FELJTON - NOVINE SA GENOM ZA OPSTANAK: "Novosti" su se samo jednom, na početku, suočile sa opasnošću da budu ukinute

"Izlazimo danas pred vas, beogradski čitaoci, s prvim brojem svog lista. Taj list nije rezultat nekog davnog smišljenog plana i dugotrajnog pripremnog rada. Pokrenuli smo ga prilično na brzu ruku, jer ga je izazvala potreba... Ovo je prvi broj tog lista. On nije savršen. Ima mana. Ali te mane nisu nešto što se ne bi moglo savladati. Prvi broj jednog lista obično nema svoju definitivnu fizionomiju, pa je nema ni naš prvi broj. On će je dobiti tek idućih dana, nadamo se vrlo brzo. Mi ćemo učiniti što do nas stoji da list bude što bolji i da što više odgovara našim željama i potrebama. Učinite i vi sa svoje strane nešto da to što pre postignemo: pišite nam, dajte nam svoje primedbe i sugestije, ne štedite kritiku. Ako čujemo vaše mišljenje, koje nam je potrebno, i mi ćemo vama moći da pružimo onakav list kakav je vama potreban...".

"Novosti" su se samo jednom, na početku, suočile sa opasnošću da budu ukinute. Bilo je to 4. novembra 1953. godine. Toga dana je na nalogu za štampanje lista pisalo: 7.050 primeraka. Svi su očekivali da direktor prekine izdavanje "večernjaka". Nije to učinio. Zašto?

ISKUSNI novinari "Borbe" su znali da se niko nije "rodio" sa tiražom koji nije oscilirao, ali i da su to porođajne muke koje valja preživeti. I "Novosti" su preživele. Dakle, pokrenut je list koji je u početku bio sveden na Beograd, pa samim tim i tiraž je bio više nego skroman. Ali su novine rođene da bi živele, a ne da odmah i nestanu! "Novosti" su imali taj gen za opstanak ma koliko se nas menjalo na čelu. Preživljavale su nas. I prkosili su nam. Valjda će tako i biti do kraja!

Dakle, "Novosti" su rođene usred Tršćanske krize oktobra 1953. godine. Sa stanovišta medija - stekli su se uslovi da i već ustaljeni dnevnici izlaze vanredno. Za "Borbu", pokretača večernjeg lista, to nije bio finansijski problem. Tiraž "Borbe" se kretao i do 700.000 primeraka dnevno. Niko nije pitao ima li ili nema para, važno je bilo vršiti korisnu društvenu potrebu.

NE VERUJEM da i u najrazvijenijoj demokratiji postoje idealni uslovi za slobodu medija. Jednostavno - uvek je neko vlasnik. Bili to političari u zemljama u kojima je sva vlast u rukama onih koji su na čelu države ili državnih institucija, bilo da su mediji u vlasništvu određenih korporacija ili pojedinaca - onaj ko je vlast ili je uložio svoj novac, taj je i "gospodar slobode". Otuda je "sloboda medija" uvek nečim ograničena. I, ma koliko to izgledalo čudno, opredelio sam se da na pitanje o slobodi u nas, koristim svoje pamćenje i iskustva iz tog vremena. Mislim na vreme po završetku Drugog svetskog rata. Nesporno je da smo se jedino istinski bojali samo Broza. Svi ostali, iz Brozove senke, uspevali su tek tu i tamo da nas sateraju u ćošak, ali ne i da bespogovorno izvršavamo ono što su tražili. Mislim, naravno, na nas u listovima koji su "pokrivali" teritoriju SFRJ. Republička glasila su pak bila strogo poslušna pred lokalnim komitetima, jer svako je hteo da oponaša Broza. Svako jehteo da novine budu pod njegovom kontrolom. Valjalo je biti lukav i izdržati taj period do kraja a ne pokleknuti.

Teško je naći bolji primer koji slikovitije približava današnjem čitaocu uslove i ambijent u kojem su izlazile novine po oslobađanju Beograda, od sećanja dvojice prvih glavnih urednika humorističkog lista "Jež". I da u osvajanju slobode - nema izvesnosti.

MOŽDA će nekom izgledati čudno da upravo na primeru humorističkog lista pokušavam da dočaram ambijent u kome smo pravili novine, a da nismo bili opterećeni lažnom dilemo o nezavisnim ili slobodnim novinama. Da, to znači da u svakom režimu, vlast, država i društvo imaju svoje mehanizme usmeravanja i upravljanja "oslobođenom" slobodom.

Dakle, kako je izgledala sloboda humorističkog lista u tek oslobođenom Beogradu od fašističke Hitlerove Nemačke? Bogdan Pešić, treći po redu glavni urednik "Novosti", pre toga i prvi čovek "Politike", počeo je kao glavni urednik "Ježa". I to vreme opisuje: - "Jež" jeste da se više nije zvao "ošišani", kao pre rata, ali su ga odmah dobro "ošišali". Strašno je što je Đilas odredio Radovana Zogovića kao odgovornog pred Politbiroom za "Jež". On nas je stvarno brijao. Nije dao da prođe ni najmanja sitnica. I zaista, "Jež" je odmah postao predmet budne pažnje odgovornih drugova, ljudi koji nikad ne spavaju, ljudi kojima je i komunistički san od samog početka bio java. U Agitpropu se od prvog broja posleratnog "Ježa" zalažu za prodor tzv. pozitivne karikature, one koju je negovao sovjetski satirični list "Krokodil", a sa njim i ostala lagerska satira u bugarskom "Stršelu", rumunskoj "Urzici", istoimenom nemačkom "Ojlenspigelu", mađarskom "Ludas Maćiju", češkom "Dikobrazu" i poljskom "Spilkiju". Karikatura koja ne negira, nego karikatura koja afirmiše!

I tako su se u karikaturama "Ježa" uskoro pojavile široke narodne mase, udarnici i ostali pregaoci na polju socijalističke obnove i izgradnje. Ako je igde čovek mogao da se afirmiše u periodu obnove i izgradnje, onda je to bilo u karikaturi. "Jež" je izgledao kao da ga je uređivala sadašnja Direkcija za obnovu zemlje.

SLEDEĆI glavni urednik Ljubiša Manojlović je još konkretniji: - A kad se ceo "Jež" prelomi, kad se stranice otisnu, bio sam još dužan da to nosim u Centralni komitet, u Agitprop. I tu je što-šta izbacivano, pa je prelom često morao da se vrši ponovo. Tek tada bismo štampali broj, bled kao i onaj pre njega.

Kada je izbio sukob sa Informbiroom, u "Ježu" nisu verovali da je da je lakše bilo reći "ne" Staljinu, nego sebi".

A pola veka kasnije? Dobrica Ćosić, nekada član Agitpropa CK Komunističke partije Jugoslavije, naš veliki pisac, sa osmatračnice posle 50 godina o vremenu nastajanja i značaju "Novosti", kaže sledeće: "`Večernje novosti` se rađaju dok Milovan Đilas, član Politbiroa CK Saveza komunista Jugoslavije, odgovoran za ideologiju, objavljuje u `Borbi` svoje "Savremene teme", u kojima se radikalno razračunava sa staljinističkom ideologijom i zalaže za temeljnu demokratizaciju Saveza komunista i društva, zbog čega će ga tri meseca kasnije Titov Politbiro i CK SKJ osuditi za opasno ideološko skretanje, proglašeno za "bernštajnovski revizionizam" od strane Kardelja."

BOČNI UDARI VLASTI I KONKURENCIJE

ŠEZDESETIH i početkom sedmadesetih godina prošlog veka u Srbiji, i u Jugoslaviji je pokretano mnogo novina. Većina je živela najviše godinu dana. Neke samo jedno leto. A "Novosti" su u tom vremenu napravile vrtoglav uspeh u tiražu, ali i u kvalitetu lista. Od zabavno- društvene, transformisale su se u ozbiljne političko-ekonomsko-zabavne novine! Teško je naći godinu u tom periodu bitisanja "Novosti", a da tiraž nije činio ogromne skokove, uprkos bočnim udarcima ne samo od konkurencije, već i od ljudi iz vlasti. Taj period bio je ne samo težak, ograničavajući, već i dramatičan, jer nije to bio period "uprezanja novina u službu ideologije društva", one su to činile same iz ubeđenja, a ne straha, već što je postojala opasnost da mediji budu koleteralna šteta obračuna unutar partijskih rukovodstava.

SUTRA: GESLO - NIKADA NE OBJAVITI LAŽ