FELJTON - VEZIVANJE OMČE OKO VRATA: Donošenjem amandmana Josip Broz Tito počeo da ruši sopstvenu građevinu

Godine 1971. i 1972. bile su prelomne godine za Srbiju. Ali i za "Novosti". Tek što su Miko Tripalo i Savka Dabčević-Kučar otišli sa političke scene, novo hrvatsko rukovodstvo, a posebno Jure Bilić, član republičkog sekretarijata CK SK Hrvatske pre i posle Karađorđeva, kreće da ruši "Novosti".

Brozov obračun sa vrhom Saveza komunista Hrvatske nije rešio probleme koji su postojali između republika. Oni su bili sistemski, a ne samo odnos zavađenih partijskih ili državnih rukovodilaca. Ostalo je ono oko čega odista nije postojala saglasnost među jugoslovenskim republikama - promena Ustava, a pogotovo ono što je najviše zadiralo u nacionalne interese Srbije: pokušaj da se autonomne pokrajine dignu do ranga republika i način na koji se prisvajao bruto nacionalni dohodak.

POKUŠALI su da bar delimično to realizuju kroz tzv. radničke amandmane. Uvedena je odredba da se nacionalne manjine smatraju narodnostima i ustanovljeno je Predsedništvo SFRJ, uz predsednika Republike kao individualnog predstavnika vlasti. Godine 1971. po tim "radničkim amandmanima", koji su doveli i do promene Ustava 1974. godine, i u Predsedništvo SFRJ ušla su po tri člana iz svake republike i po dva iz pokrajina. Takav sastav Predsedništva Federacije teoretski bi omogućavao da Srbija kao republika ima tri člana i još po dva člana iz svake pokrajine - dakle, sedam glasova, a pet ostalih republika zajedno 15.

Srbija je zbog unutrašnjih odnosa bila faktički oslabljena u odnosu na svaku drugu republiku u SFRJ. Tek znatno kasnije, i zadugo posle smrti Josipa Broza, u Vojvodini je pod nazivom, jogurt revolucija" delimično došlo do obračuna sa autonomašima. Na Kosovu i Metohiji - ni tada.

Sve ovo ukazuje koliko je to bila naelektrisana atmosfera i da nije reč ni o kakvom obračunu "unutar porodice", već o suočavanju dela državnog i partijskog rukovodstva Srbije sa namerama ostatka SFRJ da se Srbija razbije iznutra.

TEŠKO je otrgnuti se pomisli da je već tada Broz krenuo da ruši sopstvenu građevinu kojoj je obezbedio cenjenu poziciju u svetu.

U takvim uslovima, kada je i najmanja greška vodila u samoubistvo, "Novosti" su opstajale i rasle zahvaljujući upravo onom što smo pažljivo ali uporno "gajili" u sopstvenim komentarima na "Drugoj strani", kao i, zašto ne reći - dobrim odnosima sa nekim članovima srpskog rukovodstva koji su nas, "čuvali", često i od samih sebe!

Plenum rukovodećih ljudi Saveza komunista iz svih republika održan je na Brionima uoči 1. maja 1971. godine.

Broz očigledno još nije odlučio da otvori karte, ali je nagoveštavao da će nešto ozbiljno preduzeti. Po običaju, stvarao je klimu znatno ranije, "opipavao puls" javnosti. A bilo je povoljno što se to skrivalo kroz "radničke amandmane", koje je trebalo ugraditi u postojeći ustav. Bitna promena Ustava došla je znatno kasnije, kada su već iz temelja promenjena rukovodstva i u Hrvatskoj i u Srbiji. Bilo bi naivno verovati da je za medije to bila samo "zanimljiva vest". Sukob republičkih rukovodstava je tinjao, ali i ostavljao posledice.

A ŠTA se menjalo "radničkim amandmanima"? Još u martu 1971. godine u Beogradu su na Pravnom fakultetu počele rasprave o "radničkim amandmanima". Profesor Mihailo Đurić smatrao je da je položaj Srba u Jugoslaviji već neodrživ i dovodi u pitanje granice između republika u slučaju stvaranja nacionalnih država. U tom trenutku sa njim je vođena tek oštra polemika, a kada je iduće godine atmosfera u Jugoslaviji postala usijana i Srbija se našla pred nemogućim zadatkom, doneta je i ishitrena odluka o hapšenju profesora Đurića, koji je osuđen na robiju. Srbija nije mirovala. Na Godišnjoj skupštini Srpske književne zadruge oglasio se i Dobrica Ćosić govorom o ugroženom jugoslovenskom i srpskom jedinstvu.

Vrhunac naše naivnosti, mislim na mlađe i manje obaveštene članove CK SK Srbije, bio je kada su nam na jednom zatvorenom sastanku Centralnog komiteta čitali stenogram sa "doručka Draže Markovića kod Josipa Broza". Koliko naivnosti i neobaveštenosti!

SMATRALI smo da je reč o velikom napretku u otvorenosti foruma. Nismo shvatili poruku koju nam je Broz slao tim stenogramom, jer bez njegove saglasnosti nikada ga ne bismo ni videli. Kasnije se pokazalo i zašto je to učinjeno. U tom stenogramu je pisalo da je Broz pitao Markovića zašto već jednom ne uklone Latinku Perović. Izgledalo je neverovatno - Broz nagovara Markovića da ukloni Latinku. Bar da je o tome razgovarao sa predsednikom Nikezićem. Malo je ko tada naslutio, ali sa ove distance gledano, ne može se isključiti mogućnost da je to bio nagoveštaj i pripremna radnja da se "disciplinuje" Centralni komitet. Mislili smo da je Marković pokazao "čvrstinu i branio Latinku Perović".

Nije trebalo dugo čekati da se Draža Marković sam "otkrije" kao čovek "specijalnog zadatka". Učinio je to 4. jula 1972. godine, kada se okupio uži vrh srpskih partijskih, državnih i sindikalnih funkcionera. I tada su Petar Stambolić i Draža Marković postavili pitanje opstanka Nikezića i Perovićeve. Iz današnjeg ugla, čitanje "zabeleške" sa doručka kod Broza sve više mi liči na testiranje: kako će da reaguje Centralni komitet. A mi smo dotle tapšali Markovića po ramenu, zbog "hrabrog držanja" pred šefom na "molitvenom doručku"!

BROZ je o beogradskoj štampi već bio izrekao sledeće: "Želim da vas upozorim na činjenicu da je način tretiranja političkih zbivanja u drugim republikama u beogradskoj štampi - i pored višestrukih upozorenja i protesta iz drugih republika - ostao u dobroj mjeri nepromjenjen što nije doprinelo boljem međusobnom razumjevanju."

I posebno naglasio: "Reč je o tome da su, na osnovu registrovanja određenih pojava u drugim republikama, stvarani utisci da u njima djeluju snage koje su konzervativno orijentisane, za razliku od stanja u Srbiji, gdje progresivne snage vode bitku za socijalističku demokratiju. Moram reći da je štampa u inostranstvu, za napade na Jugoslaviju, u dobroj mjeri koristila izvore beogradske štampe i prihvatila takve ocjene."

ŠIFRA - VREMENSKA PROGNOZA

U VREME majskog Plenuma CK SKJ nisu postojali mobilni telefoni, a redovne linije bile su strogo kontrolisane. U Gradskom komitetu Beograda, u kome su bili uglavnom oni koji su čvrsto stajali iza Nikezića i onog što je već preduzimao i menjao u partijskom životu Srbije, postojalo je stalno dežurstvo i dogovor sa Latinkom Perović kako u ta tri dana doznati koja strana klackalice preteže. Obično se pričalo o svemu, a odgovor se dobijao pitanjem o vremenu: ili je bilo mutno, ili su oblaci pretili da se nadviju nad ostrvom ili - sunce sija punom jačinom. "Vremenska prognoza" se sva tri dana često menjala iz sata u sat!

SUTRA: SUKOB DVEJU STRUJA U SRBIJI

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU