FELJTON - TITOV "SVILEN GAJTAN" ZA SRBE: Branko Pešić je spasavao funkcionere iz Beograda

Mnogi autori mešaju anarholiberalizam i tehnokratizam iz ranijeg perioda sa pojmom liberalizam. Verujem da to nije bilo razjašnjeno ni u glavama mnogih političara u Srbiji. Oni su delili Srbiju na one koji su imali oslonac kod Broza i one druge, koji su pratili promene Marka Nikezića. Reč je ipak o delimičnom popuštanju društvenih stega. O oslobađanju od jednog "komandnog centra" i stvaranju uslova da se i republike ekonomski motivišu da traže svoj put. To je i medije činilo slobodnijima.

Čak i u zemljama koje važe kao "demokratski uzor" besmisleno je verovati da mediji mogu da opstanu mimo vladajuće ideologije i društvenog uređenja. Uvek postoji način da se "mediji ubede" da služe vodećoj političkoj eliti, njihovom interesu, a to znači i vladajućoj strukturi. Da ne bude zabune, "Novosti" su samo tu i tamo pokušavale "prečicom" da se pokažu drugačijima.

BROZ se, zapravo, suočio sa nezadovoljstvom proizišlim iz delovanja tržišnih uslova i tržišnih zakona. Oni su se u svakoj republici drugačije odslikavali, a samim tim i doživljavali. Ostajalo je sve manje prostora da se nesposobnost pokriva "zahvatanjem iz zajedničke kase".

Dakle, "jugoslovenski oblik samoupravnog socijalizma", u uslovima delovanja tržišnih zakona, makar i u začetku, neminovno je, kao i u zemljama kapitala, stvarao razlike u tržišnoj privredi. A to je značilo da i Srbija dobija šansu da sustigne Sloveniju i Hrvatsku.

Čak i bez oslobađanja od zakona što su ih nametnuli "Planska komisija" i Petogodišnji planovi, država socijalne pravde morala je da traži put prevazilaženja ekonomskih protivrečnosti u razvijenosti. Izlaz se tražio u svesnim reformskim promenama. Reforma je bila začeta 1966. godine, ali je ubrzo doživela krah. Zašto?

Bogate republike su shvatile da njihova snaga ne proizilazi samo iz rada, već i "zahvatanja" iz zajedničke kase. Srbija je u tom periodu 40 odsto novostvorene vrednosti ulagala u izgradnju bilo čega u bilo kojoj republici, ali ne i u svojoj.

I DELIMIČNI zakoni tržišta počeli su da pokazuju koliko je zabluda bilo u "planskoj privredi", naročito kada je reč o Srbiji. Maspok je, recimo, digao glas kako Beograd otima njihove devize sa jadranskih plaža. Koliko je samo letovališta bilo u vlasništvu srpskih velikih firmi, koje su razvijale "praznu jadransku obalu". U njima je bilo i stranaca. Tržište je i u društvenoj svojini počelo da razlikuje ko je u šta i koliko uložio. Ali, trebalo je narodu baciti "kosku" oko koje će da se svađaju...

Srbija nije optuživala nikog. Nikezić čak nije tolerisao ni najmanji pokušaj da se bilo ko iz Srbije meša u "tuđe probleme". Koncentrisao se na dosledno sprovođenje onih tržišnih zakonitosti koje je država promovisala i tražio da se svako dokazuje na tržištu, a ne u nadglasavanju u forumima.

Hrvatsko rukovodstvo je smenjeno na skupu vodećih funkcionera svih republika, a srpsko na skupu aktuelnih, ali probranih članova iz CK SK Srbije, čelnih ljudi nekih drugih organizacija, ali ne bez nezaobilaznih Staneta Dolanca i Kire Gligorova.

ZAŠTO? Razlog je jednostavan. Broz je računao na povređenu sujetu kod mnogih starih kadrova. Svi su oni verovali da su uklonjeni pre vremena. Još kod prihvatanja kandidature, teško im je pao zahtev Marka Nikezića da niko ko već ima neku državnu funkciju ili je u forumu neke društvene organizacije ne može da bude biran u CK SK Srbije. Posebno su bili nezadovoljni oni iz Saveta federacije. I to je na neki način razumljivo: pošli su rat, imali svu vlast u rukama i onda - penzija. Sve je ostalo, osim vlasti, ali ne i mogućnost da i dalje budu u toku i da iskažu i svoje mišljenje.

Verovatno je to i razlog što je posle tri dana sastančenja sa tzv. političkim aktivom Srbije, a ne sa zvaničnim forumima iz Srbije, skup ostao bez "završne reči".

Broz je zatražio predah. Sa Stanetom Dolancem otišao je u Karađorđevo i više nije sazivao novi skup.

A svoju odluku je objavio preko TV Beograd!

Ostaje, međutim, otvoreno pitanje: kako se moglo dogoditi da Broz ne saopšti odmah svoj stav?

SAVREMENICI tih događanja živeli su u zabludi da je Broz sazvao skup uveren u većinsku podršku, a doživeo je veliko iznenađenje.

Na skupu društveno-političkog aktiva Srbije samo osmoro bivših funkcionera bilo je na strani Broza, jedan ili dvoje neutralni, a ostali su stali iza Nikezića.

Od onog što je o svemu tome objavljeno najbliže istini je ono što je u feljtonu u "Novostima" napisao Srđan Cvetković:

"Na presudnom sastanku političkog aktiva Srbije 9-13. oktobra 1972. učestvovala su 82 funkcionera. Iako se, na prvi pogled, nije videla ozbiljnija razlika između, liberala i antiliberala, analizom izlaganja pokazalo se da 32 diskutanta podržava kurs kojim je išao CK SK Srbije, a osmoro je bilo protiv.

Branko Pešić je ostao neopredeljen, dok mnogi skloni liberalima nisu ni diskutovali. Recimo, Koča Popović. Na sastanak su pozvani srpski predstavnici u Federaciji, od kojih su 'liberale' podržali Đurica Jojkić, Vojo Leković, Dobrivoje Radosavljević i Pal Šoti.

Protiv 'liberala' su bili Spasenija Babović, Moma Marković, Miloš Minić, Dušan Petrović Šane, Ida Sabo i Jovan Veselinov.

CVETKOVIĆ je zaboravio Petra Stambolića i Dražu Markovića. Dakle, ipak samo osam!

U feljtonu je neprecizna ocena ponašanja Branka Pešića. Njegovo izlaganje mi je poznato, jer me je zamolio da mu pomognem da ga pripremi. Na kraju je ipak upotrebio svoju verziju govora! Nikad ga nisam pitao zašto je tako postupio, ali mislim da je ipak ostavio sebi dovoljno vremena da "spase" jedan broj kadrova iz Beograda.

O svemu tome, međutim, u feljtonu u "Novostima" navode se sledeći detalji:

"Iako je Nikezićeva grupa na sastanku imala većinu, manjina podržana od Tita odnela je prevagu. Ovaj skup često se navodi kao jedini partijski sastanak gde je J. B. Tito ostao u manjini. U pauzi sastanka, kada su se već odlučili da podnesu ostavke, navodno, Nikeziću i Perovićevoj prišao je Tito i po ustaljenom obrascu nudio saradnju i preporučivao da ne žure sa ostavkama, jer u posetu dolazi engleska kraljica Elizabeta." Istina je da su oni ponudili ostavke, ali je Broz bio izričit da ne sazivaju sednicu Centralnog komiteta dok on ne donese konačan sud o sastanku.

SUTRA: SJAŠI KURTA DA UZJAŠE MURTA