FELJTON - NIKO NEĆE AUTOMOBIL NA KREDIT: Propisivan je bio čak i model koji građani mogu da nabave

Ni povoljni zajmovi nisu motivisali građane da pohrle u banke, pozajme novac i kupe nešto što ne mogu sebi da priušte. Čak su i osobe u finansijskim institucijama pa i na visokim funkcijama, imale ograničenja. Nevoljno su slušali preporuke da kupe službena vozila koja su propadala na lageru, a nešto što je u današnjem vremenu gotovo nezamislivo zakonski je moralo biti regulisano kako i pod kojim uslovima jedna važna osoba (poput sekretara Saveza komunalnih banaka, koje je u to vreme obavljao poslove Udruženja banaka) može da kupi privatni automobil, koji mu je bio potreban i u poslovne svrhe. I tu nije kraj. Nije mogao da kupi bilo koje putničko vozilo nego je imao ograničenja. Propisan mu je bio čak i model koji može da nabavi.

IPAK, da se vratimo na pokušaj motivacije građana da putem zajmova nabavljaju četvorotočkaše. Januara 1957. godine dnevne novine "Politika" pod oznakom "Saznaje se" pišu o pregovorima u Narodnoj banci Jugoslavije da se otpočne sa odobravanjem potrošačkih kredita za kupovinu putničkih automobila.

- Upućeni ističu da je taj predlog naišao na odobravanje, ali da još nisu ispitani konkretni uslovi kreditiranja, iako se veruje da bi rok otplate ovakvih kredita bio od pet do sedam godina - pisala je "Politika".

Tada naša jedina, kragujevačka fabrika automobila najavila je proizvodnju vozila tipa "600", popularnog "fiću". U ovoj godini, izveštavaju dnevne novine "Politika", očekuje se i uvoz putničkih automobila pod mnogo povoljnijim uslovima, pa će i ta činjenica biti ubedljiv razlog za uvođenje dugoročnih potrošačkih kredita. U tim privrednim i socijalnim uslovima bilo je nemoguće da se kola kupe bez kredita. Časopis "Ekonomska politika" u februaru 1958. godine obaveštava da su održani razgovori između Jugobanke i Saveza komunalnih banaka, preteče Udruženja banaka, radi dogovora o saradnji na sektoru kreditiranja poslova izvoza, odnosno uvoza komitenata komunalnih banaka.

OSIM domaćih vozila na tržištu su bila i uvozna, i to sa tržišta Varšavskog pakta ali ona nisu mnogo privlačila kupce. Njima su se očigledno mnogo više dopadala vozila koja se prave na Zapadu, poput "forda", "opela", "folksvagena"", ali u to vreme nisu bila dostupna na našem tržištu.

O tome svedoči i podatak iz monografije Udruženja banaka Srbije "Zajednička kuća svih banaka" (objavljena 2006. godine, povodom 85. godišnjice UBS) u kojoj se beleži da je jedna od tema kojom se početkom 1958. bavila Jugobanka bila šta da se radi sa 300 automobila marke "moskvič" koji već mesecima leže kod nekoliko uvoznika. Pošto su zbog visoke cene izgledi za prodaju individualnim kupcima minimalni, predložena je revizija cene da bi se automobili prodali i spasli daljeg propadanja. Odlučeno je da se ova vozila iz SSSR-a prodaju i preduzećima i ustanovama.

Međutim, ni firme, ali ni njihovi direktori nisu bili mnogo zainteresovani. U pomenutoj monografiji kaže se da je odluka došla kasno posle donete uredbe o korišćenju putničkih vozila u preduzećima i ustanovama, što je umanjilo interesovanje za nove nabavke. Kako se razrešio ovaj problem ostalo je nepoznato, ali je očigledno da su već tada mnogo poželjniji bili automobili sa drugog, nesocijalističkog, tržišta.

MOŽDA su funkcioneri i želeli da dođu do nove, pa makar i socijalističke limuzine, ali tada su vladala izuzetno stroga pravila i svako pokazivanje prekomernog luksuza ili bogatstva nije bilo poželjno. Čak im je bila i administrativno ograničena sa paragrafima koji su jasno objašnjavali šta i koliko mogu, kada je nabavka kola u pitanju.

Zanimljiv je slučaj iz 1961. godine kada je Upravni odbor Saveza komunalnih banaka zaključio da je neophodno pristupiti organizaciji administrativne i stručne službe u Savezu. Izabrana je i Komisija koja treba da izradi predlog sistematizacije radnih mesta i prijem radnika u službu. Sem toga, Upravni odbor je zaključio da je za radno mesto sekretara Saveza komunalnih banaka neophodna upotreba putničkog automobila za uspešno obavljanje službenih poslova u Beogradu. Na osnovu odredaba člana 13. Uredbe o korišćenju društvenih sredstava za putničke automobile Upravni odbor Saveza je doneo Odluku da se drugu dr Novici Kneževiću, sekretaru Saveza odobri kredit do iznosa koji je potreban za polaganje učešća u gotovom novcu kod banke za dobijanje kredita za kupovinu automobila.

MEĐUTIM, tadašnji sekretar Knežević nije mogao da bira automobil koji mu se sviđa, nego je imao ograničenje i u modelu vozila, ali i njegovoj vrednosti. U zvaničnim odlukama pisalo je da sekretar Saveza može da kupi automobil domaće proizvodnje po svom izboru, ali najviše "zastavu 1300". Kredit se odobrava iz sredstava fondova Saveza komunalnih banaka koji su formirani odlukama godišnjih skupština unošenjem viška prihoda po završnom računu u te fondove. Rok i garancije za vraćanje kredita, kao i iznos naknade za upotrebu automobila, u službene svrhe, odrediće Upravni odbor.

Treba li podsetiti da su od domaćih automobila bila samo dva modela popularni "fića" i pomenuta "zastava", koja je u bivšoj Jugoslaviji dobila nadimak "tristać". U današnjem poslovnom svetu, skoro da je nezamislivo da neki od rukovodilaca nema luksuzan automobil, koji mu plaća institucija i kompanija. Čak je stvar prestiža i pokazatelj snage kvalitet vozila.

ŠTEDNjA RADNIH LjUDI

PARALELNO sa pokušajem da omasove auto-kredite, bankari su imali zadatak da propagiraju i štednju radnika. Prema Odluci Upravnog odbora Saveza komunalnih banaka, organizaciju proslave 40-godišnjice Međunarodnog dana štednje koja će se održati 31.10.1964. godine sprovešće Savez. Obrazovana je Komisija koja treba da pripremi Plan organizacije i izradi predračun troškova. Odštampan je i Priručnik za rad sa štednim ulozima u komunalnim bankama i dostavljen je svim bankama. U toku 1964. godine Savez je imao obavezu da obezbedi u štampi seriju članaka o štednji, izradi kratak film koji propagira štednju radnog čoveka u Jugoslaviji, da postojeće filmove Udruženje banaka emituje preko televizije i kino-aparata, da oštampa jedinstven plakat, brošuru, i prospekat sa informacijama o proslavi i štednji. Ni ovaj plan nije imao uspeha na početku, ali već osamdesetih došlo je do eksplozije, kako dinarske, tako devizne štednje.

SUTRA: SAVEZ PONOVO POSTAJE UDRUŽENjE