FELJTON - ZAŠTITA GRAĐANA I DRŽAVE: Beogradske banke bile su spremne da pomažu
DANAS bankari proslavljaju sto godina od osnivanja Udruženja banaka.
Milan Stojadinović je bio potpredsednik Udruženja banaka , Foto Dokumentacija "Borbe"
Pre jednog veka takav pokušaj bio je hrabar, ali kao u većini razvijenih zemalja postojala je potreba da se zanemare poslovne i konkurentske razlike i da se nađe zajednički interes. Da ova zajednica proba da svoja prava, ali i zahteve formuliše u kolektivnom interesu. Na ovakav korak ih je naterala i nelojalna konkurencija. Banke su imale zakonski propisana pravila rada, ali u posleratnoj Kraljevini SHS mnoge druge institucije su bez ograničenja i sankcija mogle da pozajmljuju novac i na njemu zarađuju.
Tako su agencije za promet nekretnina, svoj naziv u stvari koristile osim osnovne delatnosti i da plasiraju pozajmice sa visokim kamatama ili da nagrađuju ljude koji kod njih polože novac iako im zakon to nije dozvoljavao. Na taj način su bili obmanuti i građani, ali i država jer se stvarao paralelni finansijski svet bez pravne sigurnosti.
Neretko se dešavalo da ovakve firme bankrotiraju, a da građani koji su im poverili svoj imetak ostanu kratkih rukava. To je bio jedan od signala da se mora delati i da je neophodno imati potpuno uređen finansijski sistem. Upravo je reakcija na ovu "konkurenciju" jedan od uspeha tek osnovanog Udruženja, jer su od države tražili da se pored imena ovih agencija objave i podaci o vlasnicima. Te gazde su bile sve samo ne bankari ili ugledni poslovni ljudi.
IPAK, da se vratimo na početke bankarskog udruživanja. Ideja o osnivanju udruženja ko je će zastupati interese banaka nije bila nova, jer su se i ranije javljale izvesne banke da u ime svih novčanih zavoda traže potrebnu zaštitu kod vlade ili kod nekih drugih institucija u zemlji. Potreba osnivanja jednog bankarskog udruženja koje će punovažno predstavljati sve banke i u njihovo ime preduzimati potrebne korake radi zaštite zajedničkih interesa kao što su: pitanje regulisanja moratorijuma, poreza, prometa deviza, i sl., posebno je bila uočljiva kada je na dnevni red došlo pitanje o unutrašnjem sedmoprocentnom državnom investicionom zajmu.
Beogradske banke pokazale su punu rešenost da u tom poslu pomognu državi. Tada se jasno pokazalo da Trgovačka komora ne može da bude predstavnik novčanih zavoda, a još manje da ih zastupa. Zbog specijalnih interesa i naročitog položaja banaka predstavnici novčanih zavoda odlučili su da pristupe osnivanju Udruženja banaka. Još u maju 1921. godine, 15 novčanih zavoda iz Beograda utvrdilo je nacrt statuta, budućih Pravila Udruženja banaka. Ta Pravila je, 17. novembra iste godine, svojim rešenjem potvrdio i ministar trgovine i industrije dr Mehmed Spaho. Krajem 1921. godine bilo je 48 novčanih zavoda kojima je glavno sedište bilo u Beogradu.
Ovim brojem nisu obuhvaćene strane banke koje su takođe postojale u Beogradu: Francusko-srpska banka, Engleska trgovinska banka, Bečka Bank-Ferain, Praška kreditna banka i Francuska hipotekarna banka. U broj novčanih zavoda nisu bile uključene ni filijale banaka iz Zagreba, Skoplja, Osijeka i drugih mesta, kao ni hipotekarne banke koje nisu bile akcionarske ustanove. Nekako u to vreme otpočele su sa radom i tri nove banke u Beogradu: Srpsko-amerikanska banka, Srpsko-švajcarska banka i Rusko-slovenska banka.
BORBA ZA PRAVA BANAKA KRALjEVINE SRBIJE
UDRUŽENjE je u 1923. godini bilo posebno aktivno na izmeni pojedinih zakona, kao što su: Zakon o taksama i Zakon o porezima. Od Narodne banke traženo je da izmeni svoju odluku kojom se ukida kredit svim novčanim zavodima sa uplaćenim kapitalom koji je manji od tri miliona dinara. To je pogodilo, pre svega, predratne novčane zavode u granicama bivše Kraljevine Srbije, koji su pre rata imali uplaćen kapital u zlatnim dinarima ali su u toku ratnog vihora teško stradali. Njihovo oporavljanje dugo je trajalo jer je Likvidaciona banka bila veoma spora oko realizacije predratnih potraživanja. Iako je Udruženje povodom ovog problema potrošilo mnogo vremena u prepisci sa Narodnom bankom, ona nije pozitivno na to odgovorila. Očigledno da nova državna zajednica nije mnogo marila za interese predratne Srbije koja je bukvalno sve što je imala u nju uložila.
U NEDELjU, 4. decembra 1921. godine u Beogradu, održana je osnivačka skupština Udruženja banaka. Sednici Skupštine u Prometnoj banci prisustvovali su predstavnici 29 od ukupno 39 novčanih zavoda koji su potpisnici Pravila Udruženja banaka u Beogradu. Na sednici Skupštine usvojena su Pravila udruženja, izabrano je 18 članova Upravnog, pet članova Nadzornog i pet članova Izvršnog odbora. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Mihailo Dragićević, direktor Prometne banke, a za potpredsednike Radivoje Glumac, direktor Filijale Prve hrvatske štedionice, i dr Milan Stojadinović, direktor Engleske trgovinske banke, za predsednika Nadzornog odbora izabran je Mihailo Bakonjić, direktor Prve srpske zemljoradničke zadruge. U Pravilima su istaknuti najznačajniji zadaci Udruženja banaka: "Zadatak udruženja je da čini predstavke nadležnim vlastima po pitanjima od opšte važnosti i zajedničkog interesa novčanih zavoda, da pred vlastima kao i u raznim komisijama i izaslanstvima predstavlja Udruženje banaka kao celinu i da govori u njihovo ime, da preko svoga lista raspravlja sva važnija pitanja iz oblasti ekonomske i finansijske i da stvara prema potrebi zajedničke ustanove, radi što bolje zaštite svojih interesa. Član udruženja može biti svaki novčani zavod."
VEĆ u prvim godinama rada Udruženje banaka je postiglo vidne rezultate i steklo autoritet kod novčanih zavoda. U 1922. godini Udruženje već ima 131 članicu, što dovoljno govori o njegovom ugledu i statusu. U toj godini Udruženje je bilo angažovano na uvođenju više sloboda u berzanskom radu i utemeljenju zdrave devizne politike. U više mahova uzimalo je u za štitu svoje članove tražeći da se više računa povede o njihovim interesima koji su bili ugroženi ograničenjima u deviznoj politici. Bilo je u stalnom kontaktu i prepisci sa Narodnom bankom oštro kritikujući neke njene odluke.
Ministarstvo finansija i Trgovačka komora često su se obraćale Udruženju banaka radi dobijanja mišljenja i podataka iz domena poslovne politike banaka. Udruženje je bilo u prepisci i sa drugim profesionalnim ustanovama, kao što su Savez novčanih i osiguravajućih zavoda u Zagrebu i Društvo bančinih zavodov u Sloveniji. Van granica zemlje takva saradnja postojala je sa Savezom čehoslovačkih banaka iz Praga. Oktobra 1922. godine održana je u Beogradu, Konferencija predstavnika ova dva udruženja na kojoj je razmatrana tešnja saradnja banaka Čehoslovačke Republike i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
SUTRA: Detektivi jure dužnike