FELJTON - PRVI VELIKI DRUŠTVENI BUNT: Jun 1968. ostavio je neizbrisive tragove u političkoj praksi

Bili smo uvereni da ćemo se, kada se sve smiri, kada temperamentni entuzijazam bude zamenjen realnošću, suočiti sa potrebom da sami pred sobom ocenimo koliko smo bili u pravu kada smo izveštavali pod pritiskom studenata, ali i vlasti. Bilo je to bolom stečeno iskustvo da se vitalni ekonomski i idejni problemi ne rešavaju na ulicama.

Bio je to pokušaj grupe ljudi iz samog vrha države i Partije da po svaku cenu stave na "stub srama novine koje su protiv države". Činili su to Miko Tripalo i Stane Dolanc neposredno, a neki i indirektno. Išli su dotle da je Tripalo pokušavao da kod Kardelja optuži "Novosti" kao inspiratora studentskog bunta.

Bunt je ostavio neizbrisive tragove u našoj političkoj praksi toga doba. Bio je opomena vlastima, a podstrek narodu - da se vreme ne može zaustaviti, već moramo da mu se prilagođavamo.

"NOVOSTI " su već tada bile duboko zagrebale u ono što bi se danas zvalo nezavisno novinarstvo. Kad god nije bilo reči o samom vrhu federalne vlasti, uspevali smo, uz plaćanje nemale cene, da se izborimo da istina izađe na videlo, makar sa zakašnjenjem, premda su i onda mnogi od nas znali da apsolutno nezavisnih medija nema.

Kako je sve počelo? Nevino i uobičajeno. Mladi su se sukobili zbog mesta na koncertu.

Studenti su pokušali da uđu na silu i sukob je bio neminovan, ali niko tada nije ni pomislio da će se to pretvoriti u nešto što će nedelju dana da potresa Jugoslaviju, a ne samo Beograd, da će se sve pretvoriti u politički bunt onog trenutka kada je kordon policije kod starog podvožnjaka zaustavio studente.

Ništa čudno, i ništa novo kada je reč o mladima. Ali, kada se čuo prvi pucanj, i kada smo se našli pre dilemom kako to preneti u javnost, suočili smo se sa sopstvenom savešću - reći sve, ili samo deo istine. Ni prvi, ni poslednji put.

TU UNUTRAŠNjU dilemu novinara najbolje objasnio Dobrica Ćosić, koji je u svom delu "U tuđem veku" napisao: "Da je novinar plaćen delatnik javnosti, to je bilo od njegove pojave." I tvrdi: "To je izum demokratije... 'Nezavisan' je danas maska zla, laži, niskosti, podlosti i, opakih namera." Ćosić tu svoju ocenu zaključuje: "Nezavisni novinari" - nezavisni su samo od istine. Valja mu verovati. Sedeo je izvesno vreme u Agitpropu CK KPJ, samo zgradu dalje od nas koji smo tada radili u listovima "Borbe".

Očekivali smo prijatno i toplo leto. Mnogi su imali rezervisano letovanje. Sve je izgledalo da bolje ne može biti. Tiraž raste, a ideja napretek. Neko se dosetio - zašto bismo se mirili s tim da nam tiraž jula i avgusta osetno opada? Uzrok smo znali. Tada se masovno išlo na odmor, pogotovo na more. A tamo, naročito u malim mestima, nema prodavnica. Nemaju ljudi gde da kupe novine. Pošte, gde su se novine prodavale u malim mestima, radile su u jednoj smeni.

I - okupili smo mlade, uglavnom brucoše, opremili ih majicama i, ukoliko nisu bili iz tih mesta gde su radili, obezbedili im prenoćište i oni su celo leto prodavali novine po plažama.

IDEJU smo dopunili i organizovanjem "Karavana leta", što je značilo - poznati pevači su obilazili letovališta i zabavljali ljude na odmoru i na taj način popularisali "Novosti". Išli smo za svojim kupcima... Ali, upravo je "Karavan leta", van svake logike, bio iskra iz koje je formalno buknuo plamen studentskog bunta u Beogradu. Zašto? Zbog kiše.

Umesto da bude održan u krugu naselja radne akcije prekoputa Studentskog grada, te večeri, u smiraj 1. juna 1968. godine, "Karavan" je zbog kiše morao da se preseli u obližnji Dom kulture Novog Beograda. Tamo je jedva bilo mesta za brigadire sa gradilišta na Novom Beogradu, kojima je, zapravo, i bilo namenjeno to veče, ali i da bi studenti mogli da uživaju u pesmama tada najpopularnijih pevača.

U nastojanju da uđu u tesan Dom kulture studenti i brigadiri su se sukobili. Tokom noći taj "lokalni sukob" pretvorio se u okršaj milicije sa studentima kod podvožnjaka na Novom Beogradu. Vlast je naredila miliciji da po svaku cenu spreči studente da pređu Brankov most i dođu do centra Beograda.

BESMISLENO je tvrditi da je iko pomislio da će se naivni sukob brigadira i studenata pretvoriti u prvi veliki društveni bunt. Mislim da stvarne društvene promene nisu počele sa ekonomskim reformama koje su bile poverene Kiri Gligorovu 1966. godine, i koje su brzo zapale u krizu, jer smo hteli da unesemo "zakone tržišta" u centralizovanu i ideološki strogo kontrolisanu društvenu stvarnost. Držim da začetak nije bio ni u "hrvatskom proljeću", jer je ono od samog početka imalo sve elemente konfederalizma.

Duboko verujem da je sve otpočelo sa studentskim buntom, koji u mnogo čemu nije izlazio iz vladajućih ograničenih ideoloških okvira. Ma koliko se sa time ne slažu mnogi koji su bili na čelu tog pokreta, u medijima smo njihove proglase tako doživljavali. Kada sam se našao "oči u oči sa studentima", pošto je bunt bio okončan, mislim da sam već bio stekao izvesnu prednost, jer sam u rukama imao originale, pa čak i neku vrstu stenografskih beleški naših izveštača iz "Štaba revolucije".

Noć sukoba pretvorila se u sedam dana žestokog bunta studenata. "Novosti" su u tih sedam dana pratile sve aktivnosti pobunjenih studenata brojnim dnevnim izdanjima, za koja se brzo dokazalo da uglavnom nisu dospevala do akademaca. Oni su se zatvorili u aule svojih fakulteta, postavili "stražu" i izgubili kontakt s javnošću.

Međutim, "Novosti" su "znale" i više od onoga što su prenosili "njihovi predstavnici".

Studenti-štrajkači su o tome uglavnom saznali po okončanju bunta. I u tome je suština nesporazuma između studenata i "Novosti". Studenti su bili obmanjivani, jer nisu imali dodira sa onim što se zbivalo van njihovih aula, dok i sami nisu prelistali komplete.

Dotle su verovali da ne objavljujemo njihove stavove i saopštenja!

Vlast je u prvi mah imala nameru da izvede radnike na ulice. Srećom, odustalo se od toga - od sukoba roditelja i dece. Ali su, za svaki slučaj, i radnici postavili straže na kapijama fabrika. Držeći se principa da "Novosti" uvek treba da imaju tekst o svemu što se događa i što interesuje širu javnost, često bismo se našli u sukobu i sa nekima iz vlasti i sa studentima. Niko nije bio zadovoljan ako niste samo "njegov"!

SUTRA: KOD PODVOŽNjAKA SE PUCALO