FELJTON - POLITIČKA NEPODOBNOST UREDNIKA: "Novosti" su se čeličile kroz otpor koji su pružale gradskim i sreskim komitetima

Život je nametnuo da su se "Novosti", upravo zbog rasta tiraža i osvajanja tržišta u svim republikama, a ne samo u Beogradu, u mnogo čemu i ne tako retko sukobljavale skoro sa svim republičkim rukovodstvima, pa i sa srpskim. Svako je branio svoje pravo da bude isto tako neprikosnoven u svom okrugu, kao i prema listovima čiji su osnivači bili u republikama.

Naročito je značajno što se to odigravalo u najosetljivijem političkom periodu menjanja u zemlji. Otvarajući se prema ostalom svetu i menjanjem unutrašnjih društvenih odnosa jugoslovenski socijalizam nije bio nalik onome što je postojalo u drugim zemljama sa sličnim idejnim poretkom.

JUGOSLAVIJA je imala trenutke uspona slobode. Mogućnosti studentskih pobuna. Ekonomskih kriza i reformi. I ma koliko zvučalo čudno, bio je to snažan motiv da ostanemo dominantni na tržištu. Pre svega, na delu je bila prilagođena uređivačka koncepcija u smislu neprekidnog izazova drugima - da nas dostignu i prestignu, da nam se suprotstave na tržištu kidajući sopstvene stege koje su ih sputavale. I republički dnevnici su nam na taj način širili prostor slobode i nezavisnosti od partijskih foruma.

Trebalo je tragati za novim putevima. Pre svega, mnoge ideje smo "isprobavali" na nama najbližem beogradskom tržištu. Pokretali smo i "Jutarnje novosti", uz uobičajeno podnevno izdanje "Večernjih novosti". Imali smo i "Nedeljne novosti", koje su se razlikovale i po koncepciji od onih dnevnih.

To jutarnje izdanje trebalo je da konkuriše jutarnjim dnevnicima, jer "Novosti" su se prodavale u Beogradu tek posle 14 časova. Da bi se to izdanje ipak u nečemu razlikovalo od podnevnog, a ne samo vestima, izvršene su mnoge koncepcijske promene. Uređivao ga je Jug Grizelj. I sve to je donosilo određene pomake. U Beogradu nam je najveći izazov bila "Politika".

U VREME kada su se "Novosti" već bile ustalile na preko 250.000 primeraka dnevno i približavale se tiražu od trista hiljada, "Borba" je, nažalost, počela da ulazi u krizu. Shvatili smo, pre svega, da se za tiraž moramo boriti sadržajem i istinom kao najboljim čuvarom slobode štampe, ali da je nužno i da maštovito osvajamo nova tržišta.

Ostali smo pri stavu da u borbi sa konkurencijom mora i da se rizikuje, da ne mora svako regionalno izdanje da ima svoje finansijsko opravdanje, ako ukupna brojka raste, a time i čist prihod.

To se delom pokazalo i na jugu Srbije. Niš nikad nije bio sporan. Veliki grad. Izdanje je uvek bilo rentabilno i kvalitetno, čak i kada bi se posmatralo samostalno. Rizik je nastao kada smo počeli da pokrećemo izdanja za pojedine manje gradove. Nekad nas je i konkurencija terala na to, upravo u tom delu Srbije. Niš je imao svoje novine. Kupio je veliku štamparsku mašinu i bilo nam je jasno da žele da imaju svoj dnevni list. A pošto je po formatu mašina bila ista kao i "Politikina", logično je bilo strahovati od kooperacije "Niških novina" i "Politike".

VEROVALI smo da se možemo odupreti samo ako pre njih nađemo zajednički jezik sa Pirotom, Leskovcem i Prokupljem, koji su imali svoje lokalne nedeljnike. Opredelili smo se da za tri grada napravimo posebna izdanja. I da ne bude zabune - izdanja su se od matičnog razlikovala samo u tome što smo jednu ili dve strane zamenjivali u izdanju za taj grad ili oblast i objavljivali na tim stranicama lokalne vesti. Ali, svakog dana.

Naravno, kada "pakosni ekonomista" pokuša da pronađe stopu rentabilnosti samo računajući tiraž u tom gradu ili oblasti, to je besmisleno. A imali smo u našem ekonomskom birou koleginicu koja je upravo to pokušavala da plasira na svakom zboru radnih ljudi. Nije prošla. Većina je već bila ubeđena kroz praksu da se bitke dobijaju izdanjima, a da ona vrede samo ako smo iznad ostalih u vestima na lokalnim stranicama.

Naravno da smo ušli u rizik. Naše uverenje da smo u pravu isprobali smo baš na primerima Pirota, Leskovca i Prokuplja, pri čemu je jedino Prokuplje pristalo da ukidanjem svog nedeljnog lista prenese nama onoliko para koliko su ulagali u svoj nedeljnik, uz uslov, međutim, da "topličko izdanje" ima dve strane i da primimo u stalni radni odnos trojicu zaposlenih. Nisu nas uplašili. Računicu smo videli u kvalitetu novinara koje su imali. I nismo pogrešili.

DO PRAVOG prodora na ukupnom jugoslovenskom tržištu došlo je kada smo od početnih nekoliko lokalnih dostigli brojku od 24 regionalna ili gradska izdanja. Metaforički rečeno - svakog sata po jedno. Niko ne tvrdi da bi svako pojedinačno moglo da se iskaže kao rentabilno. Bilo je perioda kada su "Novosti" zarađivale i čistih 12 dinara po primerku, pa nismo obraćali pažnju baš na svako regionalno izdanje. "Novosti" su tada imale oko 500 dopisnika. I sve bi to bilo bezvredno da u redakciji na tom poslu ne rade iskusni novinari, koji nisu tek pravili vesti od materijala koji su slali dopisnici već su bili u stalnom kontaktu sa tim ljudima. Faktički su ih školovali. Mnogi dopisnici su s vremenom postajali i veoma dobri novinari u centralnoj redakciji.

Tako su se, recimo, od jednog vojvođanskog izdanja množila izdanja za Novi Sad, za delove Bačke, Banata, Srema, a onda i izdanja za veće gradove unutar tih regija.

Problema je uvek bilo kada smo ulazili u druge republike. Nije bilo lako pronaći dobre dopisnike, a trebalo je i savladati otpore prema širenju naših novina kroz republičke prodajne mreže pošto su bili konkurenti republičkim listovima.

Izdanja valja shvatiti kao deo tiražne ekspanzije, ali i značajne "krađe" slobode. Čeličili smo se kroz otpor koji smo pružali najpre gradskim i sreskim komitetima, a onda smo sa tim iskustvom ulazili i u dvoboje sa republičkim. Od toga je zavisilo u kojoj meri smemo da "zagrizemo" u ozbiljne teme i tako steknemo autoritet kod čitalaca.

ULAZAK U VRH JUGOSLOVENSKE ŠTAMPE

USPINjANjE "Novosti" u vrh srpske i jugoslovenske štampe počeo je kada se zakoračilo u sferu politike, koja je uvek bila "strogo kontrolisana zona". A bez toga ne bi bilo ni uspeha. "Novosti" su zastupale ideju da samoupravljanje, sputavano i zatvarano unutar fabrika, mora da se primenjuje u svim oblastima društva. Tajne, dakle, nema. Sve je u radu, u dobrom dopisniku i pravom štivu. U malom mestu vesti se i bez medija brzo šire. Odlučuje - ugao iz kojeg se nešto obrađuje. U periodu o kome svedočim - kada sam već i formacijski bio u "Novostima" (1967-1973) - u tim novinama su se odigrale velike i korenite promene. Slobodan Glumac potpisivao je 1967. godinu sa dnevnim prosekom na godišnjem nivou od 318.000 primeraka!

SUTRA: NOVINE SE ČITAJU ZBOG AUTORA

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU