FELJTON - DOGOVOR UZ PARTIJU PREFERANSA: Pogrom nad medijima su tražili Nikezićevi naslednici
POSTALO nam je jasno da je uludo tražiti šta je to moglo da bude sporno u samom skraćivanju Brozovog govora, već treba utvrditi kome je to bilo potrebno.
Petar Stambolić i Josip Broz, Foto arhiva "Novosti"
A da bismo do toga došli, valjalo je otkriti kako je Bilić unapred saznao da je nešto skraćeno. Nije bilo druge - film je "valjalo razvijati" u Zagrebu, zar ne? Dakle, ko je mogao da "došapne Biliću" tu "činjenicu" pa da on onako samouvereno pita Glumca zašto je skraćena baš ta rečenica?
Jedini - Žarko Božić. Kako? Redosled događaja je sledeći: tekst koji sam skraćivao oko ponoći, dan uoči objavljivanja, bio je poslat teleprinterom u Zagreb, gde se štampalo latinično izdanje. Rekao sam dežurnom da mi nađe Žarka Božića. Tragajući za Božićem, dežurni je saznao da je on kod Jura Bilića i dobio je broj telefona. Kad sam dobio Božića, pitao sam ga: "A šta radiš, kume, tako kasno kod Bilića?" "Igramo preferans", kazao je.
BOŽIĆ je imao tekst skraćenog izlaganja Broza. Ali to je bila teleprinterska traka. Niko nije mogao da uoči koji su delovi kraćeni, sem nekog ko je baš taj deo ubacio ili pazio da ne ispadne iz konačne verzije. I to je argument više u korist mog uverenja da je samo onaj ko je "radio na rekonstrukciji teksta" mogao da "nađe" baš određenu rečenicu do koje mu je bilo "posebno stalo". A to je mogao biti jedino Jure Bilić. Otuda ne bi trebalo isključiti mogućnost da je makar učestvovao u konačnoj verziji rekonstrukcije izlaganja, koje, navodno, nije ni snimljeno ni stenografisano.
Pošto je govor i inače rekonstruisan, a ne skidan sa magnetofona ili stenografisan, zašto isključiti mogućnost da su oni koji su na tome radili uz ono "kritikuju u Hrvatskoj" dodali i drugi deo "a sada i u Srbiji"? Lepo zvuči. I danas sam uveren da je ta rečenica svesno ubačena u naknadno autorizovan govor, kako bi se ublažila Brozova kritika hrvatskog rukovodstva, a da je u sve to umešao svoje prste i sam Jure Bilić.
POD BUDNIM OKOM POLICIJE
ČIM je objavljen Brozov stav o rukovodstvu Srbije, Pešić je i mene pozvao i rekao: "Donesi mi odmah svoja dokumenta da te gurnem u neku službu za savetnika, posle te ni Bog neće spasti!" Bio sam bandoglav. Rekao sam da ja jedino znam da se bavim novinarstvom. I to sam skupo platio, kao i moja porodica! Ne samo primanjima, već i prismotrom policije. U dva maha, obijan nam je stan, veštije od najveštijih profesionalaca. Prvi put, pozvali smo policiju, došli su, pogledali stan, uzeli otiske. I nikom ništa. Nestali nakit iz porodične zaostavštine nikad nije pronađen.
Nekoliko meseci docnije iz dnevne sobe nestalo je nešto novca i zapakovana flaša viskija. Mnogo godina kasnije rođak mog prijatelja iz iste zgrade, koji je radio u policiji, otkrio mi je tajnu - policija je tražila da nisam negde sklonio nešto od "tajnih arhiva" nekog iz Centralnog komiteta. A "zlato je nestalo usput". Tako se nekad radilo. Ipak, bitnije je ono što se dogodilo beogradskim medijima. Bio je to najmasovniji pogrom u vrhovima beogradskih medija, ali sa čudnim odabirom.
NIKO nije insistirao na ključnim rečima u delu koji je skraćen, i koji se odnosi na ono - "meni je dosta vlasti, ali sada, kada je ovakva situacija, neću da idem". A to ne liči na Broza. Bio je suviše suveren i čvrst na vlasti da bi povređivao sopstvenu sujetu i dozvolio da se u javnost pusti nešto što izaziva sumnju da bi neko mogao da ga skine sa vlasti bez "njegove volje".
Broz je to izrekao u leto 1971. godine na zatvorenom sastanku sa hrvatskim političkim i državnim vrhom. Svaki Brozov korak je beležen kamerom, a svaka reč se čuvala za istoriju. On, tvorac nove Jugoslavije, čovek koji je Staljinu javno rekao NE, deset meseci čuva u tajnosti jednu takvu tvrdnju, koja ni "tajnim kanalima" nije prodrla do javnosti? I sve to u vreme kada je odista bio nezadovoljan stanjem u Hrvatskoj, naročito akcijama Matice hrvatske.
U PRVI mah, u centru zbivanja Maspoka bila je teza o "otimanju hrvatskih dolara" od strane Beograda. Kasnije se prešlo na ono što je bilo i cilj "hrvatskog proleća" - steći nezavisnost, koja bi Jugoslaviju faktički pretvorila u konfederaciju. Sve je bilo pažljivo isplanirano i postepeno se išlo ka cilju. Otuda i zakasnela reakcija na Maspok.
A kad "kola krenu nizbrdo", nikad se ne završava samo jednom nezgodom. Znatno kasnije, kada se već ušlo u finale obračuna sa čelnim ljudima beogradskih medija, mi smo u "Novostima" otkrili da je isti deo "kraćen" i u nedeljniku "Svet", našem izdanju. Kome posle toga dokazati da nije postojala namera?
Dakle, tako je sve počelo. Po ko zna koji put smo se pokazali kao "političke analfabete".
Verujem da bi se sve drugačije okončalo da sam onda samo prišao Biliću i upitao ga jasno i glasno: otkud ideja da smo uopšte nešto skratili kada novine još nisu ni počele da se štampaju? Ne verujem da bi posle toga toliko insistirao na priči o skraćivanju.I u tome je suština.
IPAK, važno je i pitanje zašto je Broz prihvatio da u naletu, posle oktobarskog sastanka sa srpskim rukovodstvom, u prvi plan bude stavljeno skraćenje jednog njegovog starog izlaganja, i to naknadno rekonstruisanog iz beležaka prisutnih. To na Broza ne liči. Niti mu priliči. Uveren sam da su pogrom nad beogradskim medijskim vrhom uslovili oni koji su dolazili posle Nikezića. Ili je to bilo "čišćenje terena" za one koji će se oktobra 1972. pojaviti kao "egzekutori".
Moguće je sa velikom verovatnoćom proceniti da je to pre bio zahtev Draže Markovića i Petra Stambolića nego samog Broza, jer je trebalo "urazumiti" medije, koji su bili zauzeli preširok prostor "slobode javne reči".
U medijima je nastala čistka "liberalnih" novinara i urednika. Ostavke podnose ili su smenjeni Aleksandar Nenadović, glavni urednik 'Politike', Frane Barbieri, glavni urednik NIN-a, Mirko Stamenković, glavni urednik "Večernjih novosti", Dragoljub Era Ilić, direktor TV Beograd, Veroslava Tadić, glavni urednik TV Beograd, Ljubomir Veljković, glavni urednik Ekonomske politike, Života Đorđević, pomoćnik glavnog urednika NIN-a, i Jovanka Brkić, predsednik Udruženja novinara Srbije.
U TOM talasu skidanja sa funkcija nije stradao direktor "Politike" Milojko Drulović, ali jeste glavni urednik Aleksandar Nenadović. U Televiziji je takođe ostao direktor Zdravko Vuković, uz objašnjenje da mu je mandat pri kraju.
Obrazloženje da je sve rađeno zbog "kraćenja Broza" takođe ne može da izdrži ozbiljnu analizu. Jer, zašto je otišao Frane Barbieri, tadašnji glavni urednik NIN-a u "Politici" ili Ljubomir Veljković, glavni urednik Ekonomske politike u "Borbi", kada nisu imali niakve veze sa kraćenjem bilo čega? Kao i Života Đorđević, pomoćnik glavnog urednika NIN-a, i Jovanka Brkić, predsednica Udruženja novinara Srbije.
Broz se obračunavao sa političarima i njihovom politikom, koja je bila dominantna u Srbiji, a u prvom talasu stradali su ljudi iz medija, jer oni dolazeći - buduće amidže Srbije - obezbeđivali su sebi slobodan prostor u medijima!
Isto se odnosi i na Slobodana Glumca, direktora "Borbe". Odmah je premešten na mesto direktora Kulturnog centra Beograda. Mislim da je to sredio Branko Pešić, gradonačelnik Beograda - da ga skloni i spase od "čistke".
SUTRA: Titova dvostruka prljava igra