FELJTON - LATINKA PEROVIĆ TRAŽI KAZNU: Tito je temeljno pripremao smenu srpskog rukovodstva

Ustreptao kao i uvek u takvim prilikama, Glumac me je odmah potražio i pitao: "Šta su to tvoji kratili kod Broza?"

Odgovorio sam: "U čemu je problem, lično sam skraćivao." Glumac mi je tada rekao: "Bilić tvrdi da ste skratili nešto kako biste prikrili da Broz kritikuje Srbiju." Glupo da gluplje ne može da bude, a mi svi zanemeli i ne pada nam na pamet da pitamo bilo koga - a otkud Bilić zna da je uopšte išta kraćeno? "Novosti" u tom trenutku nisu ni počele da se štampaju! Glumac je jedva uspeo da me smiri, jer sam krenuo da se razjasnim sa Bilićem.

Šteta. Poslušao sam Glumca da se ne objašnjavam sa Bilićem i to je jedna od velikih grešaka u mom životu. Da sam mu prišao, saznao bih ono što sam kasnije shvatio - da u Bilićevom pitanju leži opaka zamka.

Čak i da mi je neko rekao, ne bih poverovao da je u novom hrvatskom rukovodstvu iko pomišljao na "reciprocitet". Mislim, na tako naivno traženje povoda da dođe do "čistke" i u vrhu srpskog partijskog rukovodstva. Tada nismo verovali da Broz upravo o tome razmišlja! Vreme je pokazalo da se stvari ne događaju slučajno.

Sled događaja daje mi za pravo da smatram da je i sednica Predsedništva CK SK Jugoslavije, održana 8. maja 1972. godine, bila samo deo priprema za oktobarski obračun sa srpskim partijskim vrhom.

VAŽNO je zapamtiti sledeće činjenice:

1. Izlaganje Broza u vili "Va.js" bilo je deset meseci pre ove sednice Predsedništva CK SKJ. U tom trenutku nismo znali da njegov govor nije ni stenografisan ni sniman.

2.Tek kasnije se saznalo da je govor bio rekonstruisan na osnovu zabeležaka triju dama koje su bile u rukovodstvu Hrvatske. Postoje čak dve verzije ko je to radio. Po jednoj - na osnovu beležaka Milke Planinc, Eme Derosi Bjelajac i Jelice Radoičić.

NEKOME je još tada palo na pamet da to poveže u nekom zgodnom trenutku i da upre prstom u neki detalj i pokrene lavinu, pogotovo kada glavni urednik, a uz to i član CK SK Srbije, lično "krati" Broza, i to deo koji se odnosi na kritiku Srbije!

Priznajem, i sam bih se bavio mišlju o takvoj mogućnosti da se sve dogodilo nekom drugom, a ne meni. Sumnja uvek izaziva veću pažnju od istine. Zato sam, u razgovorima sa našim odgovornim urednikom latiničnog izdanja u Zagrebu Žarkom Božićem, pokušavao da saznam da li je Bilićevo pitanje bilo slučajno. Sve se to vrtelo ukrug mesecima, bezuspešno, sve do trenutka kada je Božić hteo da ide u Moskvu kako bi pratio posetu američkog predsednika Ričarda Niksona SSSR-u. Njegov zahtev je bio logičan, jer je on nekad bio i dopisnik iz Moskve. U tom trenutku, međutim, to nije bilo izvodljivo, jer je već bio akreditovan Živko Milić, urednik spoljnopolitičkog sektora.

KLUPKO je počelo da se odmotava. Žarka Božića je odluka da ne ide u Moskvu ne samo naljutila već i izbacila iz takta. Tada je prvi put izrekao nešto što me je iznenadilo - da u Zagrebu niko ne veruje u slučajnost izbacivanja dela u kome Broz kritikuje rukovodstvo Srbije i da se to neće tek tako završiti!

Tada mi je postalo jasno da nije bilo slučajnosti u Bilićevom pitanju u pauzi sednice Predsedništva CK SKJ u maju 1972. godine, i da je Božić deo onih koji "pletu mrežu" s namerom da se skraćivanje Brozovog govora predstavi kao svestan akt. Sumnju sam podelio sa Glumcem. Složili smo se da bi trebalo što pre da obavestimo Latinku Perović, sekretara CK SK Srbije.

Pozvali smo je telefonom. Rečeno nam je da je sa suprugom u Barajevu, gde su imali vikendicu. Iste večeri smo otišli tamo. Ispričao sam sve detalje i pretpostavke.

Latinka me je zamolila da sve to napišem i pošaljem u Centralni komitet.

NEKOLIKO dana kasnije Bora Simić, član Sekretarijata CK, sa kojim sam se i porodično družio, preneo mi je da je Perovićeva na sastanku Sekretarijata, kada ih je upoznavala sa mojim izveštajem, predlagala da budem kažnjen i podnesem ostavku na članstvo u Centralnom komitetu. Sekretarijat nije prihvatio predlog.

Kako je uopšte došlo do toga da sam baš ja skraćivao taj tekst?

Toga dana svratio sam do redakcije usput, vraćajući se sa suprugom i decom sa izleta.

Ostavio sam ih ispred "Borbe", verujući da ću za desetak minuta da se vratim. Čekali su me skoro sat. Na stolu noćnog dežurnog stajalo je metar i više "Tanjugovog tikera" - trake na kojoj smo preko teleprintera primali važne materijale iz državne agencije. Pogledao sam samo Brozov govor. I video dosta novog, dosta onog što nismo znali ni šest meseci ranije u Karađorđevu, ni u međuvremenu.

Po odluci Kolegijuma, materijal je trebalo da pripremi za štampu, a to znači i da ga skraćuje Staša Marinković, zamenik glavnog urednika, a ne neko od mlađih saradnika.

Marinković je, međutim, bio kod svojih u Sirči i kasnio je. Tada u Sirči nije bilo telefona.

IAKO je bilo kasno, rekao sam dežurnom da mi nađe Žarka Božića u Zagrebu kako bih mu objasnio zašto menjam odluku Kolegijuma. Naime, inače se prenosila samo trećina Brozovog izlaganja, a na dve trećine strane trebalo je dati izvode iz Izveštaja CK SK Hrvatske. Pošto sam pročitao Brozov tekst, doneo sam odluku da njegov govor zauzme dve trećine druge strane a Izveštaj CK Hrvatske jednu, s tim da kasnije objavimo još dva ili tri nastavka Izveštaja!

I bio sam zadovoljan što ćemo, sticajem okolnosti, jer smo izlazili oko 14 časova, sutradan jedini imati te materijale. Dakle, ni onda mi nije bilo jasno, a nije ni sada - zašto su se uhvatili samo za jednu rečenicu. Naročito zato što je reč o "Novostima", koje su već izborile pravo da se i Brozova izlaganja donose u skraćenom obliku.

Šta je bilo sporno u toj Titovoj rečenici:

- Ja neću govoriti o drugima, ali sada je počeo kurs i protiv mene, i kod vas, i kod njih u Srbiji; meni je dosta vlasti, ali sada, kada je ovakva situacija, neću da idem." Tako je, dakle, "govorio" Broz u vili "Vajs" deset meseci pre sastanka Predsedništva CK SK Jugoslavije 8. maja 1972. godine... Najpre, šta znači ta rečenica? Ničeg specifičnog tu nema, jer je Broz uobičavao da stvari relativizuje, osim kada baš krene na određenu ličnost. A u toj rečenici je postojalo poređenje obeju najvećih republika. No ima tu još nečega: istina je i da nismo imali punu podršku ni u sopstvenoj republici. Nikezić se nije mešao u pisanje "Novosti" , osim kada bismo "zakačili" nekoga od drugih republičkih lidera.

SUTRA:  Dogovor uz partiju preferansa