FELJTON - DETEKTIVI JURE DUŽNIKE: Svaki kredit povlačio je za sobom veliki rizik

Gotovo neverovatno zvuči, ali pre sto godina srpski bankari trudili su se da saznaju što više informacija o osobama koje traže pozajmice, kako bi svele rizik od nenaplativosti kredita na minimum. Nešto slično današnjem radu Kreditnog biroa Srbije osnovanog pre 17 godina.

Tako je Upravni odbor Udruženja banaka, na sednici od 15. aprila 1925. godine, doneo odluku da se "ustanovi jedan periodičan bilten Udruženja banaka, koji će se dostavljati besplatno članovima, da bi mogli biti ne samo u toku rada Udruženja, već u isto vreme da bi bili upoznati sa svima potrebnim pitanjima koja se tiču bankarskog rada. "Novčani zavodi u 1925. godini su sistem pun neizvesnosti", zapisano je u Izveštaju Upravnog odbora o radu Udruženja. Mada dinar ima izvesnu stabilnost u odnosu prema stranim devizama, mada je u toku poslednjih godina njegova vrednost porasla, ipak se kupovna moć u zemlji nije povećala. Novčani zavodi koji rade sa tuđim sredstvima morali su pokazati veliku opreznost kod odobravanja kredita. Svako plasiranje povlačilo je rizik jer se nije znalo šta donosi sutrašnjica".

UDRUŽENjE banaka, u težnji da bude što korisnije svojim članovima, tražilo je put i način da im pruži raznovrsna obaveštenja o stanju i kreditnom položaju beogradskih poslovnih krugova, odnosno o stabilnosti komitenata i njihovoj kreditnoj sposobnosti. Zbog toga je bilo potrebno posedovati sve potrebne elemente za procenu vrednosti komitenta. Udruženje je u pojedinim važnim informacijama uspelo da donekle pruži ove podatke i ocene svojim članovima dostavljajući im svakodnevno "obaveštajne izveštaje". Ova aktivnost Udruženja primljena je među njegovim članovima sa velikim zadovoljstvom. Ta ideja je s vremenom pretočena u Obaveštajni kreditni odsek.

U Izveštaju Upravnog odbora Udruženja banaka za 1928. godinu bliže se objašnjava realizacija ideje o osnivanju Obaveštajnog kreditnog odseka:

"Blagodareći predusretljivosti Narodne banke, koja je prihvatila ideju o stvaranju ovog odseka pri svojoj centrali i nekim filijalama, koju je Udruženje banaka istaklo, možemo sa prijatnošću konstatovati, da će ubuduće kreditni odnosi u našoj zemlji biti sređeni. Velika je teškoća bila za novčane zavode, što i pored dobijenih informacija o svojim dužnicima, ili onima koji su kredit tražili, nije bilo moguće saznati sve neposredne ili posredne obaveze tih lica, kako bi se prema tome ravnali u pogledu visine kredita, koji bi dodeljivali... Otuda je u Udruženju banaka i ponikla ideja da se stvori jedna ustanova, koja bi prikupljala te podatke i davala ih novčanim zavodima. I na tome se dugo radilo, kao što se zna iz ranijih izveštaja našeg Udruženja."

KADA je sastavljen projekat Uredbe, pod 20. decembrom prošle godine, Udruženje banaka je smatralo za potrebno da ga pošalje svima svojim članovima i da sazove Konferenciju svojih članova, na kojoj je ta uredba primljena sa izvesnim neznatnim izmenama i dopunama, a na kojoj su pala i različita mišljenja pojedinaca kod nekih članova Uredbe, što je sve dostavljeno Narodnoj banci. Narodna banka je posle toga utvrdila definitivno tekst svoje Uredbe o osnivanju ovog odseka, poslala ga Udruženju, a ovo saopštilo svima svojim članovima, pozivajući ih da daju svoj pismeni pristanak. Obaveštajni kreditni odsek počeo je sa radom 28. februara 1929. godine.

Kao što je poznato 2004. godine, posle više od sedam decenija, osnovana je slična institucija pod nazivom Kreditni biro pri Udruženju banaka Srbije.

Za informacione biroe, poput današnjeg Kreditnog biroa, kod nas se nije znalo sve do Prvog svetskog rata iako oni u svetu nisu bili nepoznati. Posle ovog rata i u Kraljevini SHS pojavile su se ustanove sa ambicijama da obavljaju informativnu kreditnu službu finansijskom, trgovačkom, industrijskom i ostalom poslovnom svetu. Nije nam poznato kako i na koji način su dolazili do potrebnih informacija, ali je očigledno da su te informacije bile nepotpune i nedovoljno pouzdane, zbog čega je rad tih informacionih biroa proizveo oštar prigovor i protest Udruženja banaka.

OVI kreditni informacioni biroi morali su, uostalom, kao i svaka novina, da savladaju ogromne teškoće i da sa sebe i svoga poslovanja odstrane razna nedolična sumnjičenja i nepromišljene prigovore. Nazivani su, na primer, "špijunskim ustanovama".

"Ali zar ne stavlja sebe u položaj takvoga špijuna svaki bankar, trgovac, industrijalac koji s pravom prethodno traži obaveštenja o onome koji mu zahteva kredit pre nego što ga da" - pita se pisac povećeg teksta objavljenog u Privrednom pregledu, oktobra 1924. godine. Ovo je, po svoj prilici, bio plaćen reklamni prostor jedne od ustanova koja je sebe nazivala kreditnim informacionim biroom.

Reč je o Argusu koji je juna 1924. godine, takođe, u Privrednom pregledu objavio reklamu sledeće sadržine: "Argus je najbolji i najpodesniji izvor za sva obaveštenja uopšte, a naročito za informacije o prosperitetu, bonitetu i imovnom stanju novčanih zavoda i trgovačko-industrijskih preduzeća u Kraljevini SHS, tako i celom svetu. Mnogobrojne i prvoklasne referencije najveće su garancije za brz, tačan i savestan Argusov rad."

ARGUS se nalazio u tada novoj velelepnoj zgradi Akademije nauka u Knez Mihailovoj 35 i predstavljao se kao beogradski univerzalni informacioni biro koji je, za srazmerno kratko vreme svoga postojanja i kao jedna novina, "imao da se bori sa bezbroj teškoća i predrasuda, pokazavši svoj nesumnjiv uspeh i dokazaavši svu celishodnost i potrebu svoga opstanka". Za potpunije predstavljanje rada Argus je u istoimenom tekstu priložio i mišljenja brojnih bankarskih i trgovačkih institucija sa kojima je bio u poslovnoj vezi radi pružanja informacija o kreditnim sposobnostima naših trgovačkih, industrijskih i drugih privrednih preduzeća.

ZELENO SVETLO NARODNE BANKE

NA SEDNICI Udruženja banaka novembra 1924, nakon kritike rada proklamovanih informacionih kreditnih biroa, Nikola Stanarević, član UO je izneo mišljenje da je potrebno obrazovati jedno obaveštajno odeljenje koje bi imalo za dužnost da daje informacije o kreditnoj sposobnosti kako pojedinaca tako i banaka i ostalih trgovačkih i industrijskih preduzeća. Smatrao je, kao i drugi predstavnici banaka i članovi Udruženja banaka, da bi za ovaj posao najpozvanija bila Narodna banka. Svoj stav da bi jedino ova ustanova imala kredibilitet pismeno su dostavili Narodnoj banci. Odgovora dugo nije bilo ali su predstavnici Udruženja u svom naumu bili uporni i u više navrata podsećali Narodnu banku da je ovakav informacioni biro preko potreban zemlji. Na kraju je Narodna banka prihvatila formiranje Obaveštajnog kreditnog odseka, uz svesrdnu pomoć predstavnika Udruženja banaka, i on je počeo sa radom 28. februara 1929. godine.

SUTRA: KAKO SMO ŠTEDELI