FELJTON - PRVO "JUTRENJE" NA BRIONIMA: Čišćenje Srbije od liberala odvijalo se u dve etape

Jer, sticajem okolnosti, upravo tih dana je isticao rok dok ne postane punovažna odluka da je Gradski odbor Socijalističkog saveza Beograda postao politički organ koji potvrđuje odluku o imenovanju glavnog urednika "Novosti".

Pošto sam tih dana najviše kontaktirao sa Dražom Markovićem, obavestio sam i njega. On je bio izričit: "Na mesto glavnog urednika birao te je kolektiv, njima daješ ostavku, ali sačekaj dok odredimo zamenu. Za CK SK Srbije, moj ti je savet da ne daješ ostavku u ovom trenutku. Sačekaj, reći ćemo ti kada da to učiniš, jer zbog Srbije i mira u njoj ne bi trebalo previše talasati u ce-ka." Ostalo je na tome.

Vreme je prolazilo i moja ostavka je mirovala, držao sam i kolegijume, jer takav je bio dogovor. Ostavka me je spasla i onoga za šta, u času kada sam je pisao, nisam mogao ni da pretpostavim da će se desiti. Dala mi je šansu da izbegnem pritisak da budem ili svedok-saradnik, kako se to danas zove, ili da poslužim kao "dokaz" da je "kraćenje Broza" bilo svesna namera srpskog rukovodstva da od svoje javnosti prikrije Brozovu kritiku, što je čista besmislica.

Moja je greška što sam poslušao da ostavku na mesto glavnog urednika ne saopštavam kolektivu "Novosti" dok se u gradu ne dogovore ko će me zameniti. Zato je ispalo da sam formalno smenjen poslednji u grupi beogradskih rukovodećih ljudi u medijima.

KAO NOVINAR, kao glavni urednik i kao član CK SK Srbije, mogao sam često da budem na Brionima. Kao član CK svake godine sam anketiran da li želim da nedelju ili dve provedem tamo na odmoru sa porodicom. Naravno, van pune sezone. Bilo mi je, međutim, prijatnije na Hvaru u Starom gradu, gde je šurak imao vikendicu.

Prvi put sam otišao na Brione u leto 1973, kao saradnik spoljnopolitičke rubrike "Novosti", a ne kao glavni urednik ili član CK SK Srbije.

Ubeđen sam da je taj događaj ubrzao i drugi deo kazne koja mi je bila namenjena. Iako sam Živka Milića, tadašnjeg urednika spoljnopolitičke rubrike, ubeđivao da je glupo i izazovno da mene, koji je "kratio Broza", šalje da novinarski pratim razgovore Broz - Vili Brant (Brant je tada bio kancelar Nemačke), on je ostao pri svome.

Bio sam uveren da će me obezbeđenje zaustaviti u Fažani i da neću ni preći na Brione.
Međutim, nije bilo problema.

Poslednjeg dana, iako je bilo rečeno da će se konferencija održati u 9 časova, uzalud smo čekali. Odjednom, sve novinare su pokupili i ukrcali na predsedničku jahtu "Podgorku". Objasnili su da bi bilo dobro, pošto razgovori nisu okončani, da razgledamo panoramu Brionskog arhipelaga.

Zapravo, konferencija za štampu je "kasnila" jer su Broz i Brant do zore pevali nemačke popevke u vinskom podrumu na Vangi.

NA BRODU su bili i republički rukovodioci koji su bili delom uključeni u razgovore Broz-Brant. Sve sam ih dobro znao. Bio sam "šok iznenađenje" za hrvatski deo rukovodstva. Nisu izdržali i upitali su me otkud ja tu. "Mi srpski liberali uvek smo dobro raspoređeni", rekao sam.

Povratak sa Briona bio je i početak moje izolacije. Hrvatsko rukovodstvo nije ostalo nemo pred činjenicom da se jedan "srpski liberal" šetka po Brionima.

Brozu i njegovom kabinetu to nije smetalo, jer mi inače ne bi dali akreditaciju.

Posle toga, u redakciji su mi preporučili da se malo "odmorim". Teško me je razuveriti u mojoj sumnji da je slučajnost što su me poslali na Brione da pratim susret nemačkog kancelara Vilija Branta i našeg šefa države, a onda po povratku sedim i ništa ne radim.

Ako je dotle neko verovao da će se sve završiti time što sam oktobra 1972. godine dao ostavku na funkciju glavnog urednika, a februara 1973. godine mi je "sugerisano" da podnesem ostavku i na članstvo u CK - grdno se prevario. Kao i ja sam. Zapravo, ostvarilo se ono što je Draža Marković i tražio od mene - da formalno ne insistiram na ostavci u CK dok oni ne procene da je "pravi trenutak".

POTOM je usledila serija partijskih sastanka u "Novostima". Pokazala se prava namera - srpsko rukovodstvo je računalo da će me "slomiti". To se nije dogodilo. Ali, neko je iz Zagreba stavio do znanja srpskom rukovodstvu da ne izvršavaju "dogovoreno" i onda je krenula serija sastanaka na kojima su lomili članstvo u "Novostima".

U "čišćenju Srbije od liberala" postojala su zapravo dva perioda.

Prvi je započeo neposredno posle obraćanja Broza Društveno-političkom aktivu Srbije.

Tada je sprovedena čistka u medijima i smenjivanje Nikezića i Perovićeve.

Drugi je, bar kada je reč o meni, nastupio posle ostavke u CK SK Srbije.

Tada je usledila serija partijskih sastanka sa čvrstom namerom CK SK Jugoslavije da partijske organizacije, uprkos svim otporima, moraju da donesu odluku o isključenju svih osumnjičenih da su na bilo koji način podržavali Nikezića. Krenuo je talas isključenja iz Saveza komunista.

U mom slučaju, to je predstavljalo preduslov da bi se "ozakonilo" sve ono što su mi činili. I da to ne bude prolazno, kratkog daha. I nije bilo, bar kada je reč o novinarstvu i pravu na potpis ispod onog što sam pisao bilo gde!

Partijska organizacija "Novosti" je prihvatala sve kazne koje su postojale u Statutu SKJ, ali ne i isključenje. To mnogo govori o moralu zaposlenih u "Novostima". Oni su branili profesiju, u granicama mogućeg.

I onda je došao Todo Kurtović, član Izvršnog biroa CK SKJ, koji je na jednom sastanku čak zapretio da neće izlaziti iz "Borbe" dok ne donesu odluku o mom isključenju.

Tih dana sam bio stvarno bolestan i nisam prisustvovao sastancima. Kada mi je preneta Todova poruka, jednostavno sam sledeće večeri otišao na sastanak sa temperaturom od 39 stepeni i drugarski zamolio da donesu odluku o isključenju.

Dakle, sve je okončano krajem jula 1973. godine.

Vredi zabeležiti još jedan detalj. Na sastanku organizacije cele "Borbe" Slobodan Marković Libero, pesnik i novinar, jedini je glasao protiv sa objašnjenjem:

"Ne dam ja mog čuburskog skojevca!"

SUTRA: PRVI VELIKI DRUŠTVENI BUNT