FELJTON - SJAŠI KURTA DA UZJAŠE MURTA: Draža Marković je bio simpatičan za druženje, ali daleko od Nikezićevog znanja
BITKA za Srbiju kakvu je nudio Marko Nikezić završena je u jesen 1972. godine. Datumi to sami pokazuju: - Brozov sastanak sa društveno-političkim aktivom, na kome je on prvi i jedini put bio u manjini, održan je od 9. do 13. oktobra. - Trinaest dana kasnije predsednik Republike preko TV Beograd saopštava svoj stav, koji je zapravo presuda srpskom rukovodstvu. - Nikezić i Perovićeva nisu prisustvovali sastanku CK SK Srbije. Pročitane su samo ostavke.
Dakle, tek 26. oktobra javnost zvanično saznaje da su Nikezić i Perovićeva podneli ostavke, ali ne i ko je novi predsednik CK SKS, čak je izostalo i objašnjenje da li je Centralni komitet uopšte zasedao. "Novosti" su 26. oktobra 1972, pored vesti o ostavkama, objavile i izvod iz izlaganja Draže Markovića na Predsedništvu Skupštine, koje je bilo samo radno telo, a ne neki politički forum, na kome se dogovara o politici.
Marković je rekao: "Opravdana kritika, tačno locirana na beogradsku štampu u rečima druga Tita, obavezuje sve za preduzimanje mere. Ja očekujem, sa pravom, da će borba u tom pogledu početi da se odvija i u samim radnim organizacijama u oblasti sredstava informisanja kao što se odvija i u drugim radnim organizacijama i na svim sektorima našeg života."
NAGOVESTIO je Draža da će smena vodećih ljudi u medijima biti i "odozgo". Ni reči o promenama u Partiji. On je bio simpatičan za druženje, ali daleko od Nikezićevog znanja i moći da se suprotstavi Brozu u nameri da u Srbiji zaustavi točak istorije i vrati je deceniju unazad ne bi li sačuvao sve elemente vlasti i odlučivanja u svojim rukama!
Broz je znao da su to ljudi od integriteta i da Draža iz srpskih kafana i drumskih mehana nije isto što i Draža na čelu Srbije, koja je vodila žestoku bitku da iz društveno-ekonomskih promena izvuče za sebe bar deo onog što joj je "planska privreda" otela, a ne uzela.
Kada je Draža Marković već bio pri kraju života, jedan beogradski dnevnik je zatražio da objavi deo iz njegovih još neštampanih "Beležaka". On je pitao kolegu iz tog lista koji je tražio saglasnost za objavljivanje da li me poznaje i da sa mnom dođe kod njega. Marković je postavio samo jedan uslov - da se ništa iz rukopisa ne menja niti skraćuje bez mog parafa. Čudno, ali istinito. Možda jedinstveno i u srpskoj politici - neka lična poverenja ni politika ne može da uzdrma! Bio je uveren da neću redigovati već ostaviti sve što je "govorio i pisao o liberalima", iako smo bili na različitim stranama.
ZAPRAVO, verovao je u profesionalizam ljudi koji su izašli iz tadašnje "škole Novosti". Dakle, javnost je saznavala o promenama na sledeći način: "Novosti" su opet u nekoliko redova prvi put javnosti saopštile ko je novi predsednik CK SK Srbije. Učinjeno je to 27. oktobra 1972. Na prvoj strani je stajalo da je dr Tihomir Vlaškalić zamenio Nikezića, a Nikola Petronić Latinku Perović.
Tako se to onda radilo. Saopštenja su dozirana dok javnost ne bude pod punom kontrolom. Pogotovo što je trebalo vremena da se nađe novi predsednik CK SK Srbije. Bilo je mnogo nagađanja, pa i straha da se ne vrati već prestareli Petar Stambolić.
Danas se u nekim knjigama o tom vremenu pojavljuju i svedočenja da je Broz pitao Nikezića i Perovićevu, kada su mu saopštili da daju ostavku, koga oni predlažu da ih zamene.
Čak se u nekim zapisima navodi i ovakav dijalog:
Broz: Koga predlažete da vas zamene?
Nikezić i Perovićeva: Imate Dražu i Peru!
Broz: Kakav Draža - bilo bi to sjaši Murto, da uzjaši Kurta!
JOSIP Broz je bio lukaviji od bilo koga u okruženju i na taj način proveravao svoj izbor. A novi predsednik CK SK Srbije nije mogao da se izabere bez njega. Znalo se da je posle obraćanja javnosti preko TV Beograd bilo nekoliko susreta partijskih funkcionera Srbije sa Brozom. Tako su članovi Sekretarijata CK SK Srbije putovali u Split. Išli su po "svoje mišljenje" koga da izaberu za predsednika i sekretara.
Čudno! Dok je u Srbiji počinjala čistka "liberala", predsednik države i vrhovni komandant vojske nalazio se na manevrima mornarice, daleko od centra zbivanja. Da li baš slučajno?
U Beogradu je održano nekoliko zatvorenih sastanaka CK SK Srbije, o čemu je javnost saznavala sa nekoliko dana zakašnjenja. Pokazala se kao tačna pretpostavka da su "izvršioci radova u ime Broza" imali određenu dozu straha od reakcije Centralnog komiteta. Faktički se "prebrojavao odnos snaga". O ostavkama Nikezića i Perovićeve CK je samo upoznat, bez ikakvog glasanja.
SKUP je prošao samo sa jednim "ispadom". Orhan Nevzati, mlad i perspektivan partijski funkcioner sa Kosova i Metohije bio je član Sekretarijata Centralnog komiteta i otvoreno je branio njegovu dotadašnju politiku. Iznerviran dobacivanjima svojih kolega iz Prištine na albanskom Nevzati je usred diskusije jednostavno napustio govornicu i izišao iz dvorane.
Kada je posle izvesnog vremena ponovo sazvan CK, svi smo već znali da je Broz predložio Mirka Čanadanovića, predsednika Pokrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu, da zameni Nikezića na mestu predsednika.
Čekajući početak sednice na kojoj je trebalo da glasamo, sedeo sam za istim stolom sa Čanadanovićem, pa sam mu čestitao na budućoj funkciji. Prolazili su sati, sastanak nikako da počne, a onda odjednom - Čanadanovića pozivaju na sastanak Sekretarijata. Ni njega nema satima. Kada se vratio, samo mi je dobacio: čestitaj Vasiljeviću!
IZNENADIO me je. Živan Vasiljević je bezmalo proveo mandat u Centralnom komitetu ne prozborivši ni reč. Tada sam Čanadanoviću rekao: "Pa bar ćemo čuti kakav mu je glas..." Markoviću i Stamboliću nije bilo po volji da novi predsednik bude Mirko Čanadanović i uspeli su da kod Broza izdejstvuju da kandidat bude Živan Vasiljević.
Kasno posle podne sastanak je najzad počeo. Mislili smo da je ostavljeno vreme da Živan Vasiljević pripremi govor. Međutim, daleko od očiju javnosti, u tih nekoliko sati odigravala se nova drama.
Kada je sednica najzad počela, Centralnom komitetu je saopšteno da se za predsednika predlaže profesor dr Tihomir Vlaškalić, a za sekretara Nikola Petronić.
Očigledno je još neko u međuvremenu intervenisao i Broz je ponovo promenio odluku.
Još jednom se Broz pokazao u pravom svetlu - stavio je do znanja Stamboliću i Markoviću da "spuste loptu" i da paze da se previše ne osile, da ne zaborave na poslušnost njemu, Brozu! Tako je u jednom danu bilo tri kandidata - Čanadanović, Vasiljević i naposletku za govornicom, i sam iznenađen, Vlaškalić.
TITOVA JE UVEK POSLEDNjA
KASNIJE smo saznali da je Broz jednostavno rekao - mora neko iz Vojvodine. "Moji izvori" tvrde da Broz nije rekao ime, ali je jasno stavio do znanja da Vasiljević ne može. Za one koji su već preuzeli Srbiju u svoje ruke najneutralnija ličnost je očigledno bio Vlaškalić, čovek koji se bavio naukom i malo ili nimalo nije se mešao u politiku. Bio je profesor Ekonomskog fakulteta, poreklom iz Vojvodine, mada nije bio član nijednog vojvođanskog rukovodstva. Lično sam bio zadovoljan ovim obrtom, pre svega zbog činjenice da je Vlaškalić predsednik Saveta "Novosti", iako sam bio svestan da se u Srbiji sve tumba i da "Novosti" od toga neće imati neke koristi.
SUTRA: TAJNA VEČERA NA BRIONIMA