su batine i razne druge kazne, uz slabu nadoknadu.

KNEŽEVA dvorska služba u svim mestima bila je uređena po ugledu na divane osmanskih vezira, te su i nazivi bili osmanski, za skoro sve vreme kneževe vladavine: konakćehaja, aščija, čibukdžija, kafedžija, berberin, gavaz, seiz, pandur, podrumdžija, ambaradžija, astaldžija i, posebno, ćurčibaša, kaspbaša, tutundžibaša, mekterbaša, tatar aga... Troškovi za održavanje konaka kneza Miloša u Kragujevcu stalno su rasli: 1821. godine - 66.512,9, a 1825 - 179.570,21 groš. Kneginju je u požarevačkom dvoru opsluživalo devet žena, a broj ostalog osoblja se stalno povećavao - 1831: 23 osobe. Rashodi u dvoru nisu bili mali, sa 13.802 groša u 1825, porasli su na 62.510 u 1835. godini. Da bismo imali predstavu kako je živela kneginja u Požarevcu, navodimo zanimanja 67 poslužitelja: čobana, govedara, svinjara, kobilara, kokošara, pudara, vinogradara, baštovana, česmadžija, kočijaša, seiza, ćirica, čuvara imanja (konjanika i pešaka), ekmedžija, taindžija (za seno, zob, hleb, smok), aščija, podrumara, kafedžija i stanarica na Moravi. Godišnja plata svih poslužitelja iznosila je 22.456 groša (1828).

U KRAGUJEVCU, Beogradu i Požarevcu knez je imao svoj konak, a kneginja svoj. Ni tada, osim u prostorijama za spavanje i još nekim intimnijim mestima (klozet u Kragujevačkom konaku, kada za kupanje u Beogradskom dvoru - 1829, bogomolja u Topčiderskom konaku), podele nije bilo, posebno u kuhinji, odžakliji, divanhani i na tremu. I u kneginjin haremluk imale su pristup Kragujevčanke, Beograđanke i Požarevljanke, kada se za tim ukazivala potreba. Ostali konaci, posebno za državne činovnike, davali su dvorskim kompleksima širu društvenu ulogu. U konaku u Topčideru kneginja Ljubica provela je najmanje vremena. Krajem prve i tokom druge vladavine knez Miloš je isključivo u njemu boravio, sa svim pratećim službama, dvorskim i kneževim, moglo bi se reći i državnim. Nesumnjivo da je Topčider pružao najbolje uslove za intimnije trenutke kneževe, budući da u njegovoj blizini nije bilo kuća i stanovnika, a posedovao je ogroman parkovski prostor i crkvu u blizini. Dvor u Beogradu bio je pod budnim okom vezira i beogradskih Turaka, u Kragujevcu i Požarevcu pod nadzorom preostalih Turaka, kojih je bivalo sve manje, i srpskog građanstva, koje se uvećavalo. U njima, pa čak i u Topčideru, nepisani i tek uobličavani dvorski ceremonijal, još uvek primitivan, odvijao se pod budnim okom sugrađana. Evropeizacija dvorskog života tekla je sporo, tek se ukorenjivala. U Topčideru je skela na Savi remetila mir vladaru, dok mu je Košutnjak, spojen s posedom topčiderskim, služio kao lovište. U punom značenju pojma, privatnost je prikrivala samo noć.

DVOR namešten po turskim običajima, pre svega nameštaj, minderluci, šiljteta, ćilimi, sedžade, sofra..., postepeno je gubio tradicionalan unutrašnji izgled uvođenjem evropskih, pre svega austrijskih kućevnih predmeta: gvozdeni krevet, posuđe, garderoba, čak i klavir gospođe Davidović, prenet iz Beograda u Požarevac, i još jedan koji je Jevrem kupio kćeri Anki u Šapcu.

Iako su dvorovi izdržavani sredstvima iz državne blagajne, knez je retko trošio novac na luksuz, ako se ova reč za tako nešto može uopšte upotrebiti. Katkad je znao da angažuje, pored svojih komisionara i bazrđanbaša i pojedine ugledne ličnosti, kao Vuka Karadžića i Dimitrija Davidovića, koji su nabavljali za knežev dvor u Beču razne kućevne i lične dragocenosti: dva sajtlika od srebra (s futrolama) i čašu od srebra, s ugraviranim grbom Srbije i monogramom "MO", na primer. Dvorski predmeti su se izrađivali po nacrtima Gašparovića, pa su mnoge dragocenosti nastale na taj način.

Nabavka namirnica za dvorove; duvan, konji, kafa, razne vrste štofova (širit zlatni), so, bermet, ponajviše su donošeni iz Austrije. Vino, osim svog, dolazilo je iz Smedereva, katkad i od paše prizrenskog, riba i ajvar iz Poreča. Ribu koju bi poručio, a ne bi mu se dopala, vraćao je kao kakav škrtica. Knez je držao svotu novca kod bazrđanbaše i još nekih trgovaca za nabavku ovih i sličnih potreba, posebno za raznovrsnu garderobu.

POŠTO nije uvek boravio sa svojom porodicom, Miloš ju je iz mesta svog boravka snabdevao materijalom za odevanje, hranom i ostalim potrepštinama. I mnoge starešine su slale razne stvari i poslugu da se nađu Ljubici, posebno u vreme porođaja, ali i u drugim prilikama.

Poseban događaj za mesta u kojima je boravio knez, kao i za dvorove, bio je knežev dolazak ili odlazak. S obzirom na to da nije bilo ceremonijalnog protokola, oni su bili raznovrsni i nepredvidivi, a zavisni od vladareve trenutne ćudi. On je naređivao tokom svojih brojnih putovanja kako da bude dočekan, smešten i ugošćen. Prilikom dolaska građani su bili, najčešće, uparađeni u dve kolone, od ulaza u grad do njegovog dvora, gde su ga dočekivali najbliži, od kneginje, sinova, braće do državnih činovnika. Kada je bio umoran, odlazio je u svoje odaje, a kada je bio odmorniji, navraćao je i do dvorske crkve.

Sve važnije političke planove i događaje razmatrao je sa svojim najbližim saradnicima na dvoru, u odžakliji ili na tremu. Tu je primao zvanice i nenajavljene goste. S trema je posmatrao šta se sve zbiva u dvorištu dvorskog kompleksa.

KNEGINjA ČUVAR REDA

ČITAV život na dvoru odvijao se u skladu s kneževim svakodnevnim potrebama i navikama, i sve je uglavnom bilo patrijarhalno. U kneževim konacima slavili su se svi verski i porodični praznici, kao i mnogi drugi događaji: slava, rođendani, udaje kćeri, dočeci uglednih ličnosti... U njima su kneževi bliski saradnici i prijatelji, poput Vuka, Davidovića, Paštrmca, pored napornog rada, provodili vesele dane, ali samo kada je Obrenović bio odsutan. Naravno, dvor je bio i mesto gde su se smišljale i vodile brojne intrige, bezopasne ukoliko u njima nije učestvovao vladar, a opasne po ugled i život pojedinaca, ukoliko su se zbivale u njegovom prisustvu i njegovim zlim namerama (npr. Vuk, A. Stojković). Kada kneza nije bilo u dvoru, kneginja je bila čuvarka reda, poretka i običaja.

SUTRA: KAKO JE KNEZ STICAO NOVAC