FELJTON - GOSPODARI NEZNANI PO POREKLU: Karađorđu je bilo teže s Turcima, a Milošu sa Srbima

Др Радош Љушић 01. 02. 2022. u 18:00

NEKA mi Bog ne da da budem prvi među Srbima - davnašnja je izreka, vaskrsla u vreme Prvog srpskog ustanka, a odnosila se na vožda Karađorđa.

Stara crkva u Kragujevcu na kojoj se nalazi ktitorska ploča kneza Miloša, Foto Vikipedija

Srbi u Beogradskom pašaluku (zvanično Smederevski sandžak), bez vladara svoje krvi, bez plemstva i bez knezova koje su u najvećem broju posekle dahije, živeli su u blago iznijansiranom društvu, bez staleških podela, skoro svi izjednačeni u pravima i imovini. Karađorđe Petrović, od kada je postao vožd Prvog srpskog ustanka, izborio se da bude prvi među srpskim slobodnim seljacima. I nije mu bilo lako, ni s Turcima ni sa Srbima. Druga ličnost koja je ponela ovaj teret bio je Miloš Teodorović Obrenović, od vremena kada je postao vožd Drugog srpskog ustanka i, potom, knez Srbije. Ni njemu nije bilo lako, ni s Turcima, ni sa Srbima. Vožd Karađorđe i knez Miloš dve su najvažnije ličnosti Srpske revolucije (1804-1835), pri čemu je prvi period Revolucije obeležio vožd, drugi knez. Nije bilo isto boriti se protiv Turaka i suzbijati anarhiju sopstvenog naroda; predvoditeljima nije bilo lako ni prvo, ni drugo. Karađorđu je, nesumnjivo, bilo teže s Turcima, a Milošu sa Srbima. I dok je borba protiv osvajača imala svoj smisao, sukobljavanje sa svojim narodom katkad je bilo nužno, a katkad je gubilo smisao.

KO JE mogao i pretpostaviti u drugoj polovini 18. veka da će Đorđe Petrović i Miloš Teodorović, neznani po poreklu, tipični predstavnici seljaka u položaju raje, prilično siromašni i ni po čemu različiti od svojih sunarodnika, postati njihovi predvodnici, voždovi, potonji i knez, i osnivači dveju novovekovnih srpskih dinastija. Oni su dosegli vrhunac koji se mogao ostvariti u to vreme i, što je u ovom slučaju važno, našli su se na nišanu celog naroda i prokletstva koje sa sobom nosi pomenuta izreka s početka ovog poglavlja. Poklekla su, potom, obojica, što sopstvenom krivicom, što krivicom drugih, uverivši povesnike da je bilo teško održati se duže vreme prvi među Srbima. Ovom prokletom pravilu podlegli su skoro svi potonji srpski vladari iz obeju dinastija, a slučaj plemenita vladara 19. veka, kneza Mihaila, reprezentativni je primer opstanka i nestanka u ovoj besmislenoj borbi s nezahvalnim Srbima.

SPORAN I DAN ROĐENjA

NIJE bila sporna samo godina knez Miloševog rođenja, već i dan. Svi koji su pisali o Obrenoviću navodili su Teodorovu subotu, i bili su u pravu, jer svi izvori navode taj dan. Teodorova subota je pokretan praznik i pada u prvu subotu Vaskršnjeg posta. Greška je nastala kada su istoričari, počevši od Milana Đ. Milićevića, pa i mi, Teodorovu subotu (7/18. mart) iz 1780, uvrežene godine kneževa rođenja, preneli na 1783. Teodorova subota padala je 1783. godine 4/15. marta, šest sedmica, odnosno 43 dana, pre Vaskrsa. Rođen je za vladavine sultana Abdulhamida I (1774 -1789), a poživeo je za stolovanja još trojice turskih vladara.

Teško je bilo, ponekad čak i nemoguće, usled nedostataka izvora, pre svega crkvenih knjiga, utvrditi datum i godinu rođenja značajnih ustaničkih ličnosti, čak i njihovih voždova - Karađorđa i Miloša.

RODITELjI "Vtorobračni", Višnja Urošević i Teodor Mihajlović, dobili su prvo dete u drugom braku, na Teodorovu subotu, 4/15. marta 1783. godine. Osim što je sa sobom nosio horoskopsko obeležje ribe i čudan san koji je usnula majka uoči rođenja deteta - da je iz njenog pupka iznikao ogroman bor i načinio hlad za ceo narod, drugih pojedinosti, vrednih pažnje, ne nalazimo u ovom datumu i rođenju.

Vuk Karadžić je uneo zabunu u pogledu rođenja Miloša Teodorovića, budućeg Obrenovića. U kneževoj biografiji napisao je da se rodio "oko godine 1780 u naiji rudničkoj u selu Dobrinji". Vuk nije bio siguran u godinu rođenja, a reč "oko" brzo je zaboravljena i zanemarena, pa se pomenuta godina najčešće navodila, čak i danas, kao godina kada je prvi novovekovni srpski knez ugledao svet. Za 1780. godinu opredelio se i sin, knez Mihailo, prilično samouvereno. Istog mišljenja je bio i Bartolomeo Kunibert. Pod uticajem prethodnika, Milan Đ. Milićević, potonji knežev sekretar, iako je znao da se kao godina kneževog rođenja pominju još 1781, 1782, 1783. i 1784, prihvatio je njihov podatak, uveren da su oni pre njega mogli doći do istine.

KADA su najbolji poznavaoci života kneza Miloša u 19. veku tvrdili da se rodio 1780. godine, istoriografija je, do Mihaila Gavrilovića, prihvatila ponuđeni predlog.

Zanimljivo je da ni Gavrilovića nije naročito zainteresovala godina rođenja kneza Miloša. Trotomno delo o Obrenoviću započeo je sa 1812. godinom da bi, sporadično, uneo po neki podatak iz njegovog ranijeg života. Tako je, opisujući poziv na ustanaku Takovu, naveo da je tada Miloš imao trideset dve godine. U napomeni je istakao da je do tog podatka došao na osnovu kneževa kazivanja, koja je objavio Milićević i zapisa na staroj kragujevačkoj i jagodinskoj crkvi. On nije našao za shodno da napiše da je godina kneževog rođenja 1783, te je zbog toga njegov tačan podatak ostao neprimećen. Knez Miloš je u autobiografiji, koju je kazivao u vreme izgnanstva iz Srbije, naveo da je došao na svet "u selu Dobrinji, okolo leta 1783". Ni Miloš, kao ni Vuk, dve decenije ranije, nisu bili sigurni koje godine se rodio, koristeći se rečima "okolo" i "oko" kao mogućnost da je to moglo biti i ranije i kasnije.

Knez Miloš nije bio siguran u godinu rođenja sredinom 19. veka, kada je kazivao svoju autobiografiju, ali jeste dve decenije ranije kada je trebalo postaviti ktitorsku ploču na crkvi u Kragujevcu i časnu trpezu u crkvi u Jagodini.

BUDUĆI da mu je majka umrla samo godinu dana ranije (1817), mogao je od nje pouzdano saznati kada je ugledao svet. Zato je sa sigurnošću uklesano na ploči, s njegovim odobrenjem: "Vo slavu svjatija jedinosušćnija i nerazdjelnija troici otca, sina i svjatago duha, sozida sja sija svjataja cerkov hrama sošestvija Svjatago duha u varoši Kragujevcu [Arhangela Mihaila u varoši Jagodini, umetnuo R. Lj.] trudami i iždivenijem bogom umudrenago zašćititelja i obranilja [obranitelja] pravoslavija vjeri verhovnago Serbie knjaza gospodara Miloša Obrenoviča iz sela Brusnici rodom [zš!] v 35oe leto ot roždestva, tretoe že svoego knjažestva v Serbii, vladejušću Mahamedu tureckomu sultanu, v ljeto ot rož[destva] Hristova 1818go goda." Preostali deo natpisa na obema identičnim pločama nastao je kasnije i nije u neposrednoj vezi s godinom kneževa rođenja. Knez Miloš je svoju vladavinu računao od sporazuma sa Marašlijom na Belici (septembar) i u Beogradu (novembar), a ne od izbijanja Drugog srpskog ustanka (april). Sa ovakvim shvatanjem izlazi da je 1818. godine ušao u treću godinu vladavine. Te godine je već napunio 35 leta. Natpisi nesporno svedoče da je rođen 1783 (1818 - 35 = 1783). Miloš je tek zašao u 33 godinu na Cveti 1815. Mesto rođenja, Brusnica, uklesano je na pločama greškom kamenoresca.

Na osnovu tri pomenuta izvora: natpisa na staroj kragujevačkoj crkvi, natpisa na časnoj trpezi u jagodinskoj crkvi i autobiografije - može se pouzdano tvrditi da je rođen 1783. godine.

SUTRA: Lekcije iz nacionalne povesnice

Pogledajte više